Binaj slegnu ramenima i odgovori: „Znam samo da Ator ne voli Apostole i njihova učenja ništa više od tebe, ali misli da mu sastanak sa tvojim prijateljem Folimunom može biti od velike koristi.“
„Nije mi on nikakav prijatelj! Samo poslovni poznanik.“
Binaj odvrati: „Kako god želiš da ga zoveš…“
Teremon ga preseče. Ključao je od besa što ga je i samog iznenadilo. „I samo da ti kažem da kod mene nećete dobro proći, ako se pokaže da ste sa Apostolima sklopili kakvu nagodbu. Što se mene tiče Apostoli predstavljaju samu Tamu… najcrnju, najomraženiju vrstu reakcionarnih pogleda. Ako dopustimo da bude po njihovom, sve će nas naterati da živimo kao u srednjem veku, postimo, budemo kreposni i ponovo počnemo da se bičujemo. Već je dovoljno loše to što imamo psihopate poput njih koji pljuju unaokolo delirična proročanstva kako bi uzburkali miran svakodnevni život; međutim, ako čovek Atorovog ugleda namerava da podrži te smešne gmizavce tako što će uvrstiti neka od njihovih trućanja u vlastite nalaze, postaću veoma, veoma sumnjičav, prijatelju, u vezi sa svim što će ubuduće stizati iz vaše Opservatorije.“
Na Binajevom licu jasno se očitavala potištenost.
„Kad bi samo znao, Teremone, kako pogrdno Ator govori o Apostolima, koliko malo poštovanja gaji prema svemu što su oni ikada zastupali…“
„Zašto onda sebi dopušta da razgovara sa njima?“
„I ti si razgovarao sa Folimunom?“
„To je drugo. Dopadalo se to meni ili ne, Folimun je ovih dana vest. Moj je posao da otkrijem šta se zbiva u njegovom umu.“
„Pa možda je i Ator istog mišljenja“, žučno primeti Binaj.
Tu su prekinuli razgovor zato što je počeo da prerasta u svađu koju nijedan od njih nije želeo. Pošto Binaj zaista nije imao pojma kakav su sporazum Ator i Folimun mogli sklopiti, ako je do tako nečeg uopšte došlo, Teremon je uvideo da nije imalo smisla obrađivati ga.
Međutim, Teremon je kasnije shvatio da je upravo za vreme ovog razgovora počeo da se menja njegov stav prema Binaju i Širinu i ostalima sa Univerziteta… kada je prestao da bude simpatizer i znatiželjni promatrač i postao podrugljiv kritičar koji im se ruga. Iako je i sam na neki način pomogao da dođe do sastanka između direktora Opservatorije i Apostola, Teremonu se sada činilo da je taj sastanak predstavljao prodaju najgore vrste, naivnu kapitulaciju od strane Atora silama reakcije i slepog neznanja.
Iako nikada nije bio iskreno u stanju da natera sebe da poveruje u te teorije naučnika… uprkos svim takozvanim „dokazima“ koje su mu dozvolili da proveri… Teremon je zauzimao uglavnom neutralni stav u svojim člancima, kada su počele da se objavljuju u Hronici prve priče o pomračenju koje je bilo na pomolu.
„Zapanjujuće obaveštenje“, tako ga je nazvao, „i krajnje zastrašujušće — ako je istinito. Kao što Ator 77 sasvim ispravno kaže, svako duže razdoblje iznenada nastale Tame širom sveta predstavljalo bi propast s kakvom se svet nikada nije suočio. Ali sa druge strane sveta stiglo nam je jutros drugačije mišljenje. 'Uz svo dužno poštovanje prema velikom Atoru 77', izjavljuje Heranian 1104, kraljevski astronom iz carske opservatorije u Kanipilitiniuku, 'još nema čvrstih dokaza da takozvani satelit Kalgaš Dva uopšte postoji, a kamoli da je u stanju da prouzrokuje takvo pomračenje kakvo predviđa skupina naučnika sa Univerziteta Saro. Mormao imati na umu da su sunca… čak i jedno tako malo sunce kao što je Dovim… mnogo veća od bilo kog lutajućeg satelita koji bi mogao proći pored nas, usled čega je malo verovatno da bi jedan takav satelit bio u stanju da zapreči celokupno solarno osvetljenje koje bi moglo stići do površine našeg sveta…'“
Ali onda je usledio govor Mondiora 71, trinaestog umilitara, u kome je Visoki Apostol ponosno izjavio da je najveći naučnik na svetu podržao ono što piše u Knjizi Otkrovenja. „Glas nauke je sada postao jedno sa glasom Neba“, vikao je Mondior. „Naglašavam; nemojte se više nadati u čuda i snove. Ono što mora doći, mora. Ništa ne može spasiti svet od srdžbe bogova, ništa osim volje da se odreknemo greha, zla, da se posvetimo vrlini i onome što je ispravno.“
Mondiorova bučna izjava nagnala je Teremona da se odrekne neutralnosti. Zbog odanosti Binaju, dozvolio je sebi da, izvesno vreme, manje više prihvata hipotezu o pomračenju ozbiljno. Ali sada je počeo da uviđa da je to čista ludorija… grupa iskrenih naučnika zavaravala je sama sebe; zaslepljena vlastitim entuzijazmom izazvanim gomilom slučajnih dokaza i donošenjem zaključaka na osnovu puke slučajnosti, bila je spremna da se zavarava verovanjem u najveću ludost ovoga veka.
Narednog dana pojavilo se pitanje u Teremonovoj rubrici: „Da li se pitate kako su Apostoli Plamena uspeli da preobrate Atora 77: slavni starac astronomije poslednji je od svih ljudi koji bi pružili podršku tim zakukuljenim liferantima šupljih fraza i mađioničarskih trikova. Da li je neki zlatousti Apostol u toj meri šarmirao velikog naučnika da je sišao s uma? Ili je samo reč o tome da je, kao što smo čuli da se šapuće iza bršljanom prekrivenih zidova Univerziteta Saro, granica starosti za mandatnu penziju za nekoliko godina previsoka?“
To je bio samo početak.
Teremonu je sada bilo jasno kakvu ulogu mora da odigra. Ako ljudi počnu ozbiljno da shvataju to pomračenje, doći će do nervnih slomova na sve strane čak i bez nastupanja sveopšte Tame koja bi pokrenula lanac nevolja.
Ako svi stvarno počnu da veruju da ih devetnaestog teptara uveče čeka propast sveta, na ulicama će izbiti panika mnogo pre toga; opšta histerija, propast zakona i reda, poduže razdoblje opšte nestabilnosti i mučnog strahovanja… praćeno bogovi samo znaju kakvim emocionalnim preokretima kada dođe taj strašni dan i prođe bez posledica. Njegov će zadatak biti da razbije strah od Spuštanja noći, Tame, Sudnjeg Dana, tako što će ih ismevati.
I tako, kada je Mondior počeo divlje da grmi kako će ih uskoro stići osveta bogova, Teremon 762 je odgovorio vedrima skicama u kojima je govorio o tome kako će svet izgledati ako Apostoli uspeju da ga „reformišu“ po svojoj volji… ljudi će ići na plažu zamotani u kupaće kostime do članaka, za vreme sportskih takmičenja održavaće se dugačke molitve, sve slavne knjige, klasične drame i predstave biće ponovo ispisane kako bi se iz odstranio i najmanji nagoveštaj bezbožnosti.
A kada su Ator i njegova grupa objavili dijagrame sa kretanjima Kalgaša Dva — koji još nije bio viđen i koji se očigledno nije mogao videti — preko neba na njegovom tajanstvenom putu ka mestu sastanka sa bledocrvenom svetlošću Dovima, Teremon je pravio posprdne primedbe o zmajevima, nevidljivim džinovima i ostalim mitološkim čudovištima koja poskakuju kroz nebesa.
Kada je Mondior počeo unaokolo da maše naučnim autoritetom Atora 77 kao argumentom koji predstavlja svetovnu podršku apostolskim učenjima, Teremon je odvratio postavivši pitanje kako iko može ozbiljno uzimati autoritet Atora 77, sada kad je on očigledno poremećen kao i sam Mondior.
Kada je Ator pozvao na što brže sprovođenje programa skladištenja hrane, naučnih i tehničkih informacija i svega ostalog što će biti neophodno čovečanstvu pošto izbije sveopšte ludilo, Teremon je objavio da je sveopšte ludilo već izbilo u određenim kvartovima i dao je vlastiti spisak sa osnovnim namirnicama koje treba spremiti u podrum („otvarače za konzerve, rajsnedle, kopije tablica množenja, karte za igranje… Ne zaboravite da ispišete svoje ime na ceduljici i pričvrstite je za desni zglavak, u slučaju da ga zaboravite kada dođe Tama… A na ceduljici oko levog zglavka napišite: Da bi saznao svoje ime, pogledaj ceduljicu na drugom zglavku…“)
Teremonovim čitaocima, koji pročitali članak do kraja, bilo je teško da odluče koja je grupa apsurdnija… Apostoli Plamena koji su frktali unaokolo proričući Sudnji dan, ili patetični, lakoverni posmatrači neba iz Opservatorije na univerzitetu Saro. Ali jedno je bilo sigurno: zahvaljujući Teremonu, teško da je iko verovao da će se dogoditi bilo šta neobično uveče devetnaestog teptara.