Danil Lijuin dotrča, zabrinuto grickajući guste brkove zbog kojih mu je nos delovao još veći nego što je bio. Imao je luk u jednoj ruci, a strelu je upravo vraćao u tobolac koji mu je visio o pojasu. „Nisam znao šta drugo da uradim, Perine", reče on potreseno. Danil je bio na Dumajskim kladencima, i suočio se s Trolocima, tamo, kod kuće, ali ovo je bilo van njegovog poimanja sveta. „Dok smo saznali šta se dogodilo, oni Geldanci već su krenuli ovamo, tako da sam poslao po Džondina Barana i nekolicinu ostalih. Hu Marvin i Get Elaja rekli su Kairhijenjanima i tvojim slugama da naprave krug od kola i da ostanu u njemu - skoro da sam morao da vežem onu rulju što stalno uokolo prati gospu Failu; hteli su da krenu za njom, a nijedno od njih ne razlikuje tragove stopa od stabla hrasta - pa sam onda doveo sve ostale ovamo. Pomislio sam da će nas oni Geldanci možda napasti, dok Prva nije stigla sa svojim ljudima. Mora da su poludeli kad su i pomislili da bi iko od naših Aijela naudio gospa Faili.“ Čak i kada su se njemu obraćali po imenu, ljudi iz Dve Reke su gotovo uvek s poštovanjem oslovljavali Failu.
„Dobro si postupio, Danile", reče Perin dobacujući mu Stamenove uzde. Hu i Get su bili dobre drvoseče, a Džondin Baran mogao je da prati jučerašnji vetar. Gaul i Device počeše da se udaljavaju, i dalje u grupi. Još uvek su imali velove. „Reci svakom trećem čoveku da ostane ovde", Perin užurbano saopšti Danilu; to što je poslao Arganda tamo dole nije bilo razlog da poveruje kako se taj čovek predomislio - „a ostale pošalji nazad da se spakuju. Hoću da izjašemo čim budemo nešto saznali."
Ne čekajući odgovor, on požuri da stane pred Gaula i zaustavi višeg čoveka položivši mu šaku na grudi. Iz nekog razloga se Gaulove zelene oči stisnuše nad velom. Sulin i ostatak Devica koje su se nizale iza njega podigoše se na jastučiće stopala.
„Pronađi je za mene, Gaule", reče Perin. „Sve vi, molim vas, pronađite ko ju je oteo. Ako iko može da uđe u trag Aijelima, to ste vi.“
Napetost u Gaulovim očima nestala je iznenadno kao što se i pojavila, a i Device se opustiše. Koliko se uopšte moglo tvrditi za nekog Aijela da je opušten. Sve je to bilo vrlo čudno. Nikako nisu mogli da pomisle kako on krivi njih.
„Svi se jednoga dana moramo probuditi iz sna“, nežno mu reče Gaul, „ali ako ona još uvek sanja, mi ćemo je pronaći, No ako su je oteli Aijeli, moramo da krenemo. Kretaće se brzo. Čak i po... ovome." Poslednju reč izgovorio je s primetnim gađenjem, šutnuvši grudvu snega.
Perin klimnu glavom i brzo se pomeri u stranu, pustivši Aijele da otrče. Sumnjao je da će moći dugo održavati tu brzinu, ali je bio siguran da će to biti duže nego što iko drugi može. Dok su prolazile pored njega, svaka Devica je preko vela brzo prinela prste usnama, a onda ga dotakla po ramenu. Sulin, koja je bila odmah iza Gaula, klimnula mu je glavom, ali nijedna nije izustila ni reč. Faila bi znala šta su htele da kažu tim ljubljenjem prstiju.
Bilo je još nečeg čudnog u njihovom odlasku, shvatio je kada je poslednja Devica promicala. Puštale su Gaula da vodi. Obično bi svaka od njih pre zabila koplje u njega nego što bi mu to dopustila. Zašto...? Možda... Čijad i Bain trebalo bi da su bile s Failom. Gaula ni najmanje nije bilo briga za Bain, ali Čijad je bila sasvim druga priča. Device sasvim sigurno nisu podržavale Gaulove nade da će se Čijad odreći koplja i udati za njega - baš naprotiv! - a opet, možda je to bilo to.
Perin s gađenjem zagunđa na samog sebe. Čijad i Bain i ko još? Čak i zaslepljen strahom za Failu, trebalo je makar toliko da se raspita. Ako već ne može da je vrati, mora da uguši strah i da vidi. Ali to je bilo kao da pokušava da se rve s drvetom.
Ravan vrh brda sada se već praznio. Neko je već odveo Stamena, a Dvorečani su napuštali prsten oko vrha, raštrkani, žureći prema svom logoru i objašnjavajući jedan drugom šta bi uradili da su konjanici zajurišali na njih. Povremeno bi neko podigao glas i pitao za Failu, da li neko zna je li gospa na sigurnom, hoće li je tražiti, ali ostali bi ga brzo ućutkali bacajući zabrinute poglede ka Perinu. Gai'šaini su usred sve te gužve smireno žurili za svojim zadacima. Sem ako im nije bilo zapoveđeno da stanu, isto bi činili i da bitka divlja oko njih, ne podigavši ruku da pomognu ili da se brane. Sve Mudre otišle su u jedan šator sa Seonid i Masuri, a krilo na ulazu nije bilo samo spušteno, već privezano. Nisu želele da ih uznemiravaju. Bez sumnje će raspravljati o Masemi. Verovatno razmišljaju kako da ga ubiju a da Rand ili on ne saznaju da su one to uradile.
Od razdraženosti udari pesnicom o dlan. Zapravo je dosad bio zaboravio na Masemu. Trebalo je da ga taj čovek prati pre noći sa onom počasnom stražom od stotinu ljudi. Uz malo sreće, majenski izviđači vratiće se do tada, a Elijas i ostali odmah posle njih.
„Moj lorde Perine?" reče Grejdi iza njega, i on se okrete. Dvojica Aša’mana stajali su ispred svojih konja, nesigurno se poigravajući uzdama. Grejdi je duboko udahnuo i nastavio dok je Niejld klimao glavom da se slaže. „Nas dvojica bismo pokrili veliki deo zemljišta Putujući. A ako pronađemo one koji su je oteli - pa, sumnjam da bi čak i dve-tri stotine Aijela mogli da spreče dvojicu Aša’mana da je vrate nazad."
Perin je zaustio da im kaže da odmah počnu, ali brzo zatvori usta. Grejdi je uistinu bio farmer, ali nikada lovac niti šumar. Niejld je za svako mesto bez kamenog zida mislio da je selo. Možda su mogli da razlikuju otiske prstiju, pa ipak, čak i da nađu tragove, verovatno nijedan ne bi znao u kora su se pravcu zaputili. Naravno, mogao bi da ide s njima. Nije bio dobar kao Džondin, ali.. .Mogao bi da pođe i ostavi Danila da se bakće sa Argandora.
I s Masemom. Da ne pominje Mudre i njihove planove.
„Idite i spakujte se“, rekao je tiho. Gde je bio Balver? Nigde na vidiku. Nije baš verovatno da je on otišao da traži Failu. „Možda ćete biti potrebni ovde.“
Grejdi iznenađeno trepnu, a Niejld zinu.
Perin im nije dao priliku da se raspravljaju. Koraknuo je prema niskom šatoru s privezanim zastorom. Nije bilo načina da se odveže spolja. Kada Mudre ne žele da ih neko uznemirava, one ne žele da ih neko uznemirava, bio on poglavar klana ili bilo ko drugi. Uključujući i mokrozemsku budalu s titulom lorda Dve Reke. Izvukao je nož s pojasa i sagnuo se da prereže uzice, ali pre nego je uspeo da sečivom proseče uzan otvor u zastoru na ulazu, one poskočiše kao da ih je neko iznutra odvezao. Uspravio se i stao da čeka.
Zastori na šatoru se otvoriše i Nevarin kliznu napolje. Šal joj je bio privezan oko pojasa, ali sem magle njenog daha, nije bilo naznake da joj je hladno. Ona spazi nož u njegovoj ruci i podboči se zvekećući narukvicama. Bila je skoro koščata koliko je bila mršava; dugu kosu boje peska pozadi je držala tamna marama. Beše viša za šaku od Ninaeve, ali ga je na nju stalno podsećala. Stajala je preprečivši mu ulaz u šator.
„Nagao si, Perine Ajbara." Njen tanki glas je bio miran, ali je imao utisak da bi mu izvukla uši. Veoma nalik Ninaevi. „Iako je možda razumljivo, uzimajući u obzir okolnosti. Šta želiš?"
„Kako...“ Morao je da se zaustavi da ne proguta knedlu. „Kako će se ponašati prema njoj?"
„Ne mogu reći, Perine Ajbara." Nije bilo saosećanja na njenom licu, nije bilo nikakvog izraza. Aijeli su u tome mogli da budu učitelji Aes Sedai. „Uzimanje mokrozemaca za zarobljenike je protiv običaja, ako se izuzmu Drvoubice, iako se to promenilo. Takođe je i ubijanje bez potrebe. Ali mnogi su odbili da prihvate istine koje je otkrio Kar’a’karn. Neke je obuzelo beznađe i odbacili su koplja; ipak, možda su ih ponovo podigli. Ostali su prosto otišli da žive onako kako misle da bi trebalo. Ne mogu reći koje su običaje možda držali oni koji su napustili klanove i septe." Jedino osećanje koje je pokazala bilo je malo gađenja na kraju za one koji su otišli.