„Teremon? Onaj novinar?“
„Da. On mi je prijatelj. Zanima se za sve u vezi sa Apostolima, razgovarao je sa jendim od njihovih visokih sveštenika, ili šta god da je. Teremon mi je kazao…“
Siferina ruka polete i zgrabi Binajevu s neverovatnom snagom.
„Moraš mi obećati da mu nećeš reći ni reč o ovome, Binaje!“
„Teremonu? Ne, razume se da neću! Još nisi objavila svoje nalaze. Ne bi bilo u redu s moje strane da bilo kome kažem bilo šta! Ali on je, van svake sumnje, veoma častan čovek.“
Njen čelični stisak popusti, ali samo malo.
„Ponekad prijatelji kažu nešto jedni drugima, neslužbeno… ali znaš već kako to ide, Binaje, ništa nije 'neslužbeno' kada razgovaraš sa nekim kao što je Teremon. Ako bude imao razloga da to upotrebi, upotrebiće, bez obzira na obećanje koje ti je dao. I bez obzira na to koliko se tebi sviđa da misliš da je on 'častan'.“
„Pa… možda…“
„Veruj mi. Ako Teremon otkrije na šta sam ovde nabasala, možeš se kladiti u šta hoćeš da će pola dana kasnije Hronika biti puna toga. To bi me uništilo profesionalno, Binaje. Samo bi mi to trebalo, da steknem slavu kao naučnik koji je obezbedio Apostolima dokaz za njihove apsurdne tvrdnje. Gadim se Apostola, Binaje. Ne želim da im ponudim nikakvu pomoć niti olakšicu, a svakako ne želim da naizgled javno podupirem njihove uvrnute ideje.“
„Ne brini“, odvrati Binaj. „Neću mu reći ni reč.“
„Ne smeš. Kao što rekoh, to bi me uništilo. Vratila sam se na univerzitet da obnovim dozvolu za istraživanje. Moji nalazi iz Tomboa već su uzburkali duhove u odeljenju, jer se ne podudaraju sa uvreženim shvatanjima vezanim za Beklimot kao najstarije urbano središte. Ali ako Teremon uspe na neki način da mi natovari na grbaču Apostole Plamena povrh svega ostalog…“
Međutim, Binaj je gotovo nije slušao. Saosećao je sa Siferom i nije nameravao da učini bilo šta da joj oteža život. Teremon od njega neće čuti ni jednu jedinu reč o njenim istraživanjima.
Ali njegov um je odlutao dalje, na druge stvari, uglavnom problematične. Fraze koje je Teremon upotrebio objašnjavajući mu učenja Apostola i dalje su potresala njegovo sećanje.
„…Za nekih četrnaest meseci sva će sunca nestati…“
„…Zvezde će nas gađati plamenom sa crnog neba…“
„…tačno vreme katastrofe može se naučno izračunati…“
„…crno nebo…“
„…sva će sunca nestati…“
„Tama!“ promuklo promrmlja Binaj. „Zar je to moguće?“
Sifera je i dalje govorila. Zastala je u pola rečenice kada je čula ove njegove reči.
„Ne slušaš me, Binaje.“
„Ja… šta? Oh. Oh. Da, razume se da te slušam! Govorila si mi da ne smem ništa od ovoga reći Teramonu, jer bi to naudilo tvojoj reputaciji i… i… Slušaj, Sifera, možemo li ovaj razgovor nastaviti neki drugi put? Večeras, ili sutra po podne, ili kad god hoćeš? Moram smesta u Opservatoriju.“
„Nemoj da te zadržavam“, primeti ona hladno.
„Ne. Nisam tako mislio. Ono što si mi govorila strašno me zanima… i važno mi je, neopisivo važno, mnogo više no što to ovog trenutka mogu da ti kažem. Ali moram nešto proveriti. Nešto što je u neposrednoj vezi sa onim o čemu smo razgovarali.“
Pogledala ga je malo pažljivije. „Lice ti gori. Pogled ti je divlji, Binaje. Tako si čudan, odjednom si postao čudan. Misli su ti milion milja odavde. Šta se dešava?“
„Reći ću ti kasnije“, odvrati on, već na pola puta do vrata. „Kasnije! Obećavam!“
16.
U ovo doba Opservatorija je bila praktično prazna. Nije bilo nikog drugog osim Fara i Tilande. Binaj je osetio olakšanje kada se uverio da Atora 77 nema nigde na vidiku. Odlično, pomisli Binaj. Starac je bio dovoljno iscrpljen usled napora koji je uložio u iznalaženje koncepta o Kalgašu Dva. Večeras mu nije bio potreban još jedan stres.
I baš dobro što su ovde samo Faro i Tilanda. Faro je posedovao upravo onakav brz, nesputan um kakav je Binaju sada bio potreban. A Tilanda, koja je provela toliko godina skenirajući prazan prostor nebesa svojim teleskopom i kamerom, mogla bi obezbediti deo konceptualnog materijala koji će Binaju biti potreban.
Tilanda odmah reče: „Ceo dan sam razvijala ploče, Binaje. Ali ništa. Kladila bih se u život: na nebu nema ničeg osim šest sunaca. Ti ne smatraš da je stari konačno skrenuo?“
„Mislim da mu je um bistar u istoj meri kao i ranije.“
„Ali ove fotografije…“ poče Tilanda. „Već danima nasumce skeniram svaki kvadrant Vaseljene. To je sveobuhvatni program. Škljoc, nekoliko stepeni naniže, škljoc, pomeranje, škljoc. Metodično pretraživanje celog neba. A pogledaj šta dobijam, Binaje. Gomilu fotografija na kojima nema baš ničega!“
„Ako je nepoznati satelit nevidljiv, Tilanda, onda se ne može videti. To je bar jednostavno.“
„Možda je nevidljiv golom oku. Ali kamera bi trebalo da bude u stanju da…“
„Slušaj, ostavi sad to. Potrebna mi je vaša pomoć, čisto teorijska. U vezi sa Atorovom novom teorijom.“
„Ali ako je nepoznati satelit samo novčić na nebu…“ bunila se Tilanda.
„Ako je novčić nevidljiv, to ne mora da znači da nije stvaran“, odbrusi Binaj. „I neće nam se dopasti kada dojuri niotkud i lupi nas posred lica. Hoćete li mi pomoći ili ne?“
„Pa…“
„Dobro. Želim da mi pripremite kompjuterske projekcije kretanja svih šest sunaca tokom razdoblja od 4200 godina.“
Tilanda je u čudu zinula. „Rekao si, četiri hiljade dve stotine, jesam li dobro čula, Binaje?“
„Znam da nemate zapise o zvezdanim kretanjima za tako dugo razdoblje. Ali rekao sam kompjuterske projekcije, Tilanda. Sigurno imate pouzdane zapise stare najmanje sto godina, jesam li u prvu?“
„I starije.“
„Još bolje. Sredite ih i projektujte unazad i unapred u vremenu. Neka vam kompjuter kaže u kakvom je svakodnevnom odnosu bilo šest sunaca tokom prethodnog dvadeset jednog veka i u kakvom će biti u narednih dvadeset jedan vek. Ako nisi u stanju to da obaviš, siguran sam da će Faru biti drago da ti napiše program.“
„Mislim da mogu s tim izići nakraj“, odvrati Tilanda ledeno. „Ali da li bi imao nešto protiv da mi kažeš o čemu je uopšte reč? Krećemo li u izdavanje almanaha? Čak bi se i almanah zadovoljio solarnim podacima za nekoliko narednih godina. Šta si to smislio?“
„Kazaću ti kasnije“, reče Binaj. „Obećavam.“
Ostavio ju je da se puši za svojim stolom i prešao preko Opservatorije do Atorove radne oblasti, gde se smestio ispred tri ekrana kompjutera na kojima je Ator izračunao teoriju o Kalgašu Dva. Jedan dugi trenutak Binaj je zurio u središnji ekran, koji je pokazivao orbitu Kalgaša koju je izmenio hipotetički Kalgaš Dva.
Zatim je pritisnuo jedno dugme i pojavila se svetlozelena predložena orbitalna linija Kalgaša Dva, jedna velika ekscentrična elipsa koja se iskošeno protezala preko kompaktnije, gotovo kružne orbite Kalgaša. Izvesno vreme ju je proučavao; zatim je pritisnuo dugmad da bi mu se na ekranu pojavila sunca, posle čega je gotovo sat zamišljeno zurio u njih, prizivajući ih u svim mogućim različitim rasporedima; čas je na nebu bio Onos zajedno sa Tanom i Sitom, pa Onos sa Trejom i Patru, Onos i Dovim sa Trejom i Patru, Dovim sa Tanom i Sitom, Patru i Trej sami…
To su bila normalna solarna ustrojstva.
Ali šta je bilo sa nenormalnim ustrojstvima?
Tano i Sita sami? Ne, to je bilo nemoguće. Odnos položaja tog dvostrukog sistema na nebu i rasporeda bližih sunaca bio je takav da se Tano i Sita nikada nisu mogli pojaviti na nebu ove polulopte ako bilo Onos ili Dovim, ili oba ta sunca, nisu bila vidljiva u isto vreme. Možda je do toga moglo doći pre mnogo stotina ili hiljada godina, pomisli on, mada je sumnjao. Ali to sada sigurno nije bilo moguće.