„Znači, tražite od nas da prestanemo biti naučnici i uplovimo u svet politike?“ upita Sifera. „To mi se ne dopada. To uopšte nije naš posao. Glasam za to da naš materijal predamo vladi i pustimo nju da…“
„Vladi!“ frknu Binaj.
„Binaj je u pravu“, složi se Širin. „Znam kakvi su ljudi u vladi. Obrazovaće komitet i napraviti izveštaj… konačno… spremiti ga, a posle toga će obrazovati novi komitet kako bi iskopali sve što je prvi komitet otkrio pa će onda glasati i… Ne, nemamo vremena za sve to. Naša je dužnost da se sami oglasimo. Iz prve ruke znam šta Tama čini sa ljudskim umovima. Atore i Binaje, vi imate matemetički dokaz da nam se uskoro sprema Tama. Vi, Sifera, vi ste videli šta je Tama učinila prethodnim civilizacijama.“
„Ali zar smemo da se obratimo Apostolima?“ upita Binaj. „Nećemo li ugroziti vlastiti ugled kao odgovorni naučnici ako budemo bilo šta imali sa njima?“
„Tačno“, prihvati Sifera. „Moramo se držati što dalje od njih!“
Ator se namršti. „Možda ste u pravu. Možda sam bio naivan kada sam predložio da obrazujemo neku vrstu radnog partnerstva sa tim ljudima. Povlačim predlog.“
„Čekajte“, reče Binaj. „Imam prijatelja… znaš ga, Širine, Teremon… novinar… on je već bio u vezi sa nekim visokim službenikom Apostola. Mogao bi udesiti tajni sastanak između Atora i tog visokog Apostola. Mogli biste u razgovoru s njim utvrditi, gospodine, da li znaju nešto što bi nama bilo od koristi… tek da dođemo do još potvrdnih dokaza… a ako se ispostavi da ništa ne znaju, uvek možemo poreći da je do susreta uopšte došlo.“
„To ti nije loš predlog“, reče Ator. „Iako će biti mučno, pristajem da se sretnem s njima… stoga pretpostavljam da niko od vas više nema ništa protiv mog osnovnog predloga? Slažete se sa mnom da je od najveće važnosti da nas četvoro preduzmemo nešto na osnovu onoga što smo otkrili?“
„Ja se slažem“, reče Binaj, pogledavši Širina. „I dalje nameravam da preživim Tamu. Ali sve što je dosad ovde rečeno nagoni me na to da shvatim da mnogi drugi neće. Kao ni sama civilizacija… ako ništa ne preduzmemo.“
Ator klimnu. „Dobro. Razgovaraj sa svojim prijateljem Teremonom. Razume se, oprezno. Znaš šta mislim o štampi. Ništa više ne volim novinare nego Apostole. Oprezno stavi do znanja tom tvom Teremonu da bih voleo da se sretnem sa tim Apostolom koga poznaje.“
„Hoću, gospodine.“
„Vi, Širine: sakupite svu literaturu o posledicama izlaganja dužem razdoblju Tame do koje možete da dođete i dostavite mi je.“
„S tim neće biti problema, doktore.“
„A vi, Sifera… mogu li dobiti izveštaj, koji može da razume i laik, o vašim iskopavanjima Tomboa? Sa svim mogućim dokazima koje možete da pribavite u vezi sa tim požarima koji se ponavljaju.“
„Nešto još nije spremno, dr Atore. Građa koju danas nisam pominjala.“
Ator nabra obrve. „Na šta mislite?“
„Ispisane glinene pločice“, odvrati ona. „Pronađene u trećem i petom sloju od vrha. Dr Mudrin se upustio u veoma težak zadatak da ih prevede. Njegovo preliminarno mišljenje jeste da one predstavljaju neku vrstu svešteničkog upozorenja o nadolazećoj vatri.“
„Prvo izdanje Knjige Otkrovenja!“ povika Binaj.
„Ovaj, da, možda su one upravo to“, odvrati Sifera nasmejavši se bez mnogo oduševljenja. „U svakom slučaju, nadam se da ću uskoro dobiti tekst sa pločica. A onda ću vam sakupiti svu građu, dr Atore.“
„Dobro“, odvrati Ator. „Biće nam potrebno sve do čega možemo da dođemo. Ovo će biti naše životno delo.“ Još jednom se zagledao u svakog ponaosob. „Međutim, nešto ne smete nikako smetnuti s uma: to što pristajem da se približim Apostolima ne znači da nameravam na bilo koji način da im obezbedim ugled. Samo se nadam da ću uspeti da saznam šta imaju, a što bi moglo da nam pomogne da ubedimo svet u ono što se sprema. S druge, pak, strane učiniću sve što je u mojoj moći da se ogradim od njih. Ne želim ovde nikakav misticizam. Ne verujem ni trunku u sva ta bajanja… jednostavno, želim da saznam kako su došli do zaključka da nam preti katastrofa. I zato želim da i vi budete na oprezu ako budete imali posla s njima. Jesmo li se razumeli?“
„Sve je ovo poput sna“, reče nežno Binaj.
„I to ružnog“, dodade Ator. „Svaki atom moga bića uzvikuje da se ovo ne događa, da je to puka fantazija, da će svet neoštećen nastaviti da postoji i posle narednog devetnaestog teptera. Na nesreću, brojke govore drugačije.“ On pogleda kroz prozor. Onos više nije bio na nebu, a Dovim je bio samo tačka naspram obzorja. Spustio se sumrak i jedino sablasno, neprijatno osvetljenje dopiralo je od Patrua i Treja. „Nema više sumnje. Tama će doći. Možda će Zvezde, šta god to bilo, zasijati. Buknuće vatre. Od kraja naše civilizacije deli nas još jedanaest meseci. A onda će nastupiti kraj sveta!“
Drugi deo
SPUŠTANJE NOĆI
18.
„Biće bolje da se pripaziš“, reče Binaj. Počinjao je da oseća napetost. Spuštalo se veče… veče pomračenja, koje je tako dugo čekao sa strahom. „Ator je besan na tebe, Teremone. Ne mogu da verujem da si sada došao ovamo. Znaš da ne bi trebalo da se pojavljuješ u blizini. Naročito ne večeras. Valjda ti je jasno da posle svega što si napisao o njemu u poslednje vreme…“
Novinar se zakikota. „Rekoh ti već. U stanju sam da ga smirim.“
„Ne budi suviše siguran u to, Teremone. Zar se ne sećaš da si ga u svojoj rubrici nazvao penzionisanim smušenkom? Stari je skoro sve vreme smiren i čvrst, ali kada mu neko stane na žulj, ume neverovatno da se razgoropadi.“
Teremon slegnu ramenima i odvrati: „Slušaj, Binaje, pre no što sam postao slavan kolumnista bio sam sitan reporter koji se specijalizovao za sve vrste nemogućih intervjua, doslovce nemogućih. Svake večeri bih se vraćao kući sa modricama, crnim okom, a ponekad i sa kojom slomljenom kosti, ali uvek sam dobijao priču. Pošto provedeš nekoliko godina rutinski izluđujući ljude zarad priče, stekneš izvesno samopouzdanje. U stanju sam da iziđem nakraj sa Atorom.“
„Izluđivao si ljude?“ upita Binaj. Značajno je pogledao u pravcu kalendara obešenog visoko na zidu u hodniku. Sjajnim zelenim slovima najavljivao je datum: DEVETNAESTI TEPTAR. Dan nad danima, onaj koji je goreo u svačijem umu, ovde u Opservatoriji, mesec za mesecom. Poslednji razumni dan za mnoge, možda većinu ljudi sa Kalgaša. „Večeras baš ne biraš pametno reči, šta misliš?“
Teremon se osmehnu. „Možda si u pravu. Videćemo.“ On pokaza prema zatvorenim vratima Atorove kancelarije. „Ko je sada unutra?“
„Ator, razume se. I Tilanda… ona je jedan od astronoma. Davnit, Simbron, Hikinan, celo osoblje Opservatorije. To je što se toga tiče.“
„A Sifera? Kazala je da će doći.“
„Još nije.“
Na Teremonovom licu pojavi se iznenađenje. „Zaista? Kada sam je pre neki dan pitao da li će izabrati Sklonište, praktično mi se nasmejala u lice. Čvrsto je bila odlučila da odavde posmatra pomračenje. Ne mogu da verujem da se predomislila. Ta se žena ne plaši ničega, Binaje. Možda sređuje u poslednjem trenutku još neke sitnice u svojoj kancelariji.“
„Najverovatnije.“
„A naš bucmasti prijatelj Širin? Ni on nije ovde?“
„Ne, nipošto. On je u Skloništu.“
„Naš Širin nije baš hrabar, a?“
„Bar je dovoljno razuman da to prizna. I Raista je u Skloništu, kao i Atorova žena Najilda, uostalom kao i gotovo svi ostali koje poznajem, osim nas nekolicine iz Opservatorije. Da si mudar i ti bi bio tamo, Teremone. Kada Tama večeras stigne ovamo, požalićeš što nisi.“