Povređivanje životinja ničemu ne bi poslužilo, reče Perin sam sebi mršteći se na njihova leđa dok su odlazili. Želeo je da potrče. Želeo je da i sam potrči s njima. Činilo mu se da je sav ispresecan tankim pukotinama. Ako se vrate s pogrešnim novostima, raspašće se u paramparčad. Na njegovo iznenađenje, za Elijasom i Aramom kroz drveće konje poteraše trojica Zaštitnika; kada ih sustigoše, uhvatiše korak s njima dok je sneg prštao oko konja a jednostavni, vuneni ogrtači lepršali.
Uspeo je da zahvalno klimne glavom ka Masuri i Seonid, a da u to uključi i Edaru i Keril. Bez obzira na to čiji je to predlog bio, nije bilo sumnje u to ko je dao dozvolu. Bio je to dokaz vlasti koju su Mudre uspostavile, da nijedna sestra nije pokušavala da preuzme vodstvo. Vrlo je verovatno da su to želele, ali šake u rukavicama ostale su im prekrštene na jabukama njihovih sedala, i nijedna nije pokazivala nestrpljenje, čak ni treptanjem.
Nisu svi posmatrali ljude koji su odlazili. Anura je naizmenično upućivala Perinu sažaljive osmehe i uglom oka osmatrala Mudre. Za razliku od druge dve sestre, ona nije ništa obećala, ali je bila oprezna u blizini Aijelki gotovo koliko i one. Galen je svojim jednim okom posmatrao Berelajn, iščekujući znak da potegne mač koji je čvrsto stiskao, ali ona je bila usredsređena na Perina i posmatrala ga je zadržavši glatko lice, na kom se ništa nije moglo pročitati. Grejdi i Niejld su primaknutih glava bacali kratke, smrknute poglede u njegovom pravcu. Balver je sedeo veoma nepomično, namešten poput nekog vrapca na sedlu, pokušavajući da ostane neprimetan, ali vrlo pažljivo osluškujući.
Arganda progura svog visokog šarenog škopca pored Galenovog vranca širokih prsa, ne obazirući se na besan pogled Majenčevog jedinog oka. Usne prvog kapetana ljutito su se pomicale iza uglačanog kalpaka, ali Perin ništa nije čuo. Faila mu je ispunjavala glavu. O Svetlosti, Faila! Imao je osećaj da mu gvozdeni obruči obavijaju grudi. Bio je na ivici panike, držeći se noktima nad provalijom.
Očajan, posegnuo je umom, grozničavo tražeći vukove. Elijas mora da je to već pokušao - Elijas se ne bi prepustio panici zbog tih novosti - ali morao je i sam da pokuša.
Tražio ih je i pronašao: čopor Troprstog, i Hladne Vode, Sumrakov i Prolećne Čežnje, i ostale. Perin ih zasu molbama za pomoć, ali umesto da mu se napetost smanji, to ju je samo pojačalo. Oni jesu bili čuli za Mladog Bika i saosećali su s njim zbog gubitka ženke, ali su se inače držali podalje od dvonožaca koji su poplašili svu divljač i bili smrtonosni za svakog vuka kad bi se našao sam. Bilo je toliko čopora dvonožaca uokolo, što na sopstvenim nogama što na četvoronošcima čvrstih kopita, da oni nisu mogli razlučiti je li ijedan koji su poznavali onaj koji je on tražio. Za njih su dvonošci bili samo dvonošci, neprepoznatljivi osim onih koji su mogli da usmeravaju i nekolicine koja je mogla da se sporazumeva s njima. Ožali, rekli su mu, i nastavi dalje i ponovo ćete se sresti u Vučjem snu.
Jedna po jedna, slike koje je njegov um pretvarao u reči izbledeše, sve dok nije ostala samo jedna. Ožali, i ponovo ćete se sresti u Vučjem snu. A onda je i ona nestala.
„Slušaš li me?“, grubo je zahtevao da zna Arganda. On nije bio neki plemić glatkog lica, a i pored svile i zlatoveza preko srebra njegovog grudnog oklopa delovao je baš kakav je i bio, posedeli vojnik koji je poneo prvo koplje još kao dečak i koji je imao najmanje dvadesetak ožiljaka. Tamne oči bile su mu grozničave gotovo kao u Maseminih ljudi. Mirisao je na bes, i na strah. „Ti divljaci su oteli i kraljicu Alijandru!"
„Pronaći ćemo tvoju kraljicu kada budemo pronašli moju ženu“, reče Perin, a glas mu je bio hladan i tvrd kao oštrica njegove sekire. Mora biti živa. „Možda bi mogao da mi kažeš šta se ovde dešava, pošto deluješ kao da si se spremio najuriš. I to ni manje ni više nego na moje ljude.“ Imao je on i druge dužnosti. To je priznanje bilo gorko kao žuč. Ništa nije moglo da se uporedi s Failom. Ništa! Ali Dvorečani jesu njegovi ljudi.
Arganda pritera konja bliže Perinu, pa ga pesnicom u rukavici dočepa za rukav. „Slušaj, ti! Prva gospa, Berelajn, kaže da su Aijeli oteli kraljicu Alijandru, a Aijeli su se krili iza tih tvojih strelaca. Ja imam momke koji će biti veoma srećni da ih malo ispitaju."
„Prvi kapetan je... suviše uzbuđen", promrmlja Berelajn, spuštajući dlan na drugu Perinovu ruku. „Objasnila sam mu da niko od ovdašnjih Aijela nije upleten. Sigurna sam da ga mogu ubediti..."
On je strese, iščupavši drugu ruku od Geldanca. „Alijandra se meni zaklela na vernost, Arganda. Ti si zaklet na vernost njoj, a to znači da sam ja i tvoj gospodar. Kažem ti, pronaći ću Alijandru kada budem pronašao Failu.“ Oštrica sekire. Ona jeste živa. „Ti nikoga ne ispituješ, nikoga ne pipaš, osim ako ti ja to kažem. Samo ćeš vratiti svoje ljude u svoj logor, sada, i budi spreman da pojašeš kada izdam to naređenje. Ako ne budeš spreman kada pozovem, ostavićemo te ovde.“
Arganda je piljio u njega teško dišući. Pogled mu skrenu ka Grejdiju i Niejldu, a onda se trže nazad, ka Perinovom licu. „Kako zapovedaš, gospodaru moj“, ukočeno je odgovorio. Okrenuvši šarca, on poče da izvikuje naređenja svojim zapovednicima i već je galopirao dalje pre nego što su oci počeli da izvikuju svoja. Geldanci počeše da se udaljavaju u kolonama, jašući za svojim prvim kapetanom ka svome logoru; mada, je li Arganda nameravao da ostane tamo moglo je samo da se nagađa. Kao i hoće li biti bolje ili gore ako to učini.
„Vrlo dobro si se pobrinuo za to, Perine", reče Berelajn. „Teška situacija u ovom, za tebe tako bolnom trenutku.” Sada nije bila nimalo zvanična. Samo žena puna sažaljenja čiji je osmeh izražavao saučešće. O, ona je imala na hiljade lica, ta Berelajn.
Ona ispruži ruku u crvenoj rukavici, a on povuče Stamenog unazad pre nego što je mogla da ga dodirne. „Odustani više, spaljena bila!“, zarežao je. „Moja žena je oteta! Nemam strpljenja za tvoje detinjarije!“
Trgla se kao da ju je udario. Obrazi joj se zažariše, a ona se ponovo promeni, postavši sva popustljiva i treperava u svom sedlu. „Nisu to detinjarije, Perine", promrmljala je, a glas joj je bio bogat i pun smeha. „Dve se žene takmiče za tebe, a ti si nagrada? Pomislila bih da ćeš biti polaskan. Prati me, gospodaru kapetane Galene. Pretpostavljam da i mi, isto tako, treba da se pripremimo da izjašemo na zapoved."
Jednooki čovek pojaha pored nje, nazad ka Krilatim stražarima, gotovo kasom, koliko je to bilo moguće po snegu. Nagnuo se ka njoj kao da prima uputstva. Anura zastade tamo gde je bila, prikupljajući uzde svoje smeđe ždrebice. Njena usta su se skupila u poput brijača tanku crtu pod kljunastim nosom. „Ponekad si poprilična budala, Perine Ajbara. U stvari, vrlo često."
Nije imao pojma o čemu ona to govori, a nije ga ni bilo briga. Povremeno se činilo da je ogorčena što Berelajn juri oženjenog čoveka, a ponekad se činilo kako je to zabavlja, pa joj je čak i pomagala, nameštajući da se Berelajn nađe nasamo s njim. U ovom trenutku gadile su mu se i Prva i Aes Sedai. Petama poteravši Stamenog, on ga bez reči okrenu od nje.
Ljudi na vrhu brda razmakoše se da ga propuste, mrmljajući jedan drugom dok su posmatrali kako se koplja dole povlače ka svojim logorima, pa se ponovo razmakoše da propuste Mudre, Aes Sedai i Aša’mane. Nisu se rasuli niti su se okupili oko njega, kao što je očekivao, a na tome im je bio zahvalan. Celo je brdo mirisalo na opreznost. Uglavnom.
Sneg na vrhu bio je toliko utaban da su pojedini delovi bili potpuno čisti, izuzimajući smrznute grudve, dok su drugi bili ledene ploče. Četiri Mudre koje su ostale kada je otišao za Abilu stajale su pred jednim od niskih aijelskih šatora; visoke smirene žene s tamnim vunenim šalovima oko ramena posmatrale su kako dve sestre sjahuju s Karil i Edarom, i činilo se da ih ni najmanje ne zanima šta se događa oko njih. Gai'šaini koji su ih posluživali umesto slugu išli su svojim uobičajenim poslovima, tiho, povučeno, lica skrivenih u dubokim kapuljačama svojih belih odeždi. Jedan čovek je čak prašio tepih okačen preko užeta privezanog između dva drveta! Jedina naznaka da su Aijeli možda bili na ivici bitke bili su Gaul i Device. Oni su čučali, sa šoufama oko glava i crnim velovima koji su im skrivali sve osim očiju, s kratkim kopljima i kožnim štitovima u rukama. Kad je Perin skočio sa sedla, oni ustadoše.