„To bi bilo logično, da“, odvrati Ator.
„Ali onda, gospodine“, nastavi Binaj, „ako pretpostavimo da je Kalgaš Dva bio veoma daleko od nas od kada se razvila moderna astronomska nauka, te smo stoga uspeli da otkrijemo samo njegovo postojanje tek posrednim merenjem njegovog uticaja na orbitu našeg vlastitog sveta, zar se ne biste složili da se on upravo sada verovatno vraća sa svoje najveće udaljenosti? Da mora trenutno da nam se približava?“
„Nije neophodno“, primeti Jimot, zamlataravši rukama. „Nemamo pojma gde se on trenutno nalazi na svojoj orbiti, niti koliko mu treba da napravi pun krug oko Kalgaša. To bi mogla biti orbita od deset hiljada godina i Kalgaš Dva bi mogao i dalje da se udaljava od nas pošto nam je bio blizu u praistorijsko vreme, čega se niko ne seća.“
„Tačno“, priznade Binaj. „Stvarno ne možemo reći da li se približava ili udaljava u ovom trenutku. Bar ne za sada, u svakom slučaju.“
„Trebalo bi da smo u stanju da mu izračunamo orbitu jednostavno na osnovu poremećaja koje izaziva u našoj“, reče Klet, koji je bio najbolji matematičar u odeljenju.
„Da“, umeša se i Simbron… bila je kosmograf… „takođe možemo da doznamo da li nam se približava ili se udaljava od nas. Bože! Šta ako napreduje u ovom smeru? Kakav bi to zadivljujući događaj bio? Tamno planetno telo seče preko neba… prolazi između nas i sunaca! Možda bi čak zaklonilo svetlost nekih od njih na nekoliko časova!“
„Kako bi to bilo čudno“, promrmlja Binaj. „Prepostavljam da bismo to mogli nazvati pomračenje. Znate već: vizuelni efekat do koga dolazi kada se neki predmet ispreči između posmatrača i stvari koju posmatra. Ali da li se to može dogoditi? Sunca su tako velika… kako bi Kalgaš Dva mogao zakloniti neko od njih?“
„Ako bi nam prišao dovoljno blizu, mogao bi“, odvrati Faro. „Već mogu da zamislim situaciju u kojoj…“
„Da, obradite sve moguće scenarije, zašto da ne?“ iznenada se umeša Ator, tako grubo prekunuvši Faroa da su se svi u sobi okrenuli i zagledali u njega. „Poigrajte se tom idejom svi odreda. Muvajte je i premeštajte, da vidimo do čega ćete doći.“
Odjednom više nije mogao da podnosi ovu prostoriju. Morao je da ode.
Oduševljenje koje je osećao od trenutka kada je uglavio i poslednju kockicu u mozaik naglo ga je napustilo. Osećao je strahovitu iscrpljenost, kao da mu je hiljadu godina. Duž ruku su mu mileli trnci prema prstima i nešto mu se mahnito grčilo u leđnim mišićima. Sada mu je postalo jasno da je preterao. Došlo je vreme da ga mlađi radnici odmene na ovom zadatku.
Ustavši sa stolice ispred ekrana, Ator napravi jedan nesigurni korak prema sredini sobe, povrati ravnotežu pre no što je posrnuo i lagano i dostojanstveno koliko je bio u stanju prođe pored osoblja Opservatorije. „Idem kući“, izjavi on. „Dobro bi mi došlo malo sna.“
15.
Binaj reče: „Sifera, da li ja to dobro razumem da je to selo devet puta zaredom uništavala vatra? I da su ga svaki put ponovo izgradili?“
„Moj kolega Balik misli da ima samo sedam sela nagomilanih na brdu Tombo“, odgovori arheolog. „Mogao bi i biti u pravu. Stvari su dosta zapetljane, na najnižim nivoima. Nije ni bitno koliko ih je tačno, sedam ili devet, to ne menja osnovni koncpet. Pogledaj ove karte. Napravila sam ih na osnovu svojih zabeležaka koje sam vodila tokom iskopavanja. Razume se, obavili smo tek preliminarno kopanje, brzi rez kroz celo brdo, a onaj zaista pedantan deo posla ostavili smo za narednu ekspediciju. Suviše kasno smo otkrili brdo da bismo bilo šta drugo uradili. Ali na osnovu ovih karata moći ćeš da stekneš predstavu… Neće ti biti dosadno, zar ne? Sve te ovo zanima, je li tako, Binaje?“
„Zadivljen sam. Zar misliš da sam toliko zaokupljen astronomijom da nisam u stanju da obrtim pažnju ni na jednu drugu disciplinu? Pored toga, arheologija i astronomija ponekad idu ruku pod ruku. Dosta toga smo naučili o kretanju sunaca preko nebesa proučavajući drevne astronomske spomenike koje ste vi iskopavali tu i tamo po svetu. Daj mi da pogledam.“
Nalazili su se u Siferinoj kancelariji. Zamolila je Binaja da dođe kako bi porazgovarali o problemu koji je iznenada iskrsnuo tokom njenog istraživanja. To ga je zbunilo, jer nije u prvi mah shvatio kako je astronom mogao da pomogne arheologu u njegovom poslu, uprkos onome što je upravo kazao o tome kako arheologija i astronomija ponekad idu ruku pod ruku. Međutim, uvek mu je bilo drago kada bi mu se ukazala prilika da poseti Siferu.
Prvi put su se sreli pre pet godina, kada su zajedno radili u međudisciplinarnom komitetu na fakultetu, koji je planirao proširenje univerzitetske biblioteke. Iako je Sifera od tada uglavnom bila van zemlje, na terenu, ona i Binaj su uživali da ponekad odu na ručak kada bi bila tu. On je u njoj video izazov, smatrao ju je veoma inteligentnom i oštrom na osvežavajući način. Šta je ona nalazila u njemu, pojma nije imao: možda samo intelektualno podsticajnog mladića koji nije bio umešan u otrovno takmaštvo i zađevice na njenom vlastitom polju i nije pokazivao vidljivo zanimanje za njeno telo.
Sifera je razmotala karte, ogromne listove hartije tanke poput pergamenta, na kojima su olovkom bili izvučeni složeni, elegantni dijagrami, i ona i Binaj se nagnuše da ih izbliza ispitaju.
Govorio je istinu kada je kazao da ga arheologija opčinja. Još od detinjstva, uživao je da čita priče velikih istraživača iz starina, takvih kao što su Marpin, Šelbik i, razume se, Galdo 221. Za njega je daleka prošlost bila gotovo isto onoliko zanimljiva za razmišljanje kao i daleka prostranstva međuzvezdanog prostora.
Njegova družbenica po ugovoru Raista nije bila baš oduševljena ovim prijateljstvom sa Siferom. Prilično razdražljivo mu je stavila do znanja, nekoliko puta, kako smatra da ga je opčinila sama Sifera, a ne ono čime se bavila. Međutim, Binaj je smatrao da je Raistina ljubomora besmislena. Nema sumnje da je Sifera bila privlačna žena… bio bi nepošten kada bi tvrdio suprotno… ali ona je bila nepopustljivo neromantična i svi muškarci u kampsu su to znali. Pored toga, bila je nekih deset godina starija od Binaja. Iako je bila zgodna, Binaj nikada nije imao s njom nikakve intimne namere.
„Kao prvo, ovde imamo poprečni presek celog brda“, obavesti ga Sifera. „Svaki posebni nivo naseobine iscrtala sam shematski. Najmlađe naselje je, razume se, na vrhu… ogrmno kameni zidovi, takav način gradnje nazivamo kiklopski arhitektonski stil, i on je tipičan za beklimotsku kulturu u njenom zrelom razvojnom razdoblju. Ova linija ovde u nivou sa kiklopskim zidovima predstavlja sloj ugljenisanih ostataka… ima dovoljno ugljena, što nam govori da je požar bio veliki i da mora da je potpuno zbrisao grad. A ovde, ispod kiklopskog nivoa i linije vatre, nalazi se naredno naselja, kako se spuštamo u prošlost.“
„Podignuto u drugačijem stilu.“
„Tačno. Vidiš kako sam iscrtala kamenje zidova? Taj stil gradnje nazivamo rešetkast, i on je karakterističan za ranu beklimotsku kulturu ili možda za kulturu iz koje se razvila beklimotska. Oba ova stila mogu se naći među ruševinama iz beklimotske ere, koje okružuju brdo Tombo. Glavne ruševine pripadaju kiklopskom stilu, a tu i tamo smo pronašli neke ostatke rešetkastog stila, tek pokoji trag, koje nazivamo protobeklimot. A sada, pogledaj ovo ovde, granicu između rešetkastog naselja i kiklopskih ruševina iznad njega.“
„Još jedna linija vatre?“ upita Binaj.
„Tačno, još jedna linija vatre. Ovo brdo je kao sendvič… sloj naselja ljudi, ugljenisani sloj, novi sloj naselja, pa opet ugljenisani sloj. Mislim da se ovde dogodilo ovako nešto: za vreme rešetkastog razdoblja izbio je razorni požar koji je spalio veliki komad poluostrva Sagikan i primorao ljude da napuste Tombo selo i obližnja sela podignuta u rešetkastom stilu. Kasnije, kada su se stanovnici vratili i ponovo počeli da grade, pribegli su sasvim novom i mnogo prefinjenijem arhitektonskom stilu, koji nazivamo kiklopski, zbog ogromnog kamenja koje su upotrebljavali u gradnji. Ali onda je došlo do novog požara, koji je zbrisao kiklopsko naselje. Posle toga su ljudi iz te oblasti odustali od podizanja naselja na brdu Tombo i ovog puta, kada su ponovo počeli sa gradnjom, izabrali su obližnje mesto, koje nazivamo Beklimot Major. Dugo smo verovali da je Beklimot Major bio prvi pravi grad ljudi, koji se razvio iz manjih naselja rešetkastog tipa u protobeklimotskom radzoblju, koja su bila raštrkana oko njega. A Tombo nam govori da je u toj oblasti postojao bar jedan važan kiklopski grad pre Beklimot Majora.“