Dakle, sem ako neko u ovom prokletom Dobu nije otkrio još neku neznanu sposobnost, Al’Tor mora da se dočepao nekog uređaja, ter’angreala, koji može otkriti muškarca što usmerava. Po onome što je znao o vremenu koje ljudi sada nazivaju Slamanje, kad su njega zatočili u Šajol Gulu, svaka žena koja je umela da pravi ter’angreale pokušavala je da napravi neki koji upravo to radi. U ratu protivnička strana uvek iznađe nešto neočekivano, pa ti moraš na to odgovoriti. Oduvek je bio dobar u ratovanju. Ali najpre mora da se približi.
Odjednom kroz drveće zdesna ugleda ljude, zaklonjene iza grubog sivog debla. Neki ćelavi starac s rubom sede kose oko ušiju šepao je između dve žene - jedna od njih bila je prelepa na neki divalj način, a druga zapanjujuća. Šta li oni rade u ovoj šumi? Ko su sad pa oni? Al’Torovi prijatelji, ili samo ljudi koji su se zatekli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme? Ko god da su, oklevao je da ih ubije. Svaka upotreba Moći bila bi upozorenje Al’Toru. Moraće sačekati da prođu. Starac je pokretao glavu kao da traži nešto među drvećem, ali Demandred je čisto sumnjao da toliko oronuo čovek može videti daleko.
Starac odjednom stade i ispruži ruku pravo prema Demandredu, a ovaj zateče sebe kako u strahu pokušava da se odbrani od mreže saidina koja udari u njegove štitove znatno snažnije nego što je trebalo - jednako snažno kao da ju je on izatkao. Ta matora mrcina je Aša’man! A bar jedna od tih žena mora da je ono što se u današnje vreme zove Aes Sedai i spojena u krug s tim čovekom.
Pokuša i sam da napadne i da ih smrvi, ali starac je ne zastajkujući bacao na njega mrežu za mrežom, tako da se on jedva branio. One koje bi pogodile drveće obgrlile bi ga plamenom ili raznele debla u iverje. Bio je on vojskovođa - i to veliki vojskovođa - ali vojskovođe se nisu borile rame uz rame s ljudima kojima su zapovedale! Psujući, poče da se povlači okružen pucanjem drveća u plamenu i grmljavinom ognjenih talasa. Dalje od ključa. Pre ili posle, starac mora da se umori, a onda će on moći da ubije Al’Tora. Ako neko od ostalih u međuvremenu ne stigne. Iskreno se nadao da neće.
Sukanja zadignutih do kolena, Sindejn psujući potrča što dalje od svoje treće kapije čim je kroz nju prošla. Čula je grmljavinu kako se približava mestu gde se nalazila, ali ovoga puta je shvatila kako to ide pravo na nju. Saplićući se o divlju lozu skrivenu snegom, udarajući o drveće, trčala je. Mrzi šumu! Bar je još neko od ostalih ovde, videla je one vatrene vodoskoke kako jure nekamo drugde, a ne na nju; osećala je saidar kako se tka na više mesta, i to sa srdžbom - ali molila se Velikom gospodaru da prva stigne do Lijusa Terina. Tada shvati kako želi da ga gleda dok umire, a zbog toga mora da mu se približi.
Čučeći iza jednog palog debla, Osan’gar je dahtao od trka. Svi oni meseci provedeni u izigravanju Kolana Dašive nisu mu omilili vežbanje. Prasak koji ga je umalo ubio zamro je, pa se opet začuo negde u daljini, a on je oprezno provirio preko balvana. Mada to drvo i nije bilo neka zaštita. Zapravo, nikada nije bio neki vojnik. Bio je nadaren za drugo. Troloci su njegovih ruku delo, pa samim tim i Mirdraali koji su iz njih proistekli, kao i mnoga druga stvorenja koja su uzdrmala svet i proslavila njegovo ime. Ključ je plamteo od saidina, ali on je osećao kako se manje količine saidina takođe usmeravaju na drugim mestima.
Očekivao je da će ostali Izabrani tu biti pre njega i nadao se da će završiti posao pre nego što on stigne, ali očigledno nisu. Al'Tor je očevidno poveo nekoliko Aša’mana sa sobom, a sudeći po tome koliko je saidina utrošeno na oganj kojim su ga napali, poneo je i Kalandor. A možda i neke od onih njegovih pitomih takozvanih Aes Sedai.
Ponovo čučnuvši, ugrize se za usnu. Ova je šuma veoma opasno mesto - opasnije nego što je očekivao - i nije mesto za čoveka tako veličanstvenog uma kao što je njegov. Ali i dalje je stajala činjenica da ga je Moridin prestravio. Taj čovek ga je oduvek užasavao, od samog početka. I pre nego što su bili zapečaćeni, bio je lud od moći - a otkad su oslobođeni, kao da je počeo da misli kako je on Veliki gospodar. Ako pobegne, Moridin će to nekako otkriti i ubiti ga. Da stvari budu još gore, ako Al’Tor izvede to što je naumio, možda Veliki gospodar reši da ih obojicu ubije, kao i Osan’gara. Nimalo nije mario hoće li oni umreti, ali veoma je mario za sebe.
Nije mu dobro išlo ocenjivanje vremena po suncu, ali bilo je jasno da još nije podne. Digavši se na noge, otrese prašinu sa odeće, pa zgađeno diže ruke i poče tiho da se šunja od drveta do drveta, bar kako je on zamišljao da bi to trebalo da izgleda. Šunjao se prema ključu. Možda će neko od ostalih dokrajčiti tog čoveka pre nego što mu se on približi - ali ako se to ne dogodi, možda će mu se ukazati prilika da ispadne junak. Naravno, oprezno.
Verin se namršti na pojavu koja je sleva prolazila kroz drveće. Nije mogla da nađe drugi izraz za ženu koja je kroz šumu hodala s takvim nakitom i u haljini što je menjala sve žive boje, od crne do bele, a ponekad i postajala providna! Nije žurila, ali zaputila se prema brdu gde se nalazio Rand. Ako Verin ne greši, ona je zacelo jedna od Izgubljenih.
„Hoćemo li samo da je gledamo?“ besno prošapta Šalon. Bila je ljuta što ona ne stapa tokove, kao da snaga jedne divljakuše znači nešto naspram Aes Sedai, a sati provedeni u gacanju kroz šumu nimalo nisu doprineli stišavanju njene naravi.
„Moramo nešto da urađimo“, Kumira tiho kaza, a Verin klimnu glavom.
„Baš sam rešavala šta.“ Na kraju je zaključila da bi trebalo da podigne štit nad njom. Zatočeni Izgubljeni mogao bi se pokazati veoma korisnim.
Služeći se punom snagom svog kruga, ona izatka štit i zabezeknuto vide kako se štit odbija. Žena je već grlila saidar, mada nikakva svetlost nije blistala oko nje, i bila je neizmerno jaka! A onda više nije imala vremena da razmišlja ni o čemu jer se zlatokosa žena okrenula i počela da usmerava. Verin nije mogla da vidi tkanje, ali znala je da se bori za goli život - i stigla je predaleko da bi tu poginula.
Iben prigrli plašt uza se, priželjkujući da mu bolje ide zanemarivanje hladnoće. Mogao je da ne obraća pažnju na običnu hladnoću, ali ne i na vetar koji se digao kad je sunce prešlo zenit. Tri sestre povezane s njim samo su pustile da im vetar nosi plaštove dok su pokušavale da istovremeno gledaju na sve strane. Dejđin je predvodila krug - mislio je da je to zbog njega - ali tako je lagano povlačila Moć da je on osećao tek šapat saidina kako prolazi kroz njega. Nije želela da se suoči s time sve dok ne bude morala. On joj namesti kapuljaču koju je zbacio vetar, a ona mu se nasmeši ispod nje. Veza je prenosila njenu naklonost prema njemu, a valjda i njegovu prema njoj. Mislio je da bi s vremenom mogao zavoleti tu malu Aes Sedai.
Bujica saidina daleko iza njega prigušivala mu je svest o drugom usmeravanju, ali osećao je druge kako koriste Moć. Bitka je drugde otpočela, a njih četvoro za sada su samo hodali. To mu baš i nije preterano smetalo. Bio je kod Dumajskih kladenaca i borio se protiv Seanšana, pa je naučio da su bitke zabavnije u knjigama nego uživo. Ali smetalo mu je to što nije dobio da upravlja krugom. Naravno, nije ni Džahar, ali pretpostavljao je da se Merisa zabavlja tako što tera Džahara da održava loptu na nosu. Ali Damer je dobio da upravlja svojim krugom. To što je čovek nekoliko godina stariji od njega - pa, više nego nekoliko; stariji je od Ibenovog tate - nije razlog da ga Kecuejn posmatra kao da je...