„Dovoljno teško da je prava reč, ako si digao ruke od pokušavanja da me odvratiš ođ onoga što nameravam da radim s akademijom, gazda Nori", odovorila je ona, umalo prasnuvši u smeh. Bio je ljubomoran na andorsko blago kao kokoška s jednim piletom; čvrsto protiv toga da ona preuzme školu čiju je izgradnju Rand naredio u Kaemlinu, vraćao se na svoje argumente ponovo i ponovo sve dok mu glas nije ličio na svrdlo koje joj buši lobanju. Do sada je škola imala nekoliko učenjaka sa učenicima, raštrkanih u Novom gradu po raznim gostionicama, ali čak je i na ovoj zimi svakog dana stizalo sve više njih, i počeli su da traže više prostora. Nije svakako nameravala da im da palatu, ali ipak im je trebalo nešto. Nori je želeo da štedi andorsko zlato, ali ona je gledala u andorsku budućnost. Tarmon Gai’don se primiče, pa ipak ona mora misliti da će budućnosti biti, bilo da Rand ponovo slomi svet bilo obrnuto. Inače ne bi bilo svrhe nastavljati ni sa čim, a ona nije samo mogla da sedi i čeka. Čak i da zna da će Poslednja bitka sve zaustaviti, ona ne može samo skrstiti ruke. Rand je osnivao škole za slučaj da slomi svet, u nadi da će spasti nešto, ali ovo će biti andorska škola, a ne škola Randa al’Tora. Akademija ruža, posvećena sećanju na Morgazu Trakand. Biće budućnosti i budućnost će pamtiti njenu majku. „Ili ste presudili da bi kairhijensko zlato ipak moglo poticati od Ponovorođenog Zmaja?"
„I dalje mislim da je opasnost veoma mala, moja gospo, ali da se više ne treba upuštati u to nakon onog što sam upravo saznao iz Tar Valona." Njegov ton se nije menjao, ali je očito bio potresen. Prsti su mu dobovali po papirima u ruci, poigravajući kao nožice pauka da bi se potom smirili. „Hm... Bela kula je izdala proglas obznanjujući... hm... da je gospodar Rand Ponovorođeni Zmaj i nudeći mu... hm... zaštitu i vodstvo. Takođe proglašava anatemu za sve koji mu priđu drugačije sem preko Kule. Mudro je biti obazriv zbog besa Tar Valona, moja gospo, čega ste i vi svesni." Značajno je pogledao ka prstenu Velike zmije na ruci koja je počivala na rezbarenom rukohvatu stolice. Znao je za raskol u Kuli, naravno - možda jedino crvendaći u Seleisinu nisu znali, niko do sada nije mogao da ne zna - ali on je bio previše obazriv da je pita kome je odana. Iako je očigledno hteo da kaže „Amirlin Tron" umesto „Bela kula" i samo Svetlost zna šta umesto „gospodar Rand”. Nije mu to uzimala za zlo. Bio je oprezan, a ta osobina je bila potrebna čoveku na njegovom položaju.
Elaidin proglas ju je ipak zapanjio. Frkćući, pažljivo je okretala prsten. Elaida je nosila taj prsten još pre nego što se ona rodila. Žena je bila nadmena, pogrešno orijentisana, slepa za svako drugo gledište osim sopstvenog, ali nije bila glupa. Daleko od toga. „Da li ona stvarno misli da će on prihvatiti takvu ponudu?" Pola je promrmljala sama sebi. „Zaštitu i vođstvo'? Ne mogu zamisliti bolji način da ga odvrati od sebe!“ Vodstvo? Niko nije mogao voditi Randa motkom!
„Možda je već prihvatio, moja gospo, po mojim izvorima iz Kairhijena.“ Nori bi zadrhtao na pomisao da je vođa doušnika. Pa, iskrivio bi usta u gađenju, u svakom slučaju. Glavni pisar je upravljao riznicom, nadzirao sluge koje su vodile glavni grad, i savetovao presto u državnim pitanjima. Svakako nije imao mrežu očiju i ušiju, kao Ađasi ili kao pojedine sestre. Ali je često razmenjivao pisma sa znanim i dobro obaveštenim ljudima iz ostalih prestonica, tako da je njegov savet mogao biti u toku s vestima. „Ona šalje pisma samo jednom nedeljno i izgleda da je nakon poslednjeg neko napao Sunčevu palatu Jednom moći.“
„Moći?“, zabezeknuto se nagnula.
Nori klimnu glavom. Mogao bi trenutno početi izveštaj o popravci ulica. „Tako moj dopisnik izveštava, moja gospo. Aes Sedai ili možda Aša’mani ili čak Izgubljeni. Bojim se da ovde izveštaj prenosi tračeve. Krilo u kome se nalaze odaje Ponovorođenog Zmaja uništene su velikim delom i on sam je nestao. Rasprostranjeno je verovanje da je otišao da klekne pred Amirlin Tron. Neki takođe veruju da je poginuo u napadu, ali ne mnogo njih. Savetujem da ne radite ništa dok ne budemo imali jasniju sliku." Zaustavio se, glave vrlo uzdignute. „Prema onome što sam video od njega, moja gospo", rekao je lagano, „ja sam ne bih verovao da je mrtav dok tri dana ne bih sedeo s lešom.“
Umalo se nije izbečila. To je skoro bila šala. Gruba šaljiva primedba, u najmanju ruku. Od Halvina Norija! Ni ona nije verovala da je Rand mrtav. Što se klečanja pred Elaidom tiče, taj Čovek je bio previše svojeglav da se bilo kome potčini. Mnogo poteškoća se moglo izbeći kada bi hteo da klekne pred Egvenom, a ona mu je bila prijateljica iz detinjstva. Elaida je imala šansi koliko i koza na dvorskom balu, posebno kad on sazna za proglas. Ipak, ko ga je napao? Seanšani zasigurno nisu mogli dosegnuti Kairhijen. Ako su Izgubljeni rešili da otvoreno delaju, to bi moglo značiti veći haos od onog što trenutno pritiska svet, ali najgore bi bilo da je to bio Aša’man. Ako se njegove sopstvene kreacije okrenu protiv njega... Ne! Ona ne može da ga zaštiti, koliko god mu zaštita trebala. Morao je jednostavno da se sam snađe.
Budalasti čovek!, mumlala je u sebi. Verovatno maršira naokolo s barjacima, kao da niko nije pokušao da ga ubije! Bolje bi ti bilo da se brineš o sebi, Rande al’Tore, ili ću te tako izmlatiti kada te dohvatim!
„Šta još vaši dopisnici imaju da izveste, gazda Nori?“, pitala je naglas, ostavljajući Randa po strani. Još joj nije nadohvat ruke i mora se truditi da se usredsredi na održavanje Andora.
Njegovi dopisnici su imali mnogo šta da kažu, iako su neki od njihovih izveštaja bili dosta stari. Nisu svi koristili golubove, a čak su i najvernijim trgovcima trebali meseci da stignu na odredište. Trgovci kojima se nije moglo verovati prihvatali su pisma i nisu ih ni isporučivali. Malo njih je moglo da unajmi glasnike. Elejna je imala na umu da otvori Kraljevsku poštu, ako prilike ikada dozvole. Nori se žalio da su njegova pisma iz Ebou Dara i Amadora preplavljena onim što se već nedeljama već govorka po ulicama.
Nisu ni sve novosti bile važne. Njegovi dopisnici zaista nisu bili oči i uši; jednostavno su pisali o novostima iz grada, o govorkanjima s dvora. Iz Tira su stigle priče o brodovima Morskog naroda koji bez vodiča prolaze kroz Zmajeve prste i sada se okupljaju na obalama grada, priče da su se plovila Morskog naroda sukobila sa Seanšanima na moru, iako je to bilo samo govorkanje. Ilijan je bio tih, i pun Randovih vojnika, koji su se oporavljali od borbe sa Seanšanima; ništa više se nije znalo; čak je bilo pitanje je li Rand u gradu. Kraljica Saldeje je i dalje bila povučena, negde u unutrašnjosti, što je Elejna već znala, ali izgleda ni kralj Kandora nije viđen u Čačinu mesečima, a i kralj Šijenara je navodno pregledao granice s Pustoši, iako se pričalo da je Pustoš mirnija nego što je zapamćeno. U Lugardu je kralj Roedran skupljao sve plemiće, koji su pak dovodili svoje vojnike, a grad se već brinuo zbog dve velike vojske ulogorene blizu granice sa Andorom: jedna beše puna Aes Sedai, a druga pune Andoraca, i sad su brinuli i o tome šta bi razuzdanik poput Roedrana nameravao.
„A tvoj savet ovde?“, upitala je kada je završio, iako joj savet nije bio potreban. Zapravo, nije joj bio potreban ni u ostalom. Događaji su bili predaleko da bi uticali na Andor, ili su bili nevažni - samo pregled onog što se događa u ostalim zemljama. Ipak, očekivalo se da ga pita iako su oboje znali da ima odgovor: „Ne radi ništa", poduprt njegovim argumentima. Murandija nije bila daleko, niti je bila nevažna, pa ipak je ovog puta oklevao, mršteći se. Nori je bio spor i metodičan, ali je retko oklevao.