„Tesi je dobra damane“, toplo je promrmljala, vadeći jedan tvrdi slatkiš iz zgužvanog papira u vrećici o pojasu. Tesi se nagnu da je prihvati i da joj u znak zahvalnosti poljubi ruku, ali osmeh joj malo izmače, mada je, kada je gurnula crveni slatkiš u usta, već ponovo bio na svom mestu. Aha. Znači, to je bilo tako, je li? Pretvaranje da se prihvata poredak kako bi se sul’dam uljuljkala nije bilo nepoznato, ali uzimajući u obzir šta je Tesi bila ranije, vrlo verovatno kuje i zaveru da pobegne.
Kada se ponovo našla u uskom prolazu, Betamin napisa veoma ozbiljan predlog da se Tesina obuka udvostruči, zajedno s kažnjavanjem, a da joj nagrade daju tu i tamo, tako da nikada ne bude sigurna da će joj čak i savršenstvo doneti makar tapšanje po glavi. To je bila vrlo stroga obuka, kakvu je obično izbegavala, ali zbog nečega su i najtvrdokornije marat’damane pod njim postajale krotke damane za neverovatno kratko vreme. To su, takođe, bile i najpokornije od svih damane. Nije volela da slomi duh neke damane, ali Tesi je morala da bude slomljena za adam kako bi zaboravila prošlost. Na kraju će biti srećnija zbog toga.
Završivši pre Rene, Betamin je čekala na podnožju stepenica dok druga sul’dam nije sišla. „Ponesi ovo Isondi kada budeš nosila svoj“, reče, gurnuvši svoju tablu za pisanje ka Reni pre nego što je ova i sišla s poslednjeg stepenika. Nije bilo ni najmanje čudno što je Rena prihvatila taj zadatak poslušno kao što je prihvatila i ranije naređenje, pa je požurila da se udalji, merkajući dodatnu tablu za pisanje kao da se pita nije li negde, na tim stranicama, i izveštaj o njoj. Postala je sasvim drugačija žena od one kakva je bila pre Falmea.
Pošto je pokupila ogrtač i napustila palatu, Betamin je nameravala da se vrati u gostionicu u kojoj je morala da deli krevet s još dve sul’dam, ali samo koliko joj je bilo potrebno da pokupi nešto novca iz svoje sigurnosne kutije. Ona provera bila je jedina dužnost koju je danas imala, pa su ostali sati pripadali njoj samoj. Za promenu, umesto da traži dodatna zaduženja, provešće to vreme kupujući suvenire. Možda jedan od onih noževa koji su mesne žene nosile oko vrata, ako bi uspela da nađe neki bez onih dragulja koje su, izgleda, toliko volele na balčaku. I lakirane stvari, naravno; ovde su bile kvalitetne kao i bilo gde u carstvu, ali izgled im je bio tako.:. neobičan. Biće umirujuće ići u kupovinu. Trebalo joj je nešto što će je smiriti.
Pločnici Mol Hare još uvek su svetlucali, vlažni od jutrošnje kiše, a prijatan miris soli ispunjavao je vazduh, podsećajući je na rodno selo pored mora L’Heje, iako je zbog ledene hladnoće morala čvršće da se uvije u ogrtač. U Ejbuneji nikada nije bilo tako hladno, a ona se na to nikada nije uspela navići, bez obzira na sva mnogobrojna daleka putovanja. Mada, pomisao na dom sada nije bila utešna. Dok se probijala kroz prenatrpane ulice, Rena i Seta toliko su joj se muvale po glavi da se sudarala s ljudima u mimohodu, a jednom je gotovo išetala pravo pred kola nekog trgovačkog karavana koji je napuštao grad. Povik kočijaša privukao joj je pažnju, pa je odskočila u poslednjem trenutku. Kola pročangrljaše preko mesta na pločniku gde je tren ranije stajala, a žena koja ih je terala bičem nije čak ni pogledala ka njoj. Ovi stranci nemaju pojma o poštovanju koje se ukazuje jednoj sul’dam.
Rena i Seta. Svi koji su bili u Falmeu imali su ponešto što su želeli da zaborave, sećanja o kojima nisu govorili, osim ako bi popili previše. Imala ih je i ona, samo što njena nisu bila o borbi protiv poluprepoznatljivih duhova iz legendi, ili užasu poraza, ili o ludim stvarima koje su viđene na nebu. Koliko puta je poželela da se tog dana nije popela uz stepenice! Da se samo nije brinula o Tuli, damane koja je imala veličanstvenu veštinu s metalom. Ali jeste pogledala u Tulinu kućicu. I jeste videla Renu i Setu kako grozničavo pokušavaju da jedna drugoj skinu adam s vrata, vrišteći od bola, padajući na kolena od mučnine, i ponovo petljajući oko ogrlica. Haljine su im bile umrljane od povraćanja. A u svojoj grozničavosti nisu je primetile kako se povlači, užasnuta.
Nije to bio samo užas što je videla da su sve sul’dam u stvari marat’damane, nego i njena iznenadna lična strava. Često joj se činilo da gotovo može da vidi tkanja damane, a uvek je mogla da oseti prisustvo damane i da zna koliko je jaka. Mnoge sul’dam su to mogle; svi su znali da je to posledica dugog iskustva i rada sa a’damom. Pa ipak, prizor te dve očajnice uzburkao je neželjene misli, stavljajući ono što je oduvek prihvatala u drugu, zastrašujuću sliku. Da li skoro vidi tkanja ili ih stvarno vidi? Ponekad joj se činilo i da oseća usmeravanje. Čak su i sul’dam morale da idu na godišnju proveru, sve do svog dvadeset i petog imendana, i ona je svaku od njih prošla. Samo ... Biće novih provera kada otkriju Renu i Setu, novih provera da se pronađu marat’damane koje su se nekako provukle na prethodnim. Samo carstvo moglo bi da zadrhti od takvog udarca. I sa slikom Rene i Sete koja joj se čvrsto urezala u glavu, znala je, s potpunom sigurnošću, da posle tih provera Betamin Ziejmi više neće biti ugledna građanka. Umesto toga, jedna damane po imenu Betamin služiće carstvu.
Još uvek je osećala stid. Stavila je sopstvene strahove iznad potreba carstva, iznad svega za šta je znala da je ispravno i istinito i dobro. Bitka se obrušila na Falme, i noćna mora, ali ona nije bila požurila da se veže s nekom damane i pridruži se borbenoj liniji. Umesto toga iskoristila je zbrku da pronađe jednog konja i da pobegne, najbrže i najdalje što je mogla.
Shvatila je da se zaustavila, piljeći u izlog krojačice, a da nije stvarno viđela šta je izloženo u njemu. Mada je to nije ni zanimalo. Plava haljina s njenim munjama na crvenim umecima bila je jedina koju je i pomišljala da nosi, već godinama. A sasvim sigurno ne bi nosila nešto što bi je tako nepristojno otkrivalo. Nastavila je da hoda dok su joj se suknje uvijale oko nogu, ali nije mogla da izbaci Renu ni Setu iz misli, kao ni Surot.
Očito je Alvin bila pronašla dve sul’dam sa ogrlicama i prijavila ih je Surot. A Surot je zaštitila carstvo tako što je prikrila Renu i Setu, koliko god to bilo opasno. Šta ako iznenada počnu da usmeravaju? Možda bi za carstvo bilo bolje da je sredila njihovu smrt, mada se smaknuče sul’dam smatralo ubistvom, čak i za Visoku krv. Dve sumnjive smrti među sul’dam sasvim sigurno bi privukle Tragače. Tako su Rena i Seta bile slobodne, ako se to tako može nazvati pošto im nikada nije bilo dozvoljeno da vode damane. Alvin je učinila ono što joj je bila dužnost, i počastvovana je time Što je postala Surotin Glas. Surot je isto tako obavila svoju dužnost, koliko god to bilo neukusno. Nije bilo novih provera. Ona sama pobegla je bez razloga. A da je ostala, ne bi završila u Tančiku, što je bila noćna mora koju je želela da zaboravi još više nego Falme.
Četa pripadnika Mrtve straže promaršira pored nje, blistava u svojim oklopima, a Betamin zastade da ih posmatra dok su prolazili. Ostavljali su procep u gomili, kao neki veliki brod pod punim jedrima. Biće radosti u gradu, u zemlji, kada se Tuon konačno bude razotkrila, i proslava kao da je tek stigla. Osećala je skriveno zadovoljstvo da na taj način razmišlja o Kćeri Devet meseca, kao i kad bi, dok je bila dete, učinila nešto zabranjeno - mada je, naravno, sve dok ne skine veo Tuon bila obična visoka gospa Tuon, ništa viša od Surot. Mrtva straža nastavi da trupka dalje, srcem i dušom odana carici i carstvu, a Betamin nastavi u suprotnom pravcu. To je bilo primereno jer je ona srcem i dušom bila odana očuvanju sopstvene slobode.
Zlatni nebeski labudovi bilo je veličanstveno ime za majušnu gostionicu uguranu između javne konjušnice i prodavnice lakiranih proizvoda. Prodavnica beše puna vojnih zapovednika koji su kupovali sve što je radnja nudila, a konjušnica načičkana preuzetim konjima koji još nisu bili dodeljeni, dok su Zlatni labudovi bili puni sul'dam. Prepuna istih, u stvari, bar kad padne noć. Betamin je imala sreće da deli krevet sa samo dve. Pošto joj je bilo naloženo da smesti sve koje može, gostioničarka je znala da u jedan krevet nagura njih četiri ili pet, ako joj se činilo da bi mogle da se stisnu. No posteljina je bila čista, a hrana prilično dobra, iako čudna. A pošto bi druga mogućnost najverovatnije bila senik, vrlo rado je pristala na deljenje.