Perin zareza, zgađen. Faila je oteta, samo Svetlost znala da li je živa - Svetlosti, samo da je živa! - a Berelajn je izabrala da se sada nudi gore neko ikad pre? Ali ona je ono što je. Trebalo bi da bude zahvalan jer je bila dovoljno dugo pristojna pa je mogao da se obuče.
Pažljivo ga posmatrajući, prelazila je vrhom prsta preko svoje donje usne. „Uprkos onome što si možda čuo, bićeš tek treći muškarac s kojim ću podeliti krevet." Oči su joj bile... zamagljene. Pa ipak, isto je tako mogla da mu saopšti kako je on treći čovek s kojim razgovara toga dana. Njen miris... Jedino što mu je palo na pamet bio je vuk koji pilji u jagnje zapetljano u trnju. „Druga dvojica bili su politika. Ti ćeš biti zadovoljstvo. Ka više načina“, završila je sa iznenađujućom dozom gorčine.
Upravo tada Rosena je uletela u šator donoseći talas ledenog vazduha; plavi ogrtač beše joj zabačen unazad, a ovalni srebrni poslužavnik u rukama prekriven lanenom krpom. Perin naglo zatvori usta, moleći se da nije ništa čula. Smešeći se, Berelajn je izgledala kao da je nije briga. Spustivši poslužavnik na najveći sto, punačka služavka raširi svoju plavo-žutu prugastu suknju, izvodeći dubok naklon za Berelajn i još jedan, kraći, za njega. Na trenutak je tamne oči zadržala na njemu i osmehnula se, zadovoljna koliko i njena gospodarica, pre nego što je na Berelajnin znak prikupila ogrtač i požurila napolje. Čula je, sasvim sigurno. Poslužavnik je mirisao na ovčije varivo i začinjeno vino, te Perinu stomak ponovo zakrča, ali ne bi ostao da jede čak i da su mu noge bile slomljene.
Prebacivši ogrtač preko ramena, izašao je na laganu susnežicu navlačeći rukavice. Teški oblaci zaklanjali su sunce, ali je zora prošla pre nekoliko sati, sudeći po svetlu. Kroz sneg su se probijale prtine, no opet su bele pahuljice promicale, stvarale gomilice na golim granama i davale zimzelenom drveću novo ruho. Ova je mećava bila daleko od kraja. Svetlosti, kako ta žena može tako da razgovara s njim? Zašto bi tako govorila, i to sada?
„Zapamti", prozbori Berelajn za njim, ne trudeći se da stiša glas. „Suzdržanost." Žmirnuvši, on ubrza korak.
Desetak koraka od prugastog šatora shvatio je kako je zaboravio da pita gde su Masemini ljudi. Svuda oko njega Krilata straža grejala se oko logorskih vatri; oklopljeni i ogrnuti, sedeli su blizu osedlanih konja, postavljenih u niz. Koplja su im bila nadohvat ruke, složena u kupe s čeličnim vrhom, a s njih su se vijorile crvene zastavice. Uprkos drveću, kroz redove tih vatri mogla se povući prava linija; bile su čak i gotovo iste veličine, koliko je to bilo u ljudskoj moći. Kola s namirnicama koje su pribavili idući ka jugu bila su sva napunjena, konji upregnuti, a i oni su bili postrojeni u strogim redovima.
Drveće nije u potpunosti krilo vrh brda. Dvorečani su i dalje držali stražu tamo, ali su šatori bili oboreni, i on je mogao da razazna natovarene teretne konje. Učinilo mu se da je takođe video crni ogrtač; jedan od Aša’mana, mada nije mogao da vidi koji. Među Geldancima, zbijena grupica je stajala na brdu, pa ipak su izgledali podjednako spremni kao i Majenci. Dva logora su bila čak i postavljena na isti način. Ali nigde nije bilo ni znaka od tih nekoliko hiljada ljudi koji su se prikupljali, nije bilo široko probijenih staza u snegu koje bi se mogle pratiti. Što se toga tiče, uopšte nije bilo tragova stopa između tri logora. Ako je Anura bila s Mudrima, već neko vreme je bila na brdu. O čemu su pričale? Verovatno kako da ubiju Masemu, a da on ne sazna da su one odgovorne za to. Bacio je pogled ka Berelajninom šatoru, ali od pomisli da se vrati tamo ježila mu se koža na potiljku.
Nedaleko odatle stajao je još jedan šator, manji prugasti šator Berelajninih služavki. Uprkos vejavici, Rosena i Nana su sedele na poljskim stolicama ispred manjeg šatora, u ogrtačima i s kapuljačama, grejući ruke na maloj vatri. Nalik jedna drugoj kao jaje jajetu, ni jedna ni druga nisu bile zgodne, ali su imale društvo, i to je verovatno bio razlog što se nisu skupile oko mangala u šatoru. Nesumnjivo da je Berelajn zahtevala doličnije ponašanje od svojih služavki nego što je uspevala sama da postigne. Obično su Berelajnini hvatači lopova retko delovali kao da progovaraju više od tri vezane reči, barem kada je Perin mogao da ih čuje, ali sada su se s Rosenom i Nanom smejali. Jednostavno obučeni, njih dvojica su bili toliko neprimetni da ih čovek ne bi zapazio ni da se s njima sudari na ulici. Perin i dalje nije bio siguran koji je Santes, a koji Gendar. Mali lonac s jedne strane vatre je mirisao na ovčije varivo; pokušao je da ne obraća pažnju na njega, ali stomak mu je ipak zakrčao.
Kada je on prišao, razgovor je prestao, i pre nego što je stigao do vatre, Santes i Gendar su preleteli pogledom od njega do Berelajninog šatora, lica potpuno praznih, a onda se bolje umotali u ogrtače i žurno se udaljili, izbegavajući njegov pogled. Rosena i Nana su pogledale od Perina ka šatoru i kikotale se iza skupljenih ruku. Perin nije znao da li da pocrveni ili da jekne.
„Da li slučajno znate gde se skupljaju Prorokovi ljudi?", pitao je. Bilo je teško održati glas kraj svih tih podignutih obrva i šmrkanja. „Vaša gospodarica je zaboravila da mi kaže gde su tačno." Njih dve su izmenjale poglede ispod kapuljača i ponovo se zakikotale iza ruku. Pitao se da li su glupe, ali je sumnjao da bi Berelajn oko sebe zadugo trpela praznoglavce.
Nakon podužeg kikotanja, pošto su se još i zgledale ili brzo pogledale ka njemu ili ka Berelajninom šatoru, Nana je uspela da kaže kako nije baš sigurna, ali da misli da su u tom pravcu, mahnuvši rukom neodređeno ka jugozapadu. Rosena je bila sigurna da je čula svoju gospodaricu kako kaže da ne mogu biti udaljeni više od dve milje. Ili možda tri. Kada je produžio, i dalje su se kikotale. Možda su stvarno bile tupave.
Iscrpljeno je trupkao oko brda, razmišljajući o tome šta bi trebalo da uradi. Sneg kroz koji je morao da prti, dublji kada se konačno našao van majenskog logora, nije mu popravio celokupno raspoloženje. Nije to postigla ni odluka koju je doneo. Samo se upotpunila kada je stigao do mesta gde su logorovali njegovi ljudi.
Sve je bilo kako je naredio. Kairhijenjani u kaputima sedeli su na natovarenim kolima, sa uzdama omotanim oko članaka ili zadenutih za bok; druga niska obličja su se kretala okolo vodeći rezervne tovarne životinje, terajući zauzdane konje. Dvorečani koji nisu bili na vrhu brda skupili su se oko desetak malih vatri, raštrkanih među drvećem. Bili su obučeni za jahanje i držali su konje za uzde. Oni nisu dobili naređenja, ne kao vojnici u ostalim logorima, ali oni su se več jednom suočili s Trolocima, i sa Aijelima. Svaki čovek je imao luk preko leđa i pun tobolac na boku, ponekad u ravnoteži s dugim ili kratkim mačem. Začudo, Grejdi je bio pored jedne vatre. Dva Aša’mana su se obično držala pomalo postrance od ostalih ljudi, a bilo je tako i obratno. Niko nije pričao, samo su se usredsređivali na to da im bude što toplije. Natmurena lica su rekla Perinu da se Džondin još uvek nije vratio, niti Gaul, ni Elijas, niti ko drugi. I dalje je postojala nada da će je vratiti. Ili bar naći gde je drže. Za neko vreme, delovalo je kao da su to poslednje dobre misli tog dana. Crveni orao Maneterena i njegov lični barjak s vučjom glavom mlitavo su visili na vejavici, na dva koplja naslonjena na kola.
Nameravao je da koristi te zastave s Masemom isto kao što je došao na jug, krijući se na otvorenom. Ako je Čovek bio dovoljno lud da pokušava da obnovi drevnu slavu Maneterena, niko nije gledao dalje niti tražio bilo koje druge razloge koji su ga vodili da maršira s malom vojskom; dokle god nije zastajao, bili su previše zadovoljni što vide da ludak ide nekud dalje da bi pokušali da ga zaustave. U zemlji je već bilo dovoljno nevolja i bez prizivanja novih. Neka se neko drugi bori i krvari i gubi ljude, koji će biti potrebni ako bude prolećne setve. Granice Maneterena su bile gotovo do mesta gde se danas nalazila Murandija, i s nešto sreće mogao bi biti u Andoru, gde je Randov stisak bio čvrst, pre nego što bude morao da odbaci masku. To se sada promenilo i on je znao cenu promene. Vrlo visoku cenu. Bio je spreman da je plati, samo što on neće biti onaj koji plaća. Mada će imati noćne more u vezi s tim.