„I?“
„I… ništa. To je bilo ono najgore. Koliko smo razumeli Knjigu Otkrovenja, iskusili smo efekat gledanja u Zvezde koje se nalaze naspram pozadine od Teme. Ali ništa se nije dogodilo. Bio je to samo krov sa rupama i sjajnim tačkama svetlosti koje su prodirale unutra, i upravo je tako i izgledalo. Pokušavali smo bezbroj puta… zato smo toliko zakasnili… ali efekat je potpuno izostao.“
Nastupila je tišina; svi su bili šokorani. Sve se oči okrenuše prema Širinu, koji je nepokretno stajao, otvorenih usta.
Prvi je progovorio Teremon. „Jasno ti je šta ovo znači za celu tvoju teoriju, zar ne, Širine?“ Smeškao se, jer mu je laknulo.
Ali Širin podiže ruke. „Ne žurite, Teremone. Pustite me da o tome razmislim. Te takozvane 'Zvezde' koje su momci načinili… ukupno vreme njihove izloženosti Tami…“ Zatim zaćuta. Svi su ga posmatrali. On onda puče prstima; kada je podigao glavu, u pogledu mu nije bilo ni iznenađenja ni nesigurnosti. „Svakako…“
Rečenicu nikada nije završio. Tilanda, koja se nalazila u kupoli Opservatorije gde je razvijala fotografske ploče neba snimane u razmacima od deset sekundi što se vreme pomračenja približavalo, ulete unutra, praveći rukama divlje krugove kojih se ni Jimot ne bi stideo kada je najuzbuđeniji.
„Dr Atore! Dr Atore!“
Ator se okrenu. „Šta je bilo?“
„Upravo smo pronašli… ušao je pravo u kupolu… nećete verovati, dr Atore…“
„Uspori malo, dete. Šta se dogodilo? Ko je to ušao?“
Iz hodnika dopre neka gužva i oštar udar. Binaj ustade i polete ka vratima, ali se na njima ukopa u mestu i povika: „Do đavola, šta je to?“
Tamo napolju nalazili su se Davnit i Hikinan, koji je trebalo da se budu u kupoli sa Tilandom. Dva astronoma su se borila sa trećom prilikom, jednim okretnim, atletski građenim muškarcem u poznim tridesetim, sa čudnom kovrčavom crvenom kosom, uskim licem oštrih crta i ledeno plavim očima. Uvukli su ga u sobu i zastali, držeći mu ruke čvrsto stegnute na leđima.
Stranac je na sebi imao tamnu odoru Apostola Plamena.
„Folimun 66!“ povika Ator.
A Teremon u istom času upita: „Folimune! U ime Tame, šta ćeš ti ovde?“
Tiho, hladnim, zapovedničkim glasom, Apostol reče: „Nisam vam večeras ovamo došao u ime Tame, već u ime svetlosti.“
Ator je zurio u Tilandu. „Gde ste pronašli ovog čoveka?“
„Rekla sam vam, dr Atore. Imali smo puno posla oko ploča, a onda smo ga čuli. Ušao je unutra i stao iza nas. „Gde je Ator?“ upitao je. „Moram videti Atora.“
„Pozovite stražare“, reče Ator čije lice je potamnelo od besa. „Opservatorija je večeras trebalo da bude zatvorena za sve. Želim da saznam kako je ovaj čovek prošao pored stražara.“
„Očigledno imate na platnom spisku nekog Apostola“, ljubazno primeti Teremon. „Razume se, bili su primorani da mu učine uslugu kada se Apostol Folimun pojavio i zatražio da otključaju kapiju.“
Ator ga ošinu otrovnim pogledom. Međutim, izraz njegovog lica nagoveštavao je da je starom astronomu bilo jasno da je Teremon najverovatnije u pravu.
Svi prisutni napravili su oko Folimuna krug. Zapanjeno su zurili u njega… Sifera, Teremon, Binaj, Ator i ostali.
Folimun mirno reče: „Ja sam Folimun 66, specijalni ađutant njegove svetlosti Mondiora 71. Večeras nisam došao kao kriminalac, mada vi izgleda upravo to mislite, već kao glasnik njegove svetlosti. Mislite li da možete ubediti ova dva vaša fanatika da me puste, Atore?“
Ator iznervirano mahnu rukom. „Pustite ga.“
„Hvala“, reče Folimun. Protrljao je ruke i poravnao odoru. Zatim se naklonio Atoru u znak zahvalnosti… ili se samo podsmevao? Vazduh oko Apostola kao da je treperio od nekog naročitog elektriciteta.
„A sada“, poče Ator. „Šta ćete vi ovde? Šta želite?“
„Bojim se ništa što biste mi vi dobrovoljno dali.“
„Verovanto ste u pravu što se toga tiče.“
Folimun reče: „Kada smo se vi i ja sreli pre nekoliko meseci, Atore, bio je to, rekao bih, veoma napet sastanak, sastanak dvojice ljudi koji su s pravom mogli sebe smatrati za prinčeve zaraćenih kraljevstava. Za vas sam ja bio opasni fanatik. Za mene ste vi bili vođa bande bezbožnih grešnika. Pa ipak smo uspeli da se u nečemu složimo, sećate se, da će se devetnaestog teptara Tama spustiti na Kalgaš i da se neće dići mnogo časova.
Ator se namršti. „Pređite na stvar, ako nešto uopšte imate na umu, Folimune. Tama samo što se nije spustila i nemamo više puno vremena.“
Folimun odvrati: „Ja smatram da će se na nas spustiti Tama voljom bogova. Za vas ona predstavlja samo bezdušno kretanje astronomskih tela. Pa dobro: složili smo se da se ne slažemo. Obezbedio sam vam određene podatke koji su u posedu Apostola još od prethodne Godine pobožnosti, određene tabele sa kretanjima sunaca na nebu i druge još tajnovitije podatke. Zauzvrat, obećali ste da ćete dokazati suštinsku istinitost naše vere, kao i da ćete taj dokaz obelodaniti narodu Kalgaša.“
Pogledavši na sat, Ator reče: „Upravo sam to i učinio. Šta vaš gospodar sada želi od mene? Ja sam ispunio svoj deo pogodbe.“
Folimun se bledo osmehnu, ali ništa ne reče.
U sobi poče nelagodno komešanje.
„Zatražio sam od njega astronomske podatke, to je tačno“, primeti Ator, gledajući unaokolo. „Podatke koje samo Apostoli imaju. I dobio sam ih. Zahvaljujem vam se na tome. Zauzvrat sam pristao da na izvestan način obelodanim svoje matematičke podatke do kojih sam došao i koji potvrđuju apostolsko osnovno učenje da će se Tama spustiti devetnaestog teptara.“
„Nismo morali ništa da vam damo“, začu se ponosni odgovor. „Naše osnovno učenje nije trebalo dokazivati. Njega potvrđuje Knjiga Otkrovenja.“
„To važi za šačicu onih koji čine vaš kult“, odbrusi Ator. „Ne pravite se da me niste dobro razumeli. Ponudio sam vam naučničku pozadinu za vaša uverenja. I dobili ste je!“
Oči kultiste se ogorčeno suziše. „Jeste, dobili smo je… izveli ste to lukavo poput lisice, jer vaše je tobožnje objašnjenje podržalo naša verovanja, ali im istovremeno oduzelo svu neophodnost. Vi ste Tamu i Zvezde prikazali kao prirodnu pojavu i oduzeli im pravo značenje. To je bilo bogohuljenje.“
„To nije moja krivica. Činjenice postoje. Šta sam drugo mogao nego da ih iznesem?“
„Vaše 'činjenice' predstavljaju laž i prevaru.“
Atorovo lice se grčilo od besa. „Otkud vi to znate?“
Odgovor je glasio: „Znam.“ Izrečen je sa apsolutnom verom u njegovu istinitost.
Direktor se još više zajapurio. Binaj krenu ka njemu, ali mu Ator mahnu da se skloni.
„I šta Mondior 71 želi da uradimo? Pretpostavljam da i dalje misli da smo mi, pokušavši da upozorimo svet da preduzme određene mere kako bi se zaštitio od ludila koje mu preti, na neki način uticali na njegovo nastojanje da se dočepa vlasti posle pomračenja. E, pa, nismo uspeli. Nadam se da je zbog toga srećan.“
„I sam pokušaj je već pričinio dosta štete. A ono što nastojite da postignete ovde večeras samo će još pogoršati stvari.“
„Šta vi znate o tome šta mi nastojimo večeras ovde da postignemo?“ upita Ator.
Folimun istog časa odvrati: „Znamo da nijednog trenutka niste izgubili nadu da možete uticati na narod. Pošto to niste uspeli pre dolaska Tame i Plamenova, nameravate da nastupite posle njih, snabdeveni fotografijama prelaska iz dana u Tamu. Nameravate da ponudite preživelima racionalno objašnjenje onoga što se dogodilo… i da sklonite na neko sigurno mesto navodne dokaze za svoja uverenja, tako da na kraju naredne Godine pobožnosti vaši naslednici u kraljevstvu nauke budu u stanju da istupe i povedu čovečanstvo da se odupre Tami.“