„Pustite me!“, prasnu Ninaeva i otrgnu se od njih. Lan. Ako je Rand u nesvesti, šta je s Lanom? „Moram da se vratim i da im pomognem!“ Dve žene je zgrabiše gvozdenim hvatom. Svi pored kojih su prolazile piljili su prema obućarevoj radnji.
„Već si dovoljno učinila, glupačo jedna.“ Kecuejnin glas bio je hladan kao gvožđe. „Rekla sam ti za farmadinške čuvare. Fuj! Savetnice su se sve usplahirile i prestravile zato što si ti usmeravala tamo gde niko ne može da usmerava. Ti si kriva ako su ih stražari uhvatili.“
„Mislila sam da saidar nije bitan“ slabašnim glasom odgovori Ninaeva. „Bilo je samo malo i nije dugo trajalo. Ja... mislila sam da neće ni primetiti.“
Kecuejn je zgađeno pogleda. „Ovuda, Alivija“, reće i povuče Ninaevu za jedan ugao pored napuštene osmatračnice. Male skupine uzbuđenih ljudi stajale su svuda po ulici i žamorile. Jedan čovek je snažno mahao kao da drži arkan, a neka žena je pokazivala praznu osmatračnicu, začuđeno odmahujući glavom.
„Min, reci nešto“, zamoljaka Ninaeva. „Ne možemo ih tek tako ostaviti.“ Nije ni pokušala da se obrati Aliviji, naspram čijeg je lica Kecuejnino izgledalo meko kao paperje.
„Nemoj od mene očekivati saosećanje“, Minin tihi glas bio je leden skoro kao Kecuejnin. Kada je popreko pogledala Ninaevu, smesta je pogled ponovo skrenula na ulicu. „Preklinjala sam te da mi pomogneš da ih zaustavim, ali ti si moraia da budeš vunoglava kao oni. Sada još zavisimo od Kecuejn.“
Ninaeva šmrknu. „A šta pa ona može da uradi? Zar moram da te podsećam da su Lan i Rand iza nas i da su svakog časa sve dalje?“
„Dečko nije jedini kojeg valja naučiti pristojnom ponašanju“, promrmlja Kecuejn. „Još mi se nije izvinio, ali kazao je Verin da hoće, pa pretpostavljam da ću to za sada prihvatiti. Fuj! Taj dečko mi na glavu navlači više nevolja nego ma koja desetorica drugih koje sam u životu upoznala. Devojko, učiniću sve što mogu - a to je mnogo više nego što bi ti mogla da postigneš pokušavajući da se probiješ kroz uličnu stražu. Odsad ćeš raditi tačno šta ti kažem, ili ću reći Aliviji da sedne na tebe!“ Alivija klimnu, kao i Min.
Ninaeva se namršti. Ta žena bi trebalo da sluša nju! Svejedno, gošća prve savetnice može mnogo više od tamo neke Ninaeve al’Mera, sve i da stavi svoj prsten Velike zmije. Zbog Lana je spremna i da trpi Kecuejn.
Ali kada je pitala šta Kecuejn namerava da učini kako bi ih oslobodila, ta žena joj je odgovorila samo: „Mnogo više nego što želim, devojko, ako uopšte mogu nešto da uradim. Ali obećala sam tom dečku nešto, a ja ispunjavam obećanja. Nadam se da će to upamtiti.“ Izrečen tako ledenim glasom, takav odgovor nije ulivao sigurnost.
Rand se probudi u mraku i bolu, ležeći na leđima. Rukavice mu nisu bile na šakama i osećao je grubi ležaj pod sobom. Skinuli su mu i čizme. Rukavice mu nisu na šakama. Znaju ko je. Osećao se kao da mu je lice u modricama i sve i jedan mišić u telu boleo ga je kao da je pretučen, ali izgleda da ništa nije slomio.
Lagano ustajući, stao je da opipava duž kamenog zida pored ležaja i skoro smesta došao do ugla, a onda do vrata okovanih u grubo obrađeno gvožđe. U mraku mu prsti napipaše mali otvor, ali nije mogao da ga otvori. Ni tračak svetlosti nije se nazirao po rubovima. U njegovoj glavi, Lijus Terin zadahta. Rand nastavi dalje, pipajući uza zid. Pod mu je bio leden pod bosim nogama. Skoro smesta nalete na naredni ugao, pa na treći, gde nogom zakači nešto i to zatandrka po kamenom podu. Držeći se jednom rukom za zid, sagnu se i nađe drveno vedro. Ostavi ga tu i natera sebe da završi krug, sve do gvozdenih vrata. Skroz ukrug. Nalazio se u crnoj kutiji tri koraka dugoj i malo preko dva koraka širokoj. Diže ruku i napipa kamenu tavanicu na manje od stope iznad glave.
Zatvoren?, izusti Lijus Terin trapavo. Ponovo u kutiji. Kada su nas one žene strpale u kutiju? Moramo da pobegnemo!, zaurla. Moramo da pobegnemo!
Ne obraćajući pažnju na urlanje u svojoj glavi, Rand ustuknu od vrata sve dok se ne nađe u središtu ćelije, pa sede na pod i prekrsti noge. Bio je najdalje od zidova što je mogao, pa je u mraku pokušavao da ih zamisli kao da su još dalje, ali činilo mu se da može da ih dodirne samo ako ispruži ruke, i to ne do kraja. Osećao je kako se trese, kao da se to nečije drugo telo nezaustavljivo trese i podrhtava. Činilo mu se kao da su zidovi tu, tik uz njega, a da mu je tavanica neposredno iznad glave. Mora da se bori protiv toga, inače će poludeti kao Lijus Terin dok neko ne dođe da ga pusti. S vremenom će morati da ga puste, makar da bi ga predali onome koga Elaida pošalje po njega, ko god to bio. Koliko će meseci biti potrebno da poruka stigne do Tar Valona i da se Elaidine izaslanice vrate? Ako ima sestara odanih Elaidi bliže od Tar Valona, možda se to dogodi i ranije. Užas ga obuze kada shvati kako se nada da su te sestre bliže, da su već u gradu, da bi mogle da ga izvuku iz te kutije.
„Neću se predati!“, viknu. „Biću neumoljiv koliko moram da budem!“ U tako skučenom prostoru, glas mu je tutnjao kao grmljavina.
Moiraina je umrla zato što on nije bio dovoljno jak da uradi ono što se uraditi moralo. Njeno ime uvek je bilo na vrhu spiska urezanog u njegov mozak - spiska žena koje su zbog njega umrle. Moiraina Damodred. Svako ime na tom spisku u njemu je budilo takav jad da je zaboravljao na telesne bolove, zaboravljao na kamene zidove tik van dohvata ruke. Kolaver Saigan, koja je umrla zato što joj je on oduzeo sve što je cenila. Lija, Devica koplja iz Kosaida Čarina, koja je od njegove ruke poginula zato što ga je sledila u Šadar Logot. Džendilin, Devica Hladnih vrhova Mijagoma, koja je poginula jer je želela da ima tu čast da stražari ispred njegovih vrata. Mora da bude snažan! Jedno po jedno, prizivao je imena s tog dugog spiska, strpljivo kujući svoju dušu u vatrama bola.
Priprema je trajala duže no što se Kecuejn nadala, najviše zbog toga što je raznim ljudima morala objasniti da veliko spasavanje po uzoru na zabavljačke priče ne dolazi u obzir, i tako je noć pala pre nego što se ona zatekla kako hoda svetiljkama obasjanim hodnicima Dvorane savetnica. Hodala je spokojno, a ne užurbano. Ako požuriš, ljudi odmah pretpostave da si nestrpljiv, da su oni u prednosti nad tobom. Ako joj je ikada u životu trebalo da već na početku bude u prednosti - bilo je to noćas.
U ovo doba hodnici bi trebalo da su prazni, ali današnji događaji promenili su stvari. U plavo odeveni činovnici žurili su na sve strane, katkad zastajkujući da se zablenu u njene pratioce. Lako je moguće da nikada nisu videli četiri Aes Sedai odjednom - nije bila voljna da Ninaevu tako oslovljava sve dok ova ne položi Tri zakletve - a današnji metež zacelo je samo doprinosio njihovoj zbunjenosti što ih vide. Ali trojica koji su hodali iza njih privlačili su skoro isto toliko pogleda. Možda činovnici ne znaju šta znače njihovi crni kaputi ili oznake na visokim okovratnicima, ali bilo je veoma malo verovatno da je neko od njih u životu video da se tim hodnicima šetaju tri čoveka s mačevima za pojasom. U svakom slučaju, uz malo sreće, niko neće morati da juri da obavesti Elijs ko to dolazi da upadne na zatvoreni sastanak savetnica. Prava šteta što nije mogla da povede samo muškarce, ali čak se i Dejđin pobunila na taj predlog. Baš šteta što sve njene saputnice nisu pribrane kao Merisa i druge dve sestre.
„Ovo nikada neće upaliti“, progunđa Ninaeva, verovatno po deseti put. „Trebalo bi da već na početku snažno napadnemo!“
„Trebalo je brže da krenemo“, natmureno promrmlja Min. „Osećam ga kako se menja. Ako je ranije bio kao kamen, sada se pretvara u gvožđe! Svetlosti, šta mu to rade?“ Nju je povela samo zato što je bila veza s momkom, ali nije prestajala s izveštajima o njegovom stanju, a svaki je bio turobniji od prethodnog. Kecuejn joj nije rekla kakve su ćelije, ne pošto je devojka umalo doživela slom pričajući joj šta su mu uradile sestre koje su ga svojevremeno otele.