Zatvorio je vrata ne izustivši ni reč. Ne mogu sve da ih spasem, oštro je pomislio. Ne mogu! Svetlosti, kako je samo mrzeo ovo.
Iza narednih vrata ukazivale su se istovetne sobe, i još tri žene Morskog naroda, od kojih je jedna glasno jecala na svom krevetu, pa plavokosa žena koja je spavala, a sve su imale adame labavo okačene na kuke. On zatvori ta vrata vrlo tiho, kao da pokušava da se dočepa jedne od pita gazdarice al’Vere baš njoj pod nosom. Možda plavokosa i nije Seanšanka, ali nije nameravao da se kocka. Desetak vrata kasnije, ispustio je težak uzđah olakšanja, pa se uvukao unutra zatvarajući za sobom.
Teslina Baradon je ležala na krevetu brade naslonjene na dlanove. Samo su joj se tamne oči pomerale i probadale ga pogledom. Ništa nije rekla, samo ga je posmatrala, kao da pokušava da mu prosvrdla rupu u lobanji.
„Ti si mi spustila poruku u džep kaputa“, meko je rekao. Zidovi su bili tanki. Još uvek je mogao da čuje onu ženu kako jeca. „Zašto?“
„Elaida stvarno želi te devojke isto koliko je ikada želela svoj štap i ešarpu“, jednostavno reče Teslina, ne pomerajući se. Glas joj je još uvek bio grub, ali manje nego što se sećao. „Pogotovo Elejnu. Ja jesam želela da ... donesem neprijatnost ... Elaidi, ako sam mogla. Neka zviždi za njima.“ Nasmeja se tiho, ogorčeno. „Ja jesam čak omamila Džolinu dvokorenom, tako da nije mogla da smeta tim devojkama. A pogledaj šta jesam dobila od toga. Džolina je pobegla, a ja ...“ Oči joj se ponovo pomeriše, ovog puta ka srebrnoj narukvici koja je visila na kuki.
Uzdahnuvši, Met se nasloni na zid pored haljina koje su visile s kuka. Znala je šta se nalazilo u poruci: upozorenje za Elejnu i Ninaevu. Svetlosti, ali zaista se nadao da nije, da je neko drugi gurnuo tu krvavu stvar u njegov džep. Ionako im nije ništa značila. Obe su znale da ih Elaida juri. Ta poruka ništa nije promenila! Ta žena nije htela zaista da im pomogne, ionako je samo želela da ... donese neprijatnost ... Elaidi. Mogao je da odšeta čiste savesti. Krvi mu i pepela! Nije trebalo da ikada porazgovara s njom. Sad je shvatio, kada je i stvarno porazgovarao s njom.
„Pokušaću da ti pomognem da pobegneš, ako budem mogao', rekao joj je s oklevanjem.
I dalje je ostala na krevetu. Ni njen izraz lica ni boja njenog glasa nisu se promenili. Kao da je objašnjavala nešto vrlo jednostavno i nebitno. „Čak i kada bi mogao da mi skineš ogrlicu, ne bih stigla daleko, možda čak ni van palate. A ako bih i uspela u tome, nijedna žena koja može da usmerava ne može da izađe kroz gradske kapije, osim ako nije na a’damu. Lično sam tamo stajala na straži, ja to znam.“
„Smisliću nešto“, promrmljao je, prolazeći prstima kroz kosu. Smisliće nešto? Šta? „Svetlosti, čak i ne zvučiš kao da želiš da pobegneš.“
„Ti ozbiljan jesi“, prošaputala je, tako tiho da je gotovo nije ni čuo. „Ja jesam mislila kako došao si samo da začikavaš me.“ Polako je sela, spuštajući noge na pod. Usredotočeno ga je probadala pogledom, a glas joj se utišao i užurbao. „Da li ja želim da pobegnem? Kada ja učinim nešto zbog čega zadovoljne su, ta sul’dam daje mi slatkiše. Ja jesam uhvatila sebe samu kako se radujem tim nagradama.“ Nakratko, glas joj je zazvučao užasnuto. „Ne zato što volim slatkiše, nego zato što sam zadovoljila sul’dam.“ Jedna jedina suza skotrljala joj se niz obraz. Duboko je udahnula. „Ako ti pomogneš mi da pobegnem, ja učiniću bilo šta što od mene zatražiš dok god to ne uključuje izdaju Bele ...“ Iznenada je škljocnula zubima, piljeći pravo kroz njega. Odjednom je zaklimala glavom, kao da razgovara sama sa sobom. „Pomozi mi da pobegnem i učiniću bilo šta što od mene zatražiš“, rekla je.
„Uradiću šta mogu“, rekao joj je. „Moram da smislim neki način.“
Ona klimnu glavom kao da joj je obećao da će pobeći pre nego što padne mrak. „Tamo jeste još jedna sestra koja je zarobljenica ovde, u palati. Edesina Ejzdin. Ona mora poći s nama.“
„Još jedna?“, reče Met. „Učinilo mi se da sam video tri ili četiri, računajući i tebe. U svakom slučaju, nisam siguran hoću li uspeti tebe da izvučem, a još manje ...“
„Ostale jesu ... promenjene.“ Teslina skupi usne. „Gizin i Majlin - poznavala sam je kao Širejn Kejmajnil, ali sada se odaziva samo na Majlin - te dve bi nas izdale. Edesina još jeste prisebna. Neću ostaviti je za sobom čak iako jeste pobunjenica.“
„Pazi sad“, reče Met s umirujućim osmehom. „Rekao sam da ću pokušati da te izvučem, ali ne vidim nijedan način da izvučem dve ...“
„Biće najbolje ako sada odeš“, ponovo ga je prekinula. „Muškarcima nije dozvoljeno da budu ovde, a u svakom slučaju izazvaćeš podozrenje ako te uhvate.“ Mršteći se na njega, šmrknula je. „Pomoglo bi ako se ne bi odevao napadno toliko. Deset pijanih Krpara ne bi privuklo pažnje koliko ti. Idi sada. Brzo. Idi!“
On ode, gunđajući za sebe. Prava Aes Sedai. Ponudiš se da joj pomogneš, a sledeće što znaš jeste da se usred noći pentraš uz neku strmu liticu kako bi sam samcat izvukao pedesetoro ljudi iz nekakve podzemne tamnice. To je bio jedan drugi čovek, odavno mrtav, ali on se toga sećao, a to je bilo baš prikladno. Krvi mu i krvavog pepela! Nije imao pojma kako da izvuče i jednu jedinu Aes Sedai, a ona ga je navukla da pokuša da izvuče dve!
On zaokrenu iza neupadljivog ugla u podnožju stepenica, i gotovo nalete na Tuon.
„Muškarcima nije dozvoljen pristup u kućice kod damane“, rekla je, hladno ga odmeravajući ispod vela. „Mogao bi da budeš kažnjen samo zato što si ušao.“
„Tražio sam jednu vetrotragačicu, visoka gospo“, brzo se opravdao, spuštajući se na koleno i razmišljajući najbrže u životu. „Jednom mi je učinila uslugu, pa sam pomislio da bi možda volela nešto iz kuhinje. Malo peciva, ili nešto slično. Medutim, nisam je pronašao. Pretpostavljam da nije uhvaćena kada ...“ Nije dovršio rečenicu, zapiljivši se. Maska strogosti koju je ta devojka uvek imala na licu istopila se pred osmehom. Zaista je bila prelepa.
„To je bilo veoma lepo od tebe“, rekla je. „Dobro je znati đa postoje muškarci koji su pažljivi prema damane. Ali moraš biti oprezan. Ima muškaraca koji i stvarno odvode damane u svoj krevet.“ Punačka usta iskriviše joj se od gađenja. „Ne bi želeo da iko pomisli kako si nastran.“ Onaj strogi izraz ponovo joj se pojavi na licu. Svi zatvorenici biće smesta pogubljeni.
„Hvala na upozorenju, visoka gospo“, rekao je, pomalo nesigurno. Kakav je to muškarac koji odvlači u krevet ženu na povocu?
A onda je nestao, bar što se nje ticalo. Jednostavno je otklizala niz hodnik, kao da nikoga nije ni srela. Međutim, ovog puta visoka gospa Tuon nije ga ni najmanje brinula. Imao je Aes Sedai koja se krila u podrumu Izgubljene žene, i još dve s povocima damane, a sve su očekivale da im Met krvavi Kauton spase glave. Bio je siguran da će Teslina obavestiti tu Edesinu o svemu, Čim joj se ukaže prilika. Tri žene bi mogle postati nestrpljive ako ne uspe da ih izvuče na sigurno dovoljno brzo. Žene vole da pričaju, a ako dovoljno razgovaraju, dopuštaju da se nagovesti nešto za šta bi bilo bolje da ostane neizgovoreno. Nestrpljive žene bile su govorljivije od ostalih. Nije osećao kockice u svojoj glavi, ali gotovo da je čuo otkucavanje sata. Svakog časa mogla je da ga udari glavosečina sekira. Bitke je mogao da osmišlja i u snu, ali ta stara sećanja kao da nisu mnogo pomagala u ovome. Bio mu je potreban neko vešt spletkama, kome zavere i uvijeno razmišljanje nisu bili strani. Vreme da posadi Toma za sto i porazgovara s njim. I Džuilina.
Krenuvši da traži bilo koga od njih dvojice, nesvesno je počeo da mumla Spustio sam se na dno bunara. Pa, i jeste, a noć je padala i kiša je lila sve jače. Kao što se često događalo, drugo ime ispliva iz tih starih sećanja, pesma s dvora u Takedu, U Farešilu, koji je pre više od hiljadu godina bio uništio Artur Hokving. Međutim, godine koje su protekle neverovatno malo su uticale na samu melodiju. Tada se zvala Poslednja odbrana Mandenera. Ovako ili onako, suviše je krvavo priličila.