Stigle su do velikih vrata njenih odaja, na kojima su bili izrezbareni lavovi, manji lavovi nego oni na vratima odaja koje je njena majka koristila, i manje odaje, ali ona nikad nije razmišljala o tome da upotrebljava kraljičine odaje. To bi bilo podjednako drsko kao i sedeti na Lavljem prestolu pre nego što se njeno pravo na Ružinu krunu potvrdi.
Uzdahnuvši, ona dohvati svežanj.
Na dnu hodnika je spazila Solejn Morgejlin i Kirejlu Sartovni kako žure koliko god je to bilo moguće, a da ne deluje kao da trče. Na vratu potištene žene koja je bila stisnuta između njih dve bleskalo je srebro, iako su je Srodnice omotale dugačkim zelenim šalom da bi sakrila povodac a’dama. To bi prouzrokovalo priče, i pre ili kasnije bi se primetilo. Bilo bi bolje da ona i ostale nisu morale da se sele, ali nije bilo načina da se to izbegne. Uz Srodnice i vetrotragačice Morskog naroda, trebale su im sobe u krilu za poslugu da sve prime, čak i kada su po dve ili tri delile krevet, a podrumi palate su bili skladišta, a ne tamnice. Kako je Rand uvek uspevao da pogreši? To što je bio muškarac nije bio dovoljan izgovor. Solejn i Kirejla nestadoše iza ugla za svojom zatvorenicom.
„Gazdarica Korli je tražila da te vidi jutros, moja gospo." Rinin glas je bio pažljivo neutralan. I ona je posmatrala Srodnice, na njenom širokom licu ostade trag mrštenja. Morski narod jeste bio neobičan, pa ipak je bik u stanju da uklopi gospu od talasa jednoga klana i njenu pratnju u svoj pogled na svet, čak i ako nije imala baš najjasniju predstavu šta je to gospa od talasa klana. Strankinja na visokom položaju je bila strankinja na visokom položaju, a od stranaca se i očekivalo da budu čudni. Ali nije mogla da razume zašto je Elejna dala utočište za gotovo sto pedeset žena trgovaca i zanatlija. Ni Srodnice ni Kružok pletilja joj ništa ne bi značili i da je čula te nazive, i ona nije razumela naročitu napetost između ovih žena i Aes Sedai. Niti je razumela žene koje su doveli Aša’mani, u suštini zatvorenice, iako nisu bile zatvorene u ćelije; držali su ih odvojeno i nikad im nije bilo dozvoljeno da pričaju s bilo kim, osim sa ženama koje su ih pratile kroz hodnike. Glavna domaćica je znala kada da ne postavlja pitanja, pa ipak nije volela da ne razume šta se dešava u palati. Njen glas se nije promenio ni za dlaku. „Rekla je da ima dobre novosti za vas. Naročite, rekla je. Mada nije zahtevala prijem"
Dobre novosti bilo koje vrste bile su bolje od pregledanja računa, a Elejna se nadala šta bi te vesti mogle doneti. Prepuštajući svežanj glavnoj domaćici u ruke, ona reče: „Ostavi to na mom pisaćem stolu, molim te. I reci gazda Noriju da ću ga uskoro primiti."
Krenuvši u pravcu odakle su Srodnice došle sa svojom zatvorenicom, hodala je brzo, uprkos suknji. Dobre vesti ili ne, morala je da primi Norija i trgovce, i druge trgovce, a da i ne pominje pregledanje i potpisivanje računa. Vladanje je značilo beskrajne nedelje dirinčenja i retke sate kad se moglo raditi ono što se želi. Vrlo retke sate. Birgita je ležala u njenoj glavi - sklupčana u čvrstu loptu najčistije razdraženosti i nemira. Nije bilo sumnje, kopala je kroz taj sto zatrpan papirima. Pa, danas je njen sopstveni odmor bilo vreme kad se presvlačila iz odeće za jahanje i žurno grabila hranu. Stoga je hodala veoma brzo, izgubljena u mislima i jedva gledajući preda se. Šta je to Nordiju bilo hitno? Sasvim sigurno ne ulične popravke. Koliko doušnika? Male su šanse da će ih gazdarica Harfor sve pohvatati.
Kada je skrenula za ugao, samo ju je iznenadna svest o drugoj ženi koja je mogla da usmerava sprečila da se sudari s Vandenom iz drugog pravca. Iznenađeno su odskočile jedna od druge. Očigledno je i Zelena bila duboko zamišljena. Dve žene iza nje nateraše Elejnu da podigne obrve.
Kirstiejn i Zarja su bile u jednostavnom belom i pažljivo su stajale na korak iza Vandene, ruku pokorno sklopljenih na pojasu. Kosa im je bila samo vezana i nisu nosile nakit. U nošenju nakita polaznice su bile svesrdno obeshrabrivane. One su bile Srodnice - Kirstiejn je zapravo bila u samom Kružoku pletilja - ali odbegle iz Kule, i postojali su propisani načini, ustanovljeni zakonom Kule, kako se treba ponašati s takvima, bez obzira na to koliko su bile odsutne. Od vraćenih odbeglih se zahtevalo da budu potpuno savršene u svemu što su radile, model posvećenosti u trudu za sticanje šala, i male omaške, za koje bi se drugima možda progledalo kroz prste, bile su kažnjavane brzo i strogo. Još su se suočavale s mnogo strožom kaznom kada se vrate u Kulu - javnim šibanjem, pa i nakon toga bi ih držale na pravoj i bolnoj stazi još najmanje godinu dana. Vraćenu odbeglu su terali da srcem shvati kako nikada više ne želi da pobegne. Nikad! Žene koje su napola prošle obuku bile su jednostavno preopasne da bi bile tek tako puštene.
Elejna je pokušala da bude blaga tih nekoliko puta kada je bila s njima - Srodnice nisu zaista bile napola obučene žene; imale su iskustva s Jednom moći koliko i bilo koja Aes Sedai, ako već ne i obuku - pokušala je, jedino da bi shvatila da ni većina Srodnica to ne odobrava. Dobivši drugu priliku da postanu Aes Sedai - barem one koje su mogle - prigrlile su sve zakone i običaje Kule iznenađujuće revnosno. Nije bila iznenađena krotkom radošću u očima dveju žena ili time kako su blistale obećavši da će se dobro vladati - želele su tu priliku podjednako žarko kao i bilo koja druga - već činjenicom da su uopšte bile s Vandenom. Ona je do sada, u potpunosti zanemarivala te dve.
„Tražila sam te, Elejna", reče Vandena bez uvoda. Bela kosa, prikupljena zelenom trakom na zatiljku, uvek je bila odraz njenih godina, uprkos njenim glatkim obrazima. Ubistvo njene sestre pridodalo joj je smrknutost, duboku do kostiju, tako da je delovala kao neumoljivi sudija. Preje bila vitka; sada je bila koščata, a obrazi su joj upali. „Ova deca..." Ona prekide, a usta su joj bila iskrivljena u bledu grimasu.
Bio je to odgovarajući način da se govori o polaznicama - najgori trenutak za ženu koja bi došla u Kulu nije bilo otkriće da je neće smatrati potpuno odraslom dok ne stekne šal, već shvatanje da dok god nosi polazničko belo, ona zaista jeste dete, dete koje može da povredi sebe i ostale svojim neznanjem i greškama - pa ipak, mora da je i Vandeni delovao čudno u ovoj situaciji. Većinom su polaznice koje su dolazile u Kulu imale petnaest ili šesnaest godina, i doskoro, nijedna preko osamnaest, osim nekoliko njih koje bi uspele da slažu. Za razliku od Aes Sedai, Srodnice su se ravnale starošću pri određivanju uticaja, i Zarja - zvala je sebe Gejrnija Rosoind, ali Zarja Alkejis je bilo ime u knjizi polaznica, i ona se morala odazivati na to ime - sa svojim čvrstim nosom i širokim ustima, imala je preko devedeset godina, mada je delovalo da ima još do sredovečnosti. Nijedna od njih nije izgledala bezvremeno, uprkos godinama koriščenja Moći, i ljupka črnooka Kirstiejn je delovala malo starije, kao da ima, možda, tridesetak ili tako nešto. Imala je preko trista godina i, Elejna je bila sigurna, bila starija i od same Vandene. Kirstiejn je bila van Kule toliko dugo da se osećala bezbedno da ponovo koristi svoje pravo ime, ili deo njega. Ne kao sve odbegle polaznice.
„Ova deca“, nastavi Vandena jasnije, duboko se mršteći, „razmišljala su o događajima u Harlonovom Mostu." Tamo je njena sestra bila ubijena. I Ispan Šefar, ali što se Vandene ticalo, smrt Crne sestre se brojala koliko i smrt besnog psa. „Nažalost, umesto da ćute o svojim zaključcima, one su izabrale da dođu meni. Barem nisu brbljale gde svako može da ih čuje."