„Dobrano preko hiljadu“, ispravi je Egvena, „a među njima nema nijedne divljakuše. Sve su žene oterane iz Kule, izuzev nekoliko pobegulja koje nisu uhvaćene." Nije dizala glas, ali sve je iznosila odlučno i gledala Romandu pravo u oči. „U svakom slučaju, kako misliš da ih pohvatamo? Raširene su po svim zemljama i bave se svakakvim zanimanjima. Ebou Dar je bio jedino mesto gde su se okupljale ili susretale a da to nije bilo slučajno, a sve su pobegle odande kada su došli Seanšani. Od Troločkih ratova Srodnice su se starale da Kula zna samo ono što one žele. Dve hiljade godina kriju se Kuli ispred nosa. Njihov broj je porastao, a broj Aes Sedai se smanjio. Kako misliš da ih sada nađemo, među svim onim divljakušama koje je Kula oduvek zanemarivala zato što su „prestare" da bi postale polaznice? Romanda, Srodnice nam nimalo ne smetaju. Koriste Moć skoro jednako često kao Aes Sedai ali stare kao svi ostali, premda sporije. Ako hoće da ostanu skrivene, nikada nećemo moći da ih pronađemo." I to je još nekoliko udaraca koje je Egvena zadala a da nijedan nije primila. Romandino čelo malčice se orosilo znojem, što je za jednu Aes Sedai siguran znak očaja. Mirela je sedela gotovo nepomično, ali Megan je izgledala kao da će pasti sa svog tronošca na nos, koliko god ta stoličica bila čvrsta.
Romanda obliznu usne. „Ako usmeravaju, poprimiće naš izgled. Ako stare, nemoguće je da tako često usmeravaju, ako to uopšte i čine. A ni ovako ni onako ne mogu da žive pet ili šest stotina godina!" Izgleda da je rešila da igra otvoreno.
„Između Aes Sedai i Srodnica samo je jedna suštinska razlika“, Egvena tiho odvrati. Te reči su i dalje zvučale preglasno. Čak je i Romanda delovala kao da joj je zastao dah. „Otišle su iz Bele kule pre nego što su stigle da se zavetuju na Štapu zakletvi." Eto; to je konačno na otvorenom.
Romanda se tržnu kao da je primila smrtni udarac. „Ti još nisi položila Zakletve“, promuklo joj kaza. „Zar nameravaš da ih se odrekneš? Da zatražiš od sestara da ih se odreknu?" Mirela zgranuto uzdahnu... ili to beše Megan. A možda behu obe.
„Ne!“, odbrusi Egvena. „Mi smo zbog Tri zakletve Aes Sedai i zavetovaću se na Štapu zakletvi čim bude naš!" Duboko uzdahnu da bi se smirila, ali i sama se nagnu prema drugoj ženi, pokušavajući da je uvuče, da je uključi u priču. Da je ubedi. Bezmalo joj pruži ruku. „Romanda, sestre se i ovako povlače da svojih poslednjih nekoliko godina provedu u miru i tišini. Zar ne bi bilo bolje da im to nisu poslednje godine? Ako bi se sestre povlačile među Srodnice, onda bi ih vezale za Kulu. Onda ne bi bilo potrebe za zaludnim progonom." Kad je već otišla toliko daleko, može učiniti i poslednji korak. „Štap zakletvi ne samo da vezuje, već i razrešava."
Megan pade na kolena s tronošca i brzo ustade, uvređeno trljajući suknje kao da ju je neko gurnuo. Mirelino maslinasto lice malčice je prebledelo.
Romanda sporo spusti tacnu na rub pisaćeg stola i ustade, umotavajući se šalom. Bezizrazno je stajala i gledala Egvenu dok ju je Teodrin ogrtala plaštom sa žutim vezom na ramenima, prikopčavala zlatnu pribadaču i nameštala nabore pažljivo kao nekakva služavka. Romanda tek tada progovori, kamenim glasom. „Kada sam bila devojčica, sanjala sam o tome da postanem Aes Sedai. Živela sam kao Aes Sedai i umreću kao Aes Sedai. To ne sme biti dozvoljeno!" Okrenu se da ode, ali usput preturi tronožac na kojem je sedela, očigledno i ne primećujući. Teodrin požuri za njom. Za divno čudo, zabrinutog lica.
„Majko?" Mirela duboko udahnu, prstima čupkajući tamnozelene suknje. „Majko, da li ti zaista predlažeš..." Ućuta, jer očigledno nije mogla to da izgovori. Megan je sedela na svom tronošcu kao da primorava sebe da se više ne naginje.
„Izložila sam činjenice“, mirno odgovori Egvena. „Odluka će biti na Dvorani. Reci mi, kćeri: bi li radije umrla, a da možeš da živiš i nastaviš da služiš Kuli?"
Zelena i Plava sestra se zgledaše, a onda shvatiše šta su učinile i munjevito se okrenuše, nastavljajući da se pretvaraju da ona druga ne postoji. Ni jedna ni druga nisu joj odgovorile, ali Egvena kao da je videla kako im se misli komešaju iza očiju. Nakon nekoliko trenutaka, ustala je i podigla tronožac. Čak ih ni to nije prenulo, sem što su se usputno izvinile zbog toga što je ona to morala da uradi. A onda su utonule u nemo promišljanje.
Pokušala je da se vrati izveštajima u Sijuaninim torbicama - zastoj kod Kamena Tira se razvlači, a niko nema predstave kako će se to završiti - ali nedugo po Romandinom odlasku stigla je Lelejna.
Za razliku od Romande, vitka Plava Predstavnica bila je sama i sama je sebi sipala čaj. Sela je na slobodan tronožac, pa zabacila krznom postavljen plašt preko oba ramena i pustila ga da visi sa srebrne kopče ukrašene krupnim safirima. I ona nosi šal; Predstavnice obično to uvek čine. Lelejna je neposrednija od Romande, ili to možda na površini tako izgleda. Oči su joj oštro blistale.
„Kajrenina smrt još je više otežala sklapanje bilo kakvog sporazuma s Crnom kulom“, promrmlja udišući isparenja iz šoljice. „A i moramo videti šta ćemo s jadnim Livom. Možda Mirela može da ga preuzme. Dvojica od njene trojice najpre su pripadala nekoj drugoj. Nijedna druga nikada nije spasla dva Zaštitnika čije su Aes Sedai umrle."
Egvena nije bila jedina koja je čula da je to posebno naglašeno. Mirela svakako preblede. Ona ima dve tajne koje krije, a jedna od njih je da ima četiri Zaštitnika. To što je Moiraina predala vezu s Lanom Mandragoranom njoj već se stotinama godina ne radi. U današnje vreme se na to gleda kao na vezivanje čoveka protiv njegove volje. To je još nešto što se ne radi već stotinama godina. „Trojica su mi dosta“, zadihano reče. „Majko, ako ćeš me izviniti?"
Megan se tiho zasmeja kada Mirela brzim korakom izađe iz šatora. Ali ne tako brzim da nije prigrlila saidar pre nego što su zastori pali.
„Naravno“, reče Lelejna zgledavši se s drugom Plavom kao da joj je nešto smešno, „priča se da se ona udaje za svoje Zaštitnike. Sve njih. Možda jadni Liv nije za muža."
„On jeste širok kao konj“, primeti Megan. Mada joj je Mirelin beg bio smešan, u glasu joj se nije čula zlonamernost. Jednostavno je isticala činjenično stanje. Liv jeste veoma krupan čovek. „Mislim da znam jednu mladu Plavu koja bi ga možda prihvatila. Nju muškarci ne zanimaju na taj način."
Lelejna klimnu glavom kao da hoće da kaže da je ta mlada Plava našla svog Zaštitnika. „Zelene umeju da budu veoma čudne. Uzmimo kao primer Elejnu Trakand. Zapravo, nikada nisam mislila da će se Elejna odlučiti za Zelene. Mislila sam da će biti Plava. Ta devojka ima osećaj za politiku i vesto pliva po strujama, mada ume da zagazi u dublje virove nego što je bezbedno. Slažeš li se, majko?" Nasmeši se i srknu čaj.
Ovo nije bilo ni najmanje nalik na Romandino tanano ispipavanje. Ovo su siloviti udarci pri čemu sečivo izranja niotkuda. Da li Lelejna zna za Mirelu i Lana? Je li poslala nekoga u Kaemlin, a ako jeste, koliko li je toga saznala? Egvena se zapita da li se i Romanda osećala uhvaćenom u raskoraku i zatečenom.
„Misliš li da Kajrenino ubistvo može sprečiti sporazum?" upita. „Otkud znamo da se to nije Logan vratio kako bi se osvetio?" Zašto li je za ime Svetlosti to rekla? Moraće da zauzda jezik i pazi šta priča. „Ili verovatnije neka jadna budala sa obližnjeg imanja ili iz nekog od gradova s mostovima." Lelejna se još šire nasmeši, ali podrugljivo. Svetlosti, ta joj žena već mesecima nije pokazala toliko nepoštovanja.
„Majko, da Logan želi osvetu, pretpostavljam da bi bio u Beloj kuli i pokušavao da ubija Crvene." Premda se smešila, glas joj je bio ravan i bezizrazan. Uznemirujuća suprotnost. Možda joj je to i namera. „Možda je za žaljenje što to ne čini. Mogao bi ukloniti i Elaidu. Ali ona ne zaslužuje da ode tako lako. Ne, Kajrenina smrt neće zaustaviti sklapanje sporazuma ništa više nego Anaijina, ali zbog te dve smrti sestre će se još više brinuti o propisima i bezbednosti. Možda su nam ti ljudi potrebni, ali moramo biti sigurne da je vlast u našim rukama. Potpuna vlast."