„Ja sam samo kockar“, odgovori joj on. Ona rukom povede njegovu do zglavkaste ogrlice oko njenog vrata i on je otvori uz metalni kliktaj - a ona udahnu veoma duboko.
Samo je jednom morao da joj pokaže kako se otvara pre nego što je shvatila, ali naterao ju je da tri puta zatvori i otvori okovratnik pa je tek onda bio zadovoljan. Ako će već to uraditi, onda može i da se postara da to bude urađeno kako treba. „Tri sata, što bliže možeš da oceniš“, podseti je.
„Što bliže mogu“, prošapta ona u odgovor.
Ona bi mogla sve upropastiti, ali ako on neće da se kocka - a ko će? Na kraju krajeva, on je čovek sa srećom. Možda ga u poslednje vreme i nije toliko služila, ali našao je Egeanin baš u trenutku kada mu je bila potrebna. Met Kauton i dalje ima sreće.
Iskravši se iz sobe jednako tiho kao što je ušao, zatvori vrata - pa se skoro ugrize za jezik. Gledao je pravo u leđa jedne široke sedokose žene u crvenoj haljini. Iza nje je Egeanin stajala potpuno uspravljeno, kao i Teslin, povezana s Renom srebrnastim a’damom. Od Domona ili Sete, pa ni od one Edesine koju još nije video, nije bilo ni traga ni glasa. Egeanin je izledala besno kao lavica nad zaklanim plenom, ali Teslin je sva drhtala razrogačenih očiju, potpuno prestravljena. Renina usta bila su tako iskrivljena da je izgledalo kao da će joj se svakog trenutka smučiti.
Ne usuđujući se ni da diše, on oprezno zakorači prema sedokosoj ženi, pružajući ruke. Ako je nadvlada pre nego što ona stigne da vikne, mogu da je sakriju... Gde? Seta i Rena će hteti da je ubiju. Čime god da ih Egeanin ucenjuje, ta žena može da ih razotkrije.
Egeanine stroge plave oči se na najkraći mogući tren zagiedaše u njegove preko sedokose sul’dam, pre nego što se ponovo usredsrediše na ženino lice. „Ne!“, oštro reče. „Više nemam vremena za traćenje na promene mojih namera. Visoka gospa Surot je rekla da mogu da uzmem koju god damane hoću, dersul’dam.“
„Naravno, moja gospo“, zbunjeno odgovori sedokosa žena. „Samo sam istakla da Tesi nije do kraja prošla obuku. Zapravo sam došla da vidim kako je. Moja gospo, ona istina veoma lepo napreduje, ali...“
I dalje ne dišući, Met se na vrhovima prstiju udalji. Spustio se niz mračno uzano stepenište služeći se što je više mogao šakama da se oslanja na zidove a što manje na stepenice. Nije primetio škriputave stepenike dok su se peli, ali nije hteo time da se igra. Čovek stavlja glavu u torbu kad mora, ali inače ne iskušava sreću. To je način da se dočeka duboka starost, što on silno želi.
U podnožju stepenica zastade da povrati dah i da sačeka da mu se srce smiri. Bar da malo uspori. Lako je moguće da do sutra neće prestati da lupa. Činilo mu se da nije udahnuo vazduh otkad je video onu sedokosu ženu. Svetlosti! Lepo je i krasno što Egeanin misli da će s time izaći na kraj, ali svejedno - Svetlosti! Mora da je vezala omče oko vratova one dve sul’dam! Njene namere? Pa, bila je u pravu kada je rekla da nema vremena za gubljenje. On potrča.
Trčao je sve dok ga oštar bol nije probo u kuku, pa se zateturao i udario u neki stočić s tirkiznim intarzijama. Uhvatio se za jednu tapiseriju s letnjim motivima da ne bi pao, a jarka svila se dopola pokidala sa žutog mermernog držača. Visoka bela porcelanska vaza preturila se sa stočića i smrskala o plavo-crvene podne pločice uz tresak koji je odjeknuo hodnikom. Nakon toga - ćopao je dalje. Ali ćopao je brže nego iko drugi otkad je sveta i veka. Ako iko dođe da vidi kakva je to buka, neće tu zateći Meta Kautona, niti na dva hodnika odatle.
Šepajući sve do Tilininih odaja, ušao je i prešao dnevnu sobu, pa upao u spavaću pre nego što je shvatio da su sve svetiljke upaljene. Vatra u kaminu beše raspaljena cepanicama iz pozlaćenog sanduka za drva. Tilin, otkopčavajući dugmad na leđima, diže pogled kad on uđe i namršti se. Njena tamnozelena jahaća haljina bila je sva izgužvana. Vatra je pucketala i rasipala pravu kišu žiški uz odžak.
„Nisam očekivao da ćeš se tako brzo vratiti, kaza joj on, pokušavajući da smisli šta da radi. Razmatrao je mnogo šta što bi te noći moglo poći po zlu, ali ne i da se Tilin ranije vrati. Kao da mu se mozak zaledio.
„Surot je saznala da je jedna vojska nestala u Murandiji“, odgovori Tilin i lagano se ispravi. Glas joj je bio odsutan, jer je očigledno rečima posvećivala svega deo pažnje inače usmerene na odmeravanje Meta Kautona. „Koja je to vojska i kako cela vojska može da nestane - ne znam, ali zaključila je kako hitno mora da se vrati. Ostavile smo sve za sobom i došle što smo brže mogle na zveri koja je nosila samo nas dve i ženu koja je njome upravljala. Onda smo preuzele dva konja i same dojahale ovamo do pristaništa. Ona je čak otišla pravo u onu gostionicu preko trga gde su im svi zapovednici, mesto da dođe ovamo. Mislim da nema namere da noćas spava niti da pusti ikoga od njih da...“
Pustivši da joj reči zamru, Tilin mu priđe kao da lebdi preko tepiha i dodirnu njegov jednostavni zeleni kaput. „Kada imaš lisicu za ljubimca“, promrmlja, „muka je u tome što se pre ili posle seti da je lisica.“ Te krupne tamne oči zagledaše se u njega. Odjednom ga obema šakama zgrabi za kosu i povuče mu glavu u poljubac od kojeg su mu se nožni prsti ukočili. „To ti je“, kaza mu bez daha kada ga napokon pusti, „da ti pokažem koliko ćeš mi nedostajati.“ A onda, i ne trepnuvši i ni najmanje ne promenivši izraz lica, ošamari ga tako snažno da su mu srebrne zvezdice zaigrale pred očima. „A to ti je što si pokušao da se iskradeš dok nisam tu.“ Okrenuvši mu leđa, prebaci grivu vrane kose preko jednog ramena. „Raskopčaj me, lepa moja lisičice. Stigli smo tako kasno da sam rešila da ne budim služavke, ali sa ovim noktima nemoguće je otkopčati dugmad. Još jedna poslednja noć provedena zajedno - i sutra ću te poslati tvojim putem.“
Met se protrlja po obrazu. Mogla je zub da mu slomi! Bar mu je misli prodrmala. Ako je Surot u Izgubljenoj ženi, onda nije u Tarezinskoj palati, pa ne može da vidi ono što ne bi trebalo. Sreća je i dalje uz njega. Samo mu preostaje da se pobrine za tu ženu pred sobom. Jedini preostali put je - napred.
„Odlazim noćas“, reče i uhvati Tilin za ramena. „A kada pođem, vodim sa sobom dve Aes Sedai s tavana. Pođi sa mnom. Poslaću Toma i Džuilina da nađu Beslana i...“
„Da pođem s tobom?“, uzviknu ona s nevericom i okrenu se da ga pogleda. Njeno ponosno lice bilo je prezrivo. „Golupčiću, nemam nameru da postanem tvoja milosnica, niti da postanem izbeglica. Niti da prepustim Altaru ikome koga Seanšani odaberu da me zameni. Svetlost mi pomogla, ja sam kraljica Altare - i nemam namere da sada napustim svoju zemlju kada sam joj potrebna. Zaista nameravaš da oslobodiš Aes Sedai? Ako već moraš, želim ti sve najbolje - i sestrama želim sve najbolje - ali to mi se čini, slatkišu moj, kao sjajan način da ti glava završi na vrhu nekog koca. Previše je to lepa glavica da bi bila odsečena s ramena i uvaljana u katran.“
On ponovo pokuša da je uhvati za ramena, ali ona se izmače i pogleda ga tako prodorno da njemu ruke same padoše. Što je žurnije i hitnije mogao, on reče: „Tilin, postarao sam se da svi znaju da odlazim i da žurim da odem pre nego što se ti vratiš, da bi Seanšani znali kako ti nikakve veze nemaš s time, ali sada...“
„Vratila sam se i iznenadila sam te“, ona ga žustro prekide, „a ti si me vezao i ostavio ispod kreveta. Kada me ujutro otkriju, biću besna na tebe. Izvan sebe od besa!“ Nasmeši se, ali oči joj zablistaše čak i sada na ivici srdžbe, šta god ona rekla o lisicama i tome da će ga poslati njegovim putem. „Ponudiću cenu za tvoju glavu i reći Tuon da može da te kupi kada te uhvate, ako te i dalje želi. Biću savršena pripadnica Visoke krvi. Poverovaće mi, pačence. Već sam rekla Surot kako nameravam da obrijem glavu.“