Betamin se trže. „ Jona ima pljosku mesne rakije, mislim. To je gadno piće ...“
On joj naloži da mu ipak napuni šolju, i ona ga brzo posluša. Želela je da on nastavi da priča, bilo šta samo da odloži neizbežno. Znala je zasigurno da Egeanin nije ubila sul’dam, međutim, njen bi je dokaz osudio da podeli Reninu i Setinu nemilu sudbinu. Ako bi imala sreće. Ako bi ovaj Tragač video svoju dužnost prema carstvu isto kao Surot. On je virio u kalajisanu šolju, mućkajući tamnu jabukovaču, dok je ona ponovo sedala na svoju stolicu.
„Visoki lord Turak bio je veliki čovek“, promrmljao je. „Možda jedan od najvećih koje je carstvo ikada imalo. Šteta da su njegovi so’đin odlučili da ga slede u smrt. To je bilo časno od njih, ali zbog toga je postalo nemoguće sa sigurnošću utvrditi je li Domanac bio u družini koja je ubila visokog lorđa.“ Betamin se trže. Naravno, ponekad su se neki pripadnici Krvi međusobno razračunavali, ali reč ubistvo nikada se nije pominjala. Tragač nastavi, i dalje piljeći u svoju šolju, ali ne ispijajući je. „Visoki lord bio mi je naredio da pazim na Surot. Sumnjao je da je ona opasnost za samo carstvo. Njegove sopstvene reči. A pošto je on umro, ona je uspela da se dočepa zapovedništva nad Prethodnicama. Nemam nikakvih dokaza da je ona naložila njegovu smrt, ali postoji mnogo toga što je sumnjivo. Surot je u Falme dovela jednu damane, mladu ženu koja je bila Aes Sedai“, ponovo je taj naziv izgovorio ravno i oštro, „a koja je nekako uspela da pobegne istog dana kada je Turak poginuo. Surot isto tako u svojoj pratnji ima damane koja je nekada bila Aes Sedai. Ona nikada nije oslobođena ogrlice, ali ...“ Slegnuo je ramenima, kao da je to nešto što nije vredno pomena. Betamin iskolači oči. Ko bi skinuo ogrlicu jednoj damane? Dobro obučena damane bila je radost i uživanje, ali to bi bilo kao kad bi pustili pijanog grolma! „Čini se vrlo verovatno da se negde među njenim vlasništvom skriva i jedna marat’damane“, nastavio je, kao da ne nabraja zločine gotovo ravne izdaji. „Verujem da je Surot izdala naređenje da se pobiju sul’dam koje uspeju da stignu do Tančika, možda da bi sakrila Egeanine sastanke sa Aes Sedai. Vi, sul’dam, uvek tvrdite kako možete na prvi pogled da prepoznate marat’damane, je li tako?“
On iznenada podiže pogled, a ona nekako uspe da s osmehom susretne te ledene oči. Njegovo lice moglo je pripadati bilo kome, ali te oči ... Bilo joj je drago što sedi. Kolena su joj se toliko tresla da je bilo pravo čudo što se to nije videlo i kroz suknje. „To nije baš tako lako, bojim se.“ Gotovo da joj je uspelo da održi smiren glas. „Ti ... Sigurno znaš dovoljno da optužiš Surot za u-u-ubistvo visokog lorda Turaka.“ Ako bi smakao Surot, ne bi postojao nikakav razlog da upetljava nju, ili Egeanin.
„Turak je bio veliki čovek, ali moja dužnost pripada carici, neka bi večito živela, a preko nje samom carstvu.“ Progutao je rakiju u jednom dugom gutljaju, a lice mu ogrube koliko i glas. „Turakova smrt je prašina u odnosu na opasnost s kojom se carstvo suočava. Aes Sedai ovih zemalja teže ka moči u carstvu, povratku dana bezumlja i ubistava kada niko nije mogao da sklopi oči preko noći siguran da će se probuditi, a potpomognute su otrovnim crvom izdaje iznutra. Surot možda nije ni glava tog crva. Za dobrobit carstva, ne usuđujem se da se okomim na nju dok ne budem mogao da ubijem celog crva. Egeanin je nit koju mogu da sledim do crva, a ti si nit do Egeanin. Zato ćeš obnoviti svoje prijateljstvo s njom, po svaku cenu. Jesi li me razumela?“
„Razumem i poslušaću.“ Glas joj je podrhtavao, ali šta bi drugo mogla da odgovori? Svetlost je spasla, šta drugo da odgovori?
21
Stvar vlasništva
Egeanin je podignutih ruku ležala na krevetu, s dlanovima okrenutim tavanici i raširenim prstima. Svetloplava suknja lepezasto joj se širila oko nogu dok je pokušavala da leži potpuno nepomično da ne bi izgužvala uske nabore. Te su haljine toliko sputavale pokrete da mora da su bile lični izum Mračnog gospodara. Ležeći tako, proučavala je nokte, preduge da bi mogla povući brodsko uže a da pri tom ne izlomi bar polovinu. Ono, nije lično baratala s užadi već dobar broj godina, ali uvek je bila spremna i sposobna da to učini ako bi zatrebalo.
„…čistokrvna budalaština!“, režao je Bejl, džarajući rasplamsale cepanice u kaminu. „Sreća da me uštine, Morski soko mogao je da jedri bliže vetru, i brže, od bilo kog seanšanskog broda ikada napravljenog. Jeste bilo mećava pred nama, ali ...“ Ona je slušala tek toliko da primeti kako je prestao da gunđa o sobi i da je prešao na neku staru raspravu. Tamnim drvetom obložena soba nije bila najbolja u Izgubljenog ženi, ali ispunjavala je njegove zahteve o pogledu. Dva su prozora bila okrenuta ka štalskom dvorištu. Kapetan Zelenog bio je ravan činu glavnog zastavnika, ali na ovom mestu su većina onih od kojih je imala viši čin bili saradnici ili pisari visokih zapovednika Uvek pobedničke armije. Među vojskom na moru, biti od Krvi značilo je malu prednost osim ako to nije bila Visoka krv.
Morski zelen lak je svetlucao na njenim malim prstima. Oduvek se nadala da će se uzdići, možda čak i do kapetana Zlatnog, zapovednika brodovlja, kao što je to bila njena majka. Kao devojčica, čak je sanjala da bude naimenovana za caričinu Ruku na moru, baš kao i njena majka, da stoji s leve strane Kristalnog prestola kao so’đin same kraljice, neka bi večito živela, kojoj je dozvoljeno da razgovara s njom lično. Mlade žene imaju blesave snove. A morala je da prizna da je, kada je bila izabrana za Prethodnice, razmišljala i o novom imenu. Nije mu se nadala, naravno - tobi značilo uzdizati se iznad sebe - ali su svi znali da će povratak ukradenih zemalja značiti nove pripadnike Krvi. Sada je bila kapetan Zelenog, deset godina pre nego što bi uopšte mogla da se nada nečemu sličnom, i stajala je na padini te strme planine koja se dizala kroz oblake ka uzvišenom vrhu, carici, neka bi večito živela.
Međutim, sumnjala je da će dobiti zapovedništvo nad nekim od velikih brodova, a još manje nad eskadrom. Surot je tvrdila da je prihvatila njenu priču, ali ako je to stvarno bilo tako, zbog čega je ostavljena da sedi u Kantorinu? Zbog čega je, kada su naređenja konačno stigla, trebalo da se javi ovamo a ne na neki brod? Naravno, postojao je samo jedan broj zapovedničkih položaja koji su bili na raspolaganju, čak i za kapetana Zelenog. Možda je to bilo u pitanju. Možda je bila izabrana za neki položaj blizu Surot, mada joj je u naređenjima stajalo samo da otputuje u Ebou Dar prvim mogućim prevozom i da čeka dalja uputstva. Možda. Visoka krv možda se obraćala nižoj bez uplitanja Glasa, ali njoj se činilo da je Surot zaboravila na nju čim ju je otpustila pošto joj je uručila nagrade. Što je takođe moglo da znači da je Surot sumnjala. Rasprava koja se okretala ukrug. U svakom slučaju, mogla je da živi na morskoj vodi ako bi onaj Tragač delovao po svojim sumnjama. Izgledalo je da je odustao, ili bi već vrištala u nekoj podzemnoj tamnici, međutim, ako je i on bio u gradu, držaće je na oku, vrebajući svaku njenu grešku. Sada ne sme da prolije ni kap njene krvi, ali Tragači su imali iskustva u tome kako da prebrode te manje poteškoće. No, dok god se bude zadržao na posmatranju, mogao je da je gleda sve dok mu oči ne pobele. Ona sad ima čvrstu palubu pod nogama, a odsad će stupati s velikom pažnjom nadalje. Kapetan Zlatnog možda više nije bio verovatan, ali i kapetan Zelenog bio je častan.