Ali kada se Binaj nešto kasnije vratio k meni sa svojim novim nalazima vezanim za periodičnost pomračenja Dovima, shvatila sam da moram obelodaniti ono što znam. Imam ovde fotografije i karte mojih iskopavanja na brdu Tombo, u blizini nalazišta Beklimot na poluostrvu Sagikan. Ti si ih, Binaje, već video, ali budi tako dobar pa ih dodaj dr Atoru i dr Širinu…“
Sifera je sačekala da svi pogledaju dati materijal. Zatim je ponovo progovorila.
„Karte će vam biti razumljive ako zamislite da je brdo Tombo džinovski slojeviti kolač drevnih naselja, koja su građena jedno povrh drugog… tako da se najmlađe, razume se, nalazi na vrhu brda. To je grad iz beklimotske kulture, kako mi to zovemo. Ispod njega nalazi se jedan koji su sagradili isti ti ljudi, bar tako mislimo, u ranijoj fazi njihove civilizacije, zatim sve dalje i dalje, do ukupnog broja od bar sedam naselja iz različitih razdoblja, možda čak i više.
Svako od tih naselja, gospodo, bilo je uništeno u požaru. Mislim da možete videti tamne granične linije između slojeva. To su linije vatre… ugljenisani ostaci. Moje prvobitno nagađanje, koje se zasnivalo na intuiciji, o tome koliko bi bilo potrebno da se ti gradovi uzdignu, dožive procvat, raspad i uništenje, jeste da je do tih velikih požara dolazilo u razmacima od otprilike dve hiljade godina, a da se poslednji zbio takođe pre otprilike dve hiljade godina, neposredno pre nastanka beklimotske kulture koju smatramo početkom istorijskog razdoblja.
Ugljenisani ostaci predstavljaju odličan materijal za radiougljenično datiranje, koje nam pruža prilično tačne podatke o starosti nalazišta. Od trenutka kada je moja građa iz Tomboa stigla u Saro, u laboratoriji našeg odeljenja vrše se radiougljenične analize i sada imamo brojke. Znam ih na pamet. Najmlađe od naselja Tombo stradalo je u požaru pre 2050 godina, uz statistička odstupanja od plus-minus 20 godina. Ugljenisani nalazi iz naselja ispod njega stari su 4100 godina, uz odstupanje od plus-minus 40 godina. Treće naselje od vrha nestalo je u požaru pre 6200 godina, uz odstupanje od plus minus 80 godina. Četvrto naselje pokazuje radiougljeničnu starost od 8300 godina, plus minus 100 godina. Peto…“
„Blagi bože!“ povika Širin. „Zar su svi razmaci tako pravilni?“
„Svi odreda. Požari su izbijali u razdobljima od nešto više od dvadeset vekova. Uz izvesna manja odstupanja koja su neizbežna pri radiougljeničnom datiranju, ipak se sasvim može pretpostaviti da je do njih dolazilo u razmacima od tačno 2049 godina. A Binaj je dokazao da upravo u tim razmacima dolazi do pomračenja Dovima… A toliko je takođe“, dodade Sifera bezbojnim glasom, „dugačka Godina pobožnosti, kako je nazivaju ApostoliPplamena, na čijem kraju svet treba da bude uništen u požaru.“
„Koji je posledica masovnog skretanja s uma, da“, šuplje izgovori Širin. „Kada dođe Tama, ljudi će želeti svetlost… bilo kakve vrste. Baklje. Lomače. Paliće bilo šta! Nameštaj. Kuće.“
„Ne“, promrmlja Binaj.
„Ne zaboravi“, primeti Širin, „ti ljudi neće biti umno zdravi. Biće poput male dece… ali imaće tela odraslih i ostatke odraslih umova. Znaće kako da upotrebe šibice. Neće se samo sećati posledica koje može izazvati paljenje mnogobrojnih vatri svuda unaokolo.“
„Ne“, ponovi Binaj, beznadežno. „Ne. Ne.“ On više tim rečima nije izražavao samo svoju nevericu.
Sifera reče: „U početku se moglo tvrditi da su požari u Tombou bili čisto lokalnog karaktera… i da su predstavljali čudnu podudarnost, jer se jedno tako pravilno ustrojstvo redovno ponavljalo tokom dugog razdoblja, ali samo na tom jednom mestu, tako da je možda čak predstavljalo neobični obred pročišćenja koji se tamo upražnjavao. Pošto na Kalgašu nije pronađeno nijedno drugo nalazište iste starosti kao ovo u Sagikanu, nismo mogli da tvrdimo suprotno. Međutim, Binajevi proračuni su sve izmenili. Sada uviđamo da svakih 2049 godina svet… očigledno… uranja u Tamu. Kao što Širin reče, vatre će se rasplamsati. I izmaći će kontroli. Ako su i postojala druga naselja u vreme kada su izbijali požari u Tombou, bilo gde na svetu, bili bi uništeni isto kao i naselja Tomboa i iz istog razloga. Ali jedino nam je Tombo ostao iz preistorijske ere. Kao što Apostoli Plamena kažu za njega, to je sveto mesto, mesto na kome su se bogovi prikazali čovečanstvu.“
„I možda će mu se ponovo prikazati“, mračno primeti Ator. „Tako što će nam pružiti dokaze za požare koji su se dogodili u prošlim epohama.“
Binaj ga pogleda. „Znači, počeli ste da verujete u učenje Apostola, gospodine?“
Atoru je Binajeva tvrdnja ličila na nedvosmislenu optužbu za ludilo. Jedan trenutak nije mogao da odgovori.
Ali onda reče što je mirnije mogao: „Da li im verujem? Ne. Ne baš. Ali me zanimaju, Binaje. Užasavam se čak i da postavim ovo pitanje: ali šta ako su Apostoli u pravu? Sada posedujemo jasne pokazatelje da Tama stvarno dolazi u razmacima od po 2049 godina, što su oni pomenuli u Knjizi Otkrovenja. Širin je kazao da će svet poluditi ako do toga dođe, a imamo i Siferin dokaz da je bar jedan mali deo sveta uistinu periodično hvatalo ludilo, da im je kuće razarala vatra u razmacima od po 2049 godina, a takvo jedno razdoblje se uskoro završava.“
„Šta predlažete?“ upita Binaj. „Da se pridružimo Apostolima?“
Ator je ponovo morao da se suzdržava da ne plane. „Ne, Binaje. Već samo da zavirimo u njihova verovanja i da vidimo na koji ih način možemo iskoristiti!“
„Iskoristiti?“ povikaše Širin i Sifera, gotovo u istom trenutku.
„Da! Iskoristiti!“ Ator je isprepleo svoje velike čvornovate šake i okrenuo se licem prema svima njima. „Zar ne shvatate da možda opstanak ljudske civilizacije zavisi samo od nas četvoro? Sve se svodi na to, zar ne? Možda zvuči melodramatski, ali nas četvoro posedujemo nešto što počinje da liči na neoborivi dokaz da nam se probližava smak sveta. Sveopšta Tama… koja će doneti sveopšte ludilo… požar koji će zahvatiti ceo svet… naši gradovi u plamenu, naše društvo uzdrmano. Međutim, već postoji još jedna skupina koja je predviđala, na osnovu ko zna kakvog dokaza, istu tu nesreću… koja zna koje godine i koga dana će se to dogoditi.“
„Devetnaestog teptara“, promrmlja Binaj.
„Da, devetnaestog teptara. Onog dana kada će samo Dovim sijati na nebu… i ako smo u pravu, tog dana će stići Kalgaš Dva, postaće vidljiv i ispuniti naše nebo, te zakloniti svetlost. Toga dana, kažu nam Apostoli, vatra će proždrati naše gradove. Otkud oni to znaju? Nagađaju? Puko ispredanje mita?“
„Nešto od onoga što govore uopšte nema smisla“, istaknu Binaj. „Na primer, kažu da će se na nebesima pojaviti Zvezde. Šta su to Zvezde? Odakle će one doći?“
Ator slegnu ramenima. „Nemam pojma. Taj deo apostolskih učenja mogao bi biti izmišljen. Ali čini se da oni imaju neku vrstu zapisa o prošlim pomračenjima, na osnovu kojih grade svoja sadašnja zlokobna predviđanja. Moramo saznati nešto više o tim zapisima.“
„Zašto mi?“ upita Binaj.
„Zato što mi… kao naučnici… možemo biti vođe, autoriteti, u borbi da se spase civilizacija koja će nas naslediti“, reče Ator. „Samo ako se obelodani priroda same opasnosti, sada i ovde, društvo će imati izvesnih izgleda da se zaštiti od onoga što će se dogoditi. Ali kako stvari stoje, samo lakoverni i neuki obraćaju pažnju na Apostole. Oni inteligentni i razumni vide u njima isto što i mi… čudake, budale, ludake, možda prevarante. Moramo ubediti Apostole da podele svoje astronomske i arheološke podatke, ako ih imaju, sa nama. A onda da istupimo u javnost. Otkrićemo naše nalaze i podupreti ih građom koju dobijemo, ako je dobijemo, od Apostola. U stvari, sklopimo savez sa njima protiv haosa za koji i mi i oni mislimo da nam se sprema. Na taj način možemo privući pažnju svih slojeva stanovništva, od onih najlakovernijih do najkritičnijih.“