Njene plave čizme s potpeticama uskomešale su prašinu na podu čim je prvi put koraknula, a s drugim korakom već ju je podigla. Izvukla je maramicu obrubljenu čipkom iz rukava taman na vreme da žestoko kine, a nakon toga i drugi i treći put, svaki put sve jače. Želeo je da je bila voljna da ostane u haljini. Izvezeni beli cvetovi su ukrašavali rukave i skute njenog plavog kaputa, a bledoplave kratke čakšire su lepo odražavale oblik njenih nogu. Sa žuto izvezenim, svetloplavim rukavicama za jahanje zakačenim za pojas i kaputom koji je bio oivičen žutim šarama i zakačen zlatnom iglom u obliku ruže, zaista je delovala kao da je stigla nekim običnijim sredstvom, ali bi privukla sve poglede. On je bio u gruboj smeđoj vuni koju bi mogao nositi bilo koji radnik. U poslednjih nekoliko dana na večini mesta je bio bučan da bi naglasio svoje prisustvo; ovog puta nije hteo da iko sazna da je bio tu pre nego što ode, osim nekoliko određenih ljudi koji će ipak saznati ko je on.
„Zašto mi se keziš i češkaš uvo kao blesan?" htela je da zna, gurajući maramicu nazad u rukav. Sumnja je ispunila njene velike tamne oči.
„Upravo sam razmišljao koliko si prelepa", rekao je tiho. Bila je. Nije mogao da je gleda, a da ne misli tako. Ili da ne zažali što je bio preslab da je pošalje na sigurno.
Duboko je udahnula i kinula pre nego što je imala vremena da makar stavi ruku preko usta, a onda se zagledala u njega, kao da je to nekako njegova greška. „Ostavila sam konja zbog tebe, Rande al’Tore. Ukovrdžala sam kosu zbog tebe. Odbacila sam svoj život zbog tebe! Neću da se odreknem svog kaputa i nogavica! Osim toga, niko ovde me nikada nije gledao u haljini duže nego što mi je trebalo da je presvučem. Znaš da ovo neće uspeti, osim ako me prepoznaju. Sasvim sigurno ne možeš da se praviš da si dolutao sa ulice s takvim licem."
Ne razmišljajući, on prede rukom preko vilice, osećajući svoje lice, ali to nije bilo ono što je Min videla. Ko god bi pogledao u njega, video bi čoveka centimetrima nižeg i godinama starijeg od Randa al’Tora, ravne crne kose, tupih smeđih očiju i s bradavicom na okruglom nosu. Samo neko ko bi ga dodirnuo mogao bi da prozre Masku Ogledala. Čak ni Aša’man je ne bi video, sa izvrnutim tkanjem. Mada, ako je bilo Aša’mana u palati, to bi moglo značiti da su njegovi planovi otišli dalje i gore je nego što je on verovao. Ova poseta nije mogla, nije smela da se pretvori u ubijanje. U svakom slučaju, ona je bila u pravu; to nije bilo lice kojem bi bilo dozvoljeno da bez pratnje uđe u kraljevsku palatu Andora.
„Dok god možemo da završimo ovo i brzo odemo“, rekao je. „Pre nego što iko bude imao vremena da se doseti da ako si ti ovde, možda sam i ja.“
„Rande" rekla je meko i on je zabrinuto pogleda. Položivši ruku na njegove grudi, pogledala ga je ozbiljno. „Rande, zaista bi trebao da se sretneš sa Elejnom. I Avijendom, pretpostavljam; znaš da je i ona verovatno ovde. Ako bi..“
Odmahnuo je glavom i poželeo da to nije uradio. Vrtoglavica još uvek nije potpuno iščezla. „Ne!“, rekao je kratko. Svetlosti! Šta god Min govorila, on jednostavno nije mogao da veruje da ga i Elejna i Avijenda vole. Ili da činjenica da ga vole, ako je to bila činjenica, nije uznemiravala nju. Žene nisu toliko čudne! Elejna i Avijenda su imale razlog da ga mrze, ne da ga vole, i barem je Elejna to jasno pokazala. Još gore, on je bio zaljubljen u obe, a takođe i u Min! Morao je da bude čvrst poput čelika, ali je mislio da bi se mogao srušiti ako bi morao da se suoči sa sve tri odjednom. „Naći ćemo Ninaevu i Meta i idemo, što brže možemo.“ Otvorila je usta, ali joj nije dao mogućnosti da progovori. „Ne raspravljaj se sa mnom, Min. Ovo nije trenutak za to.“
Naherivši glavu, Min se malo osmehnu, kao da joj je smešan. „Kada sam se ikada raspravljala s tobom? Zar ne uradim svaki put tačno onako kako mi kažeš?“ Kao da ta laž nije bila dovoljno loša, ona dodade: „Htela sam da kažem, ako bi hteo da požuriš, zašto stojimo ceo dan u ovoj prašnjavoj sobi?“ Da naglasi to, kinula je još jednom.
Bilo je manje verovatno da će ona nekome upasti u oči, čak i obučena kako je bila, tako da je proturila glavu kroz vrata. Očigledno skladišna prostorija nije bila potpuno zaboravljena; šarke na teškim vratima jedva da su zaškripale. Brzo je pogledala na obe strane, a onda požurila napolje, dajući mu znak da je prati. Bio ta veren ili ne, za njega je bilo olakšanje da vidi da je dugački hodnik prazan. I najmrzovoljniji sluga bi se mogao zapitati ako bi ih video kako izlaze iz skladišne prostorije na spratu palate. Ipak, naići će na ljude uskoro. Kraljevska palata nije vrvela kao Sunčeva palata ili Kamen Tira, ali ih je i dalje bilo na stotine u palati ove veličine. Koračajući pored Min, pokušao je da se gega i blene u tapiserije i zidne duboreze i uglancane visoke komode. Nisu bile tako fine kao na nižim spratovima, ali bi običan radnik blenuo.
„Treba da stignemo do dole što je pre moguće“, mrmljao je. I dalje nikog nije bilo na vidiku, ali bi iza sledećeg ugla moglo biti deset ljudi. „Ne zaboravi, samo pitaj prvog slugu na kojeg naiđeš gde da nađemo Ninaevu i Meta. Ne objašnjavaj, osim ako moraš."
„Dakle, hvala što si me podsetio, Rande. Znala sam da sam nešto smetnula sa uma, i prosto nisam mogla da se setim šta bi to bilo." Njen kratak osmeh je bio previše krut dok je mrmljala nešto ispod glasa.
Rand uzdahnu. Ovo je bilo previše važno da bi se ona igrala, ali je upravo to nameravala ako bi joj dopustio. Ne da je ona na to tako gledala. Mada su se ponekad njihova shvatanja o važnosti nečega veoma razlikovala. Veoma. Moraće da je drži na oku.
„Dakle, gazdarice Faršou", reče ženski glas iza njih. „To jeste vi, gazdarice Faršou, zar ne?“
Zavežljaj je poleteo i žestoko tresnuo Randa u leđa dok se okretao. Ni najmanje nije želeo da vidi, osim Elejne i Avijende, punačku, prosedu ženu koja je zapanjeno zurila u Min. Pitajući se zašto je u kratkom crvenom kaputu s velikim Belim lavom na prednjoj strani, on se pogrbi i izbegnu da gleda pravo u nju. Samo radnik koji radi svoj posao. Nikakvog razloga pogledati ga dva puta.
„Gazdarice Harfor?" uzviknu Min, odišući oduševljenjem. „Da, to sam ja. A vi ste upravo žena koju sam tražila. Bojim se da sam se izgubila. Možete li da mi kažete gde da nađem Ninaevu al’Meru? I Meta Kautona? Ovaj prikan ima nešto što mu je Ninaeva tražila da nabavi."
Glavna domaćica se malo namršti prema Randu pre no je vratila pažnju na Min. Podigla je obrvu gledajući u Mininu odeću, ili možda prašinu koja je bila po njoj, ali nije pomenula ni jedno ni drugo. „Met Kauton? Ne verujem da ga znam. Osim ako nije jedan od novih slugu ili gardista?" dodala je sumnjičavo. „ A što se tiče Ninaeve Sedai, ona je veoma zauzeta. Ali verujem da neće imati ništa protiv ako ja uzmem što je za nju i to ostavim u njenoj sobi."
Rand se uz trzaj uspravi. Ninaeva Sedai? Zašto bi joj ostale - prave Aes Sedai - dozvolile da i dalje to izvodi? I Met nije bio tu? Zapravo, očigledno nikad nije bio tu. Boje su se mešale u njegovoj glavi, gotovo kao slika koju je mogao da razazna. Nestala je u otkucaju srca, ali on se ljuljao. Gazdarica Harfor se ponovo namršti ka njemu, i šmrknu. Očigledno je mislila da je pijan.
Min se takođe namršti, ali samo u mislima, tapkajući prstom po bradi, a i to je trajalo samo trenutak. „Mislim da Ninaeva... Sedai želi da se sretne s njim." Oklevanje je bilo jedva primetno. „Možete li, molim vas, da ga otpratite do njenih odaja, gazdarice Harfor? Ja imam još jedan zadatak pre nego što odem. Pazi na svoje ponašanje, Nuli, i radi kako ti se kaže. Tako."