Rand otvori usta, ali pre nego što je uspeo da progovori, ona je požurila niz hodnik, gotovo otrčala. Ogrtač se vijorio za njom koliko se brzo kretala. Spaljena da je, nameravala je da pokuša da nađe Elejnu! Mogla je sve da upropasti!
Tvoji planovi propadaju zato što želiš da živiš, ludače. Glas Lijusa Terina je bio grub, znojav šapat. Prihvati da si mrtav. Prihvati to, i prestani da me mučiš, luđače! Rand je potisnuo glas do muklog zujanja, razdražujućeg zujanja u tami njegove glave. Nuli? Kakvo je ime uopšte bilo Nuli?
Gazdarica Harfor je zapanjeno zurila u Min dok ova nije nestala iza ugla, a onda nepotrebno namestila kaput. Uz neodobravanje se okrenula ka Randu. Čak i pod Maskom Ogledala ona je videla čoveka višeg od sebe, ali Rina Harfor nije bila od žena koje bi dozvolile da ih sitnice poput te i na trenutak skrenu sa puta. „Nemam poverenja u tebe, Nuli", rekla je, dok joj se obrva oštro spuštala, „stoga pazi šta radiš. Vrlo dobro pazi, ako imaš iole mozga."
Držeći naramenicu zavežljaja jednom rukom, drugom je cimnuo pramen kose. „Da, gazdarice", promrmljao je hrapavo. Glavna domaćica bi mu mogla prepoznati pravi glas. Min je trebalo da govori dok ne nađu Ninaevu i Meta. Šta će, pod Svetlošću, ako ona zaista dovede Elejnu? I možda Avijendu. I ona je verovatno bila tu. Svetlosti! „Oprostite, gazdarice, ali moramo da požurimo. Hitno je da vidim Ninaevu što je pre moguće." Malo je podigao zavežljaj. „I njoj je ovo zaista važno." Ako uspe da završi dok se Min vrati, možda će moći da ode s njom pre nego što bude morao da se suoči s druge dve.
„Ako je Ninaeva Sedai smatrala da je hitno", rekla je punačka žena kiselo, stavivši težak naglasak na titulu, koju je on preskočio, „napomenula bi da vas očekuje. Sada, prati me, i zadrži svoje primedbe i misli za sebe."
Ona krenu, ne čekajući odgovor, ne pogledavši iza, klizeći s mirnim dostojanstvom. Napokon, šta je on drugo mogao osim da uradi ono što mu je rečeno? Koliko se sećao, glavna domaćica je bila navikla da svi rade onako kako im je rečeno. Žureći da je sustigne, uspeo je da napravi samo jedan korak pored nje pre nego što ga je njen zapanjen pogled naterao da se povuče, cimajući pramen kose i mrmljajući izvinjenja. Nije navikao da hoda za nekim. Nije računao da će morati da menja ponašanje. Delić vrtoglavice je ostao, a takođe i prljavština zagađenosti. Izgleda da je mahom loše raspoložen u zadnje vreme, osim ako je Min bila s njim.
Pre nego što su poodmakli, duž hodnika su počele da se pojavljuju sluge u livreji, glancajući i čisteći prašinu i noseći sve i svašta, krećući se u svim pravcima. Očigledno je odsustvo ljudi u trenutku kada su on i Min napustili prostoriju bilo retkost. Ta’veren ponovo. Kada su sišli niz uske stepenice za poslugu ugrađene u zidu, bilo ih je još više. I još nešto, mnogo žena koje nisu nosile livreju. Domanke bakarne kože, niske blede Kairhijenjanke, žene maslinaste kože i tamnih očiju, koje sasvim sigurno nisu bile Andorke. Naterale su ga da se osmehne, malim samozadovoljnim osmehom. Nijedna nije imala ono što bi on mogao nazvati bezvremenim licem, i znatan broj njih je imao bore, koje nikad nisu ukrašavale lice nijedne Aes Sedai, ali povremeno bi mu se koža naježila kada bi prošao blizu njih. One su usmeravale, ili barem držale saidar. Gazdarica Harfor ga je vodila kraj zatvorenih vrata gde su ga takođe prolazili žmarci. Iza tih vrata su morale biti druge žene koje usmeravaju.
„Oprostite, gazdarice“, rekao je hrapavim glasom, za koji je odlučio da će biti Nulijev. „Koliko Aes Sedai ima u Palati?"
„To se tebe ne tiče“, odsekla je. Pogledala je preko ramena i uzdahnula, a onda progovorila mekše. „Ne verujem da smeta da znaš. Pet, brojeći gospu Elejnu i Ninaevu Sedai.“ Dodir ponosa joj je prožeo glas. „Odavno nije toliko Aes Sedai odjednom tražilo gostoprimstvo ovde.“
Randu je došlo da prasne u smeh, mada mu uopšte nije bilo smešno. Pet? Ne, to je uključivalo Ninaevu i Elejnu. Tri prave Aes Sedai. Tri! Ko god da su bile ostale, nije bilo bitno. Počeo je da veruje da su glasine o stotine Aes Sedai koje su se kretale ka Kaemlinu s vojskom, značile da bi zaista moglo da bude toliko spremnih da prate Ponovorođenog Zmaja. Umesto toga, čak su i njegove prvobitne nade, za njih pregršt, bile preterano optimistične. Glasine su bile samo glasine. Ili neki Elaidin plan. Svetlosti, gde je Met? Boje mu blesnuše u glavi za trenutak je mislio da je to Metovo lice i on posrnu.
„Ako si došao pijan ovamo, Nuli“, rekla je čvrsto gazdarica Harfor, „gorko ćeš se pokajati zbog toga. Lično ću se za to postarati!"
„Da, gazdarice", promrmljao je Rand, pozdravljajući je. U njegovoj glavi se Lijus Terin ludački smejao, jecajući. Morao je da dođe ovamo bilo je neophodno, ali je već zažalio.
Okružene svetlošću saidara, Ninaeva i Talaan su stajale licem u lice, na četiri koraka od kamina, gde je jasni plamen uspevao da ukloni svu hladnoću iz vazduha. Ili se možda zagrejalo zahvaljujući trudu, razmišljala je kiselo Ninaeva. Prema ukrašenom satu na okviru kamina, ova lekcija je trajala već sat vremena. Sat vremena usmeravanja bez prekida zagrejalo bi bilo koga. Sareita je trebalo da bude ovde, ne ona, ali je Sareita zbrisala iz palate, ostavivši poruku o hitnom poslu koji ima u gradu. Kareana je odbila da podučava dva dana zaredom, a Vandena je i dalje odbijala da podučava uopšte, koristeći smešan izgovor da joj podučavanje Kirstijan i Zarje ne ostavlja vremena.
„Ovako“, rekla je, šibajuči tokom Duha oko pokušaja dečački mršave učenice Morskog naroda da je ogradi. Dodajući silu svog sopstvenog toka, gurnula je devojku dalje i u isto vreme usmerila Vazduh u tri odvojena tkanja. Jedan je golicao Talaan po rebrima kroz plavu lanenu bluzu. Jednostavan trik, ali je devojka iznenađeno dahnula, i na trenutak je njena veza sa Izvorom za dlaku popustila, postavši najbleđi mogući drhtaj Moći koja je ispunjavala. U tom otkucaju srca Ninaeva je prestala da gura njeno tkanje i uputila svoje ka prvobitnom cilju. Guranje štita na Talaan nalikovalo je šamaranju zida osim što se bol širio jednako po njenoj koži, a ne samo po dlanu, teško da je to bio napredak ali je sjaj saidara iščezao čim su druga dva tkanja Vazduha zarobila Talaanine ruke sa strane i skupile joj kolena u širokim, tamnim nogavicama.
Vrlo lepo urađeno, ako je Ninaeva mislila na sebe. Devojka je bila vrlo okretna, vrlo vešta sa svojim tkanjima. Osim toga, pokušaj da se postavi štit na nekome ko drži Moć bio je u najboljem slučaju opasan, a jalov u najgorem, osim ako si mnogo jači od njih ponekad ako jesi a Talaan joj je bila toliko bliska po snazi da to nije donelo nikakvu prednost. To joj je pomoglo da se ne nasmeje samozadovoljno. Činilo se da su nedavno sestre bile zapanjene njenom snagom i verovale da bi samo neko od Izgubljenih mogao biti jači. Talaan još uvek nije usporila; jedva da je bila više od deteta. Petnaest? Možda mlađa! Sama Svetlost zna koliki je njen potencijal. Barem niko od Vetrotragača to nije pomenuo, i Ninaeva nije imala nameru da pita. Nije je zanimalo koliko će devojčica Morskog naroda postati jača od nje. Uopšte.
Bosa stopala su mlatarala po šarenom zelenom tepihu, Talaan je uzaludno pokušala da probije štit koji je Ninaeva lako držala, a onda poraženo uzdahnula i oborila oči. Čak i kada bi uspela da sledi Ninaevina uputstva, ponašala se kao da ju je izneverila, a sada se tako obeshrabreno snuždila da je moglo delovati kao da su tkanja Vazduha jedino što je drži uspravljenu.
Pustivši tokove da iščeznu, Ninaeva je namestila šal i zaustila da kaže Talaani šta je pogrešila. I da joj skrene pažnju ponovo da je beskorisno pokušavati da se oslobodiš, osim ako si mnogo jači od onoga ko te drži. Morski narod jedva da je verovao ičemu što bi im rekla, dok im ne bi rekla deset puta i pokazala dvadeset.