„Ako ima uhoda u palati", tiho reče Sarijeta, „može biti i nečeg goreg. Možda bi trebalo da prihvatiš predlog gospe Birgite i uzmeš telohranitelje.
Dešavalo se to i ranije." Birgita pokaza zube Smeđoj sestri; to je bio veoma jadan pokušaj osmeha. Koliko god da je mrzela da je oslovljavaju po zvanju, ipak je pogledala u Elejnu s mnogo nade.
„Rekla sam ne, i ostajem pri tome!", brecnu se Elejna. Neki prosjak, koji je sa krezavim osmehom i kapom u ruci prilazio toj sporoj skupini, trže se i šmugnu u gomilu pre nego što je stigla i pomisliti da posegne za vrećicom. Nije bila sigurna koliko je od te ljutnje bilo njeno, sopstveno, a koliko je priticalo od Birgite, ali u svakom slučaju, bila je primerena.
„Trebalo je da sama odem po njih“, ogorčeno je zarežala. Umesto toga, izatkala je prolaz za glasnika, a ostatak dana provela na sastancima s trgovcima i bankarima. „U najmanju ruku, trebalo je da pošaljem ceo odred iz Aringila kao pratnju. Desetoro je mrtvo jer sam ja zabrljala! Što je još gore - Svetlost mi pomogla, to jeste gore! - zbog toga sam izgubila Eleniju i Nijanu!"
Birgitina gusta zlatna pletenica, koja joj je visila preko ogrtača, zanjihala se kada ona odrečno odmahnu glavom. „Prvo i prvo, kraljice ne trče uokolo same završavajući poslove. One su krvave kraljice!” Gnev joj se smirivao, pomalo, ali ozlojeđenost je još uvek plutala po površini, a oboje joj se osećalo u glasu. Ona je zaista želela da Elejna ima telohranitelja, po mogućstvu čak i kada se kupa. „Tvoji dani pustolovina su završeni. Još samo treba da počneš noću da se iskradaš iz palate, prerušena, možda čak da lunjaš uokolo svake noći dok ti neka baraba, koju čak ne stigneš ni da vidiš, ne rascopa lobanju."
Elajna se ukoči u sedlu. Birgita je znala, naravno - nije znala nijedan način da priguši vezu, iako je bila sigurna da neki mora postojati - ali ta žena nije imala nikakva prava da to poteže u ovom trenutku. Ako Birgita nastavi s nagoveštajima, ostale sestre će pokušati da je prate, sa sve Zaštitnicima, a verovatno će povesti i četu stražara. Svi su se ponašali tako blesavo zbog njene sigurnosti. Prosto da čovek pomisli kako nikada nije bila u Ebou Daru, a još manje u Tančiku, ili Falmeu. Sem toga, to je učinila samo jednom. Do sada. A s njom je išla Avijenda.
„Hladne, mračne ulice ne mogu se ni uporediti s ugodnom vatrom i zanimljivom knjigom”, nezainteresovano dobaci Sarijeta, kao da razgovara sama sa sobom. Činilo se da joj je sva pažnja usmerena na proučavanje radnji pored kojih su prolazile. „Lično, ni najmanje ne volim da hodam po zamrznutim pločnicima, pogotovo po mraku ako nemam bar jednu sveću. Mlade, lepe žene često misle kako su jednostavna odeća i prljavo lice dovoljni da postanu nevidljive." Ovaj prelaz bio je tako iznenadan, bez promene glasa, da u prvom trenutku Elejna nije ni shvatila šta je čula. „Nije način da se to nauči taj da te pijane kavgadžije onesveste i odvuku u neki mračni prolaz. Naravno, ako uza se imaš ženu koja može da usmerava i ako je ona dovoljno srečna da je ne raspale onoliko jako koliko bi trebalo... Pa, ne možeš se uvek pouzdati u sreću. Slažeš li se, gospo Birgita?"
Elejna za trenutak zaklopi oči. Avijenda je bila rekla da ih neko prati, ali ona je bila sasvim sigurna da je to samo neka secikesa. U svakom slučaju, nije tako. Ne baš. Birgitin smrknuti pogled obećavao je da će još razgovarati o tome. Kasnije. Ona je naprosto odbijala da shvati da Zaštitnici ne bi trebalo da drže bukvice svojim Aes Sedai.
„Kao drugo", smrknuto nastavi Birgita, „desetoro ili skoro tri stotine ljudi, isto bi se krvavo završilo. Spaljena bila, to je bio dobar plan. Nekoliko njih je moglo neprimetno dovesti Nijanu i Eleniju u Kaemlin. Nestanak čitavog spaljenog odreda privuklo bi svako spaljeno oko na istočni Andor, a ko god da ih je odveo, doveo bi dovoljno naoružanih ljudi da ih nadvlada. Verovatno bi sada, povrh svega, držali i Aringil. Koliko god da je taj odred u Aringilu mali, on zadržava svakog ko bi pomislio da krene na tebe sa istoka, a što više stražara dođe iz Kaemlina, to je jači, jer gotovo svi tamo su ti odani." Za nekoga ko je tvrdio da je samo obični strelac, sasvim dobro je procenjivala situaciju. Jedino što je izostavila bila je mogućnost gubljenja carina od rečne trgovine.
„Ko ih je oteo, gospo Birgita?", upita Sarijeta nagnuvši se pored Elejne da je bolje vidi. „To je sigurno veoma važno pitanje." Birgita glasno uzdahnu, gotovo zajecavši.
„Bojim se da ćemo to uskoro saznati", reče Elejna. Smeđa je upitno pogleda, podigavši obrvu, a ona pokuša da ne škrguće zubima. Činilo se da joj se to češće događa otkako se vratila kući.
Neka Tarabonka u zelenom svilenom ogrtaču pomače se konjima s puta i spusti se u dubok naklon, dok su joj se tanke pletenice s perlicama ljuljuškale. Njena sobarica, sićušna žena naručja punog robe, trapavo je oponašala svoju gospodaricu. Dva krupna muškarca odmah iza njih, čuvari koji su nosili okovane toljage, ostali su uspravljeni i oprezni. Njihovi debeli kožni kaputi mogli su odbiti sve do najodlučnijeg udarca nožem.
Dok su jahali pored njih, Elejna klimnu glavom da bi pokazala kako je primetila Tarabonkinu učtivost. Toliko na ulicama nije dosada dobila ni od jednog Andorca. Privlačno lice iza ženinog poluprovidnog vela beše suviše vremešno da bi mogla biti Aes Sedai. Svetlosti, pored svega o čemu mora da brine, samo joj je još Elaida trebala!
„To je vrlo jednostavno, Sarijeta" progovorila je pažljivo umirenim glasom. „Ako ih je oteo Džarid Sarand, Elenija će dati Nijani da bira. Da se Aravon prikloni Eleniji, a Nijana zauzvrat dobije neka imanja, ili da joj prerežu grkljan, a truplo zakopaju iza nekog ambara. Nijana neće lako popustiti, jer u njenoj se Kući raspravlja o tome ko je predvodi dok se ona ne vrati, zato će se cenkati; Elenija će zapretiti mučenjem, a možda će ga i primeniti, i na kraju će Aravon stati iza Saranda, za Eleniju. A ubrzo će im se pridružiti Anšar i Barin - oni se uvek povode za snažnijim. Ako ih imaju Nijanini ljudi, ona će Eleniji pružiti isti izbor, ali Džarid će krenuti da satire Aravonce, osim ako ga Elenija ne zaustavi, a ona to neće učiniti ako misli da postoji i najmanja nada da će je on osloboditi. Zato se moramo nadati da ćemo u narednih nekoliko nedelja čuti kako je vatra progutala neka od imanja Aravona." A ako se to ne dogodi, pomislila je, moraću da se suočim sa četiri ujedinjene kuće, dok sama još uvek nisam sigurna imam li makar dve!
„To je... veoma lepo rastumačeno“, reče Sarijeta, zvučeći pomalo iznenađeno.
„Sigurna sam da bi i ti to mogla, posle nekog vremena", odvrati Elejna suviše slatkasto, osećajući ubod zadovoljstva zbog treptanja druge sestre. Svetlosti, njena je majka očekivala od nje da sagleda makar toliko još kad joj je bilo deset godina!
Do palate su jahale u tišini, a ona jedva da je primećivala mozaik kula jarkih boja i predivan pogled na Unutrašnji grad. Umesto toga, razmišljala je o Aes Sedai u Kaemlinu i doušnicima u kraljevskoj palati, o tome ko drži Eleniju i Nijanu i koliko bi Birgita mogla da zastrani u prikupljanju novih stražara, o tome je li vreme da se proda posuđe iz palate i ostatak dragulja. Beše to čitav niz mračnih misli, ali lice joj je i dalje bilo glatko i dostojanstveno dok je odvraćala pozdravom na raštrkane poklike koji su je pratili. Kraljica ne sme da pokazuje strah, naročito kada ga oseća.
Kraljevska palata bila je čisto belo zdanje s majstorski obrađenim balkonima i nadsvođenim prolazima u Unutrašnjem gradu, na vrhu brda, najvišeg u Kaemlinu. Njeni vitki tornjevi i pozlaćene kupole isticali su se naspram podnevnog neba, vidljivi miljama uokolo, obznanjujući moć Andora. Ispred nje, na Kraljičinom trgu, inače su se odigravali veličanstveni dočeci i odlasci; tu su se u prošlosti okupljale gomile, slušala saopštenja od kraljica i uz povike podržavale vladarke Andora. Elejna je ušla kroz zadnji deo palate, kasajući prema glavnom dvorištu konjušnica, dok su Vatrenjakove potkovice odzvanjale po kamenom popločanom dvorištu. To je bila široka zaravan, s dve strane omeđena redovima visokih zalučenih vrata konjušnica, a nad njom se nadnosio jedan jedini dugačak kameni balkon, jednostavan i čvrst. Mogao se delimično videti i odozgo, s nekog prolaza sa stubovima, ali ovo je bio radni prostor. Pred jednostavnom kolonadom, kuda se ulazilo u samu palatu, desetina stražara pripremala se da zameni one koji su bili na dužnosti na trgu; ukočeno su stajali pored svojih konja dok ih je potporučnik - prosedi, šepavi čovek, nekada stegonoša pod Garetom Brinom - proveravao.