4
Ponude
„Šta to imamo ovde?“, upita grub ženski glas. Faila podiže pogled i zapanji se, a vruć čaj joj je za trenutak iščilio iz misli.
Dve Aijelke i između njih mnogo niža žena, gai'šain, izašle su u kovitlac snega, tonući do pola listova u beli čilim koji je prekrivao tlo, ali još uvek uspevajući da koračaju pune moći. U svakom slučaju, to je važilo za one visoke. Niža žena se saplitala i koprcala pokušavajući da održi korak, a jedna od one dve držala joj je ruku na ramenu kako bi se postarala da tako i bude. Sve tri su bile vredne zapanjenog pogleda. Žena u belom držala je glavu spuštenu, ponizno koliko god je mogla, a ruke u širokim rukavima bile su joj presavijene, kao što je i trebalo da bude kod gai’šaina, međutim, njena odežda bila je od teške svetlucave svile, ni manje ni više. Trebalo bi da je gai'šainima zabranjeno nošenje nakita, pa ipak joj je širok, umetnički izrađen zlatni pojas s plamkapima grlio struk, a pod kapuljačom joj se nazirala odgovarajuća ogrlica, gotovo pokrivajući celo grlo. Malo ko je, osim kraljeva, mogao sebi da priušti nešto takvo. Međutim, koliko god ta žena bila čudna za gai'šaina, Faila je proučavala one druge. Nešto joj je govorilo da su to Mudre. Suviše su zapovednički delovale da bi bile išta drugo; ovo su bile žene naviknute da daju naređenja koja se slušaju. Ali, sem toga, sama njihova pojava privlačila je pogled. Žena koja je gurala nisku uokolo, ukočena plavooka orlušina s tamnosivim šalom oko glave bila je hvat visoka, gotovo kao neki muškarci među Aijelima, dok je druga bila gotovo pola šake viša od Perina! Mada, ova druga nije bik krupna osim u jednom delu. Kosa boje peska padala joj je do pojasa, a pridržavala ju je širokom tamnom maramom; smeđi šal preko ramena beše joj dovoljno rasklopljen da se ukažu zadivljujuće grudi, poluskrivene njenom svetlom bluzom. Kako se ne smrzava kad po ovakvom vremenu ostavlja toliko nepokrivene kože? A sve te teške ogrlice od belokosti i zlata mora da su bile poput ledenih obruča!
Zarobljenice su klečale kad se žene zaustaviše pred njima i ona s orlovskim licem s neodobravanjem se namršti na Šaidoe koji su ih zarobili, a onda im, ukočena, slobodnom rukom dade znak da se raziđu. Zbog nečega je nastavila da čvrsto drži rame žene gai’šaina. Tri Device se smesta okrenuše, žureći ka reci Šaidoa koji su prolazili. Isto učini i jedan od muškaraca, međutim, Rolan i ostali razmeniše bezizražajne poglede pre nego što krenuše. To je možda nešto značilo, a možda i nije. Faila je odjednom znala kako se oseća neko ko se nalazi usred vira i očajnički pokušava da se uhvati za slamku.
„Sve što imamo jeste samo još gai’šaina za Sevanu", podsmešljivo reče neverovatno visoka žena. Imala je izražajno lice koje bi neki nazvali i prijatnim, ali naspram ostalih Mudrih delovala je mekano. „Sevana neće biti zadovoljna dok ceo svet ne pretvori u gai'šaine, Terava. Mada, lično, ne bih se bunila zbog toga", završila je smejući se.
Mudra orlovskih očiju nije se nasmejala. Njeno lice beše poput stene. „Sevana već ima previše gai'šaina, Somerin. Imamo previše gai'šaina. Usporavaju nas do puzanja kada bi trebalo da trčimo." Čeličnim pogledom prelazila je preko reda onih koje su klečale.
Faila se žacnu kada ju je taj pogled dotakao, pa brzo zagnjuri lice u šolju. Ona nikada ranije nije videla Teravu, ali je na prvi pogled mogla da prepozna koja je to vrsta žene - nestrpljiva da skrši bilo kakav izazov i potpuno sposobna da ga nađe i u najmanjem slučajnom pogledu. Tako nešto bilo je samo po sebi gadno kad je u pitanju bio neki od budalastih plemića na dvoru ili pri slučajnom susretu na putu, ali bežanje je moglo postati mnogo teže ako bi se ova orlušina lično zainteresovala za njih. Pa i pored toga, uglom oka je posmatrala ženu. Bilo je to kao da gleda sklupčanu guju s košuljicom koja se presijava na suncu, a uvila se na stopu od njenog lica.
Ponizno, pomislila je. Ponizno klečim ovde, i ne razmišljam ni o čemu osim o tome kako da pijuckam svoj čaj. Nema potrebe da me dva puta pogledaš, ti hladnooka veštice. Nadala se da i druge mogu da vide ono što je ona primetila.
Alijandra očito nije. Pokušala je da se podigne na natekle noge, izmučena, a onda se, mršteči se, ponovo skljokala na kolena. I pored toga, klečala je uspravljena, dok ju je sneg zasipao, visoko uzdignute glave, noseči crveno prugasto čebe omotano oko sebe kao da je najbolji svileni šal prebačen preko raskošne haljine. Doduše, bose noge i zamršena kosa pomalo su kvarili tu sliku, ali ona je i pored toga bila oličenje nadmenosti na prestolu.
„Ja sam Alijandra Marita Kigarin, kraljica Geldana", glasno je obznanila, veoma kraljevski, kao da se obrača rulji lutalica. „Bilo bi vam pametno da se lepo ophodite prema meni i mojim saputnicama, kao i da kaznite one koji su se tako okrutno poneli prema nama. Za nas možete dobiti ogroman otkup, mnogo veći nego što biste mogli i da zamislite, kao i pomilovanje za svoje zločine. Moja vazalna gospodarica i ja zahtevamo da nas prigodno smestite dok pregovori ne budu završeni, a isto važi i za njenu sobaricu. Ostale mogu da se zadovolje i manjim, sve dok im ne naudite. Nećete dobiti nikakav otkup ako se loše ophodite prema bilo kojoj služavki moje vazalne gospodarice."
Faila je bila u iskušenju da zastenje - misli li ta blesava žena da su ovo obični razbojnici? - samo što nije imala vremena da to i učini.
„Je li to istina, Galina? Da li je ovo kraljica mokrozemaca?“ Još jedna žena dojahala je zarobljenicama iza leđa, dok je njen visoki crni škopac meko gazio kroz sneg, Faila pomisli kako ona mora da je Aijelka, ali nije bila sigurna u to. Bilo je teško to odrediti jer je druga žena sedela na konju, ali činilo se da je visoka bar koliko i sama Faila; malo žena je bilo takvo, osim kod Aijelki, a sasvim sigurno nisu imale ni takve zelene oči niti od sunca potamnelo lice. Pa ipak... Te široke, tamne suknje na prvi pogled su delovale poput onih koje nose Aijelke, ali bile su razdvojene za jahanje, a čini se i svilene, kao i njena bledožuta bluza; ispod poruba su virile crvene čizmice u uzengijama. Široka presavijena marama koja joj je pridržavala zlatnu kosu bila je od crvenog brokata, a na njoj se gnezdio venac od zlata i plamkapi debeo čitav prst. Nasuprot Mudrima, koje su bile ukrašene zlatom i rezbarenom belokosti, njene guste niske bisera i ogrlice od smaragda, safira i rubina upola su sakrivale onoliko poprsja koliko je Somerin pokazivala. Tako su se i narukvice koje su joj prekrivale ruke do lakata razlikovale od onih koje su nosile Mudre; Aijeli nisu nosili ni prstenje, međutim, sa svakog njenog prsta blistali su dragulji. Umesto tamnog šala, na upornom povetarcu je oko nje lepršao jarkogrimizni ogrtač, obrubljen zlatovezom i obložen belim krznom. Mada, sedela je u sedlu kako su to činili Aijeli, nenaviknuti na konjska leđa. „A kraljičina", petljala je jezikom da izgovori reč na koju nije bila navikla, „vazalna gospodarica? Znači li to da joj je kraljica položila zakletvu? To je onda zaista moćna žena. Odgovori mi, Galina!“
U svilu odevena žena, gai’šain, skvrči ramena i udvorički se osmehnu ženi na konju. „Samo zaista moćna žena može primorati jednu kraljicu da joj se zakune na vernost, Sevana“, hitro je odgovorila. „Nikada ranije nisam čula za nešto takvo. Srela sam Alijandru jednom, pre mnogo godina, a devojka koje se sećam mogla je da izraste u ovu ženu. I ona je bila krunisana kao kraljica Geldana. Šta sad radi u Amadiciji, to ja ne znam. Beli plastovi ili Roedran smesta bi je zgrabili kada bi...“