U jednostavnoj tamnoplavoj haljini koju joj je nabavila jedna od Srodnica, Alivija uopšte nije izgledala neobično, na prvi pogled: malo viša od Ninaeve, oko plavih očiju imala je nežne bore, a tragove sedih u zlatnožutoj kosi. Mada, te su plave oči iskrile snagom, poput očiju sokola ustremljenog na plen.
„Gazdarica Korli poslala me je da ti kažem kako bi volela da večerate zajedno", rekao je plavooki soko sporim seanšanskim naglaskom. „Gazdarica Karistovan, gazdarica Arman i gazdarica Huarde će takođe biti tamo.“
„Šta ti radiš ovde sama?“, zahtevala je Ninaeva da zna. Želela je da je, kao većina ostalih sestara, u stanju da bude svesna snage druge žene čak i ne razmišljajući o tome, ali to je bilo još nešto što nije imala vremena da nauči. Možda je neko od Izgubljenih bio jači od Alivije, ali sasvim sigurno niko drugi. I bila je Seanšanka. Ninaeva je želela da je tu još neko osim njih dve. Čak i Lan, a ona mu je naredila da se kloni njenih lekcija s Morskim narodom. Nije bila sigurna da je poverovao u njenu priču o tome kako se okliznula niz stepenice, pre neki dan. „Ne treba da ideš nikud bez pratnje!"
Alivija je slegnula samo jednim ramenom. Pre nekoliko dana ona je bila gomila glupog smeškanja, kraj kojeg bi i Talaan delovala smelo. Sada se više nikom nije smeškala. „Niko nije bio slobodan, pa sam izašla sama. U svakom slučaju, ako me uvek čuvate, nikad nećete početi da mi verujete, i ja nikad neću uspeti da ubijem sul’dam.“ Rečeno tako običnim glasom, to je nekako zvučalo još hladnije. „Morale biste da učite od mene. Oni Aša’mani za sebe kažu da su oružje, i nisu loši, videla sam to, ali ja sam bolja.“
„To može biti“, oštro je odgovorila Ninaeva podižući svoj šal. „A možda mi znamo više nego što ti misliš.“ Ne bi joj smetalo da za ovu ženu demonstrira par tkanja koja je naučila od Mogedijen. Uključujući i nekoliko za koje su se sve složile da su previše gadna da bi se bilo kome uradile. Osim... Bila je veoma sigurna da bi druga žena vrlo lako mogla da je nadjača, šta god ona uradila. Nije joj bilo lako da ne počne pod tim pogledom da se premešta s noge na nogu. „Dok osim ako! mi ne odlučimo drugačije, nećeš dozvoliti da te ponovo vidim bez dve ili tri žene iz Srodnica, ako znaš šta je dobro za tebe.“ „Ako ti tako kažeš“, odgovorila je Alivija, ni najmanje zbunjena. „Koju poruku želiš da prenesem gazdarici Korli?"
„Reci gazdarici Korli da ću morati da odbijem njen ljubazni poziv. I zapamti šta sam ti rekla!“
„Reći ću joj“, rekla je Seanšanka otegnuto, prelazeći preko opomene. „Ali ne mislim da je to bio baš poziv. Sat nakon prvog mraka, tako je rekla. Možda ćeš hteti to da zapamtiš." Sa sveznajućim osmejkom, ona ode, uopšte ne žureći da se vrati tamo gde je pripadala.
Ninaeva je zurila u leda žene koja je odlazila, i to ne zato što je nije pozdravila kako je priličilo. Pa dobro, ne samo zbog toga. Šteta što nije nastavila da se glupo osmehuje, makar sestrama. Bacivši pogled ka vratima koja su krila Ata’an Mijere, Ninaeva je razmislila da li da prati Aliviju, da bi bila sigurna da je uradili ono što joj je rečeno. Umesto toga, krenula je u suprotnom pravcu. Nije žurila. Bilo bi neprijatno ako bi Morski narod izašao i zaključio da je ona prisluškivala, ali sasvim sigurno nije žurila. Jednostavno je želela da hoda odsečno. To je bilo sve.
Ata’an Mijere teško da su bili jedini u palati koje je htela da izbegne. Ne baš poziv, je li? Sumeko Karistovan, Čilares Arman i Famila Huarde su bile u Kružoku pletilja zajedno s Riejnom Korli. Večera je bila samo izgovor. One su htele da razgovaraju s njom o Vetrotragačicama. Preciznije, o odnosu između Aes Sedai u palati i „divljakuša“ Morskog naroda. Ne bi je baš izgrdile zbog toga što nije uspela da održi dostojanstvo Bele kule. Nisu otišle toliko daleko; barem ne još, mada se činilo da se približavaju. Ali cela ta večera bila bi ispunjena naglašenim pitanjima i oštrim komentarima. Nije bilo baš da bi im prosto mogla narediti da prestanu. Sumnjala je da bi reagovale na išta manje od naređenja. I bile su u stanju da dođu da je traže ako ona ne ode njima. Trud da ih nauči da pokažu kičmu bio je velika greška. Makar nije bila jedina koja je morala da se nosi s time, iako je smatrala da je Elejna uspela da izbegne najgore. O, koliko se radovala što če ih videti u polazničkom belom ili haljinama Prihvaćenih. Koliko se radovala da nikad više ne vidi Ata’an Mijere!
„Ninaeva!“, začu se čudan, tih povik iza nje. S naglaskom Morskog naroda. „Ninaeva!“
Držeći ruku podalje od pletenice, Ninaeva se okrenula na peti, spremna da ošine jezikom. Sada nije podučavala, nisu na brodu, i mogle bi je krvavo ostaviti na miru!
Talaan se zanela zaustavljajući se ispred nje, dok su joj bose noge klizale po tamnocrvenim podnim pločicama. Dahćući, mlada žena se osvrnula, kao da se boji da bi joj se neko mogao prikrasti. Trgla bi se svaki put kada se livrejisani sluga pomeri na obodu njenog vidokruga, i ponovo počinjala da diše tek kada bi uvidela da je to bio samo sluga. „Mogu li da idem u Belu kulu?“, pitala je bez daha, stežući ruke i poskakujući s noge na nogu. „Nikada me neće izabrati. Žrtvovati tako to zovu kada ostaviš more zauvek, ali ja sanjam o tome da postanem polaznica. Majka će mi užasno nedostajati, ali... Molim te. Moraš me povesti u Kulu. Moraš!"
Ninaeva trepnu na to navaljivanje. Mnoge žene su sanjale o tome da postanu Aes Sedai, ali nikad pre nije čula da je ijedna rekla da sanja o tome da postane polaznica. Osim toga... Ata’an Mijere su odbijali da povezu Aes Sedai na bilo kom brodu čija je Vetrotragačica mogla da usmerava, ali da bi sprečili sestre da dublje zađu u to, povremeno bi izabrali poneku učenicu da ide u Belu kulu. Egvena je rekla da su trenutno samo tri sestre poreklom od Morskog naroda, i sve tri slabe u Moći. Za tri hiljade godina to je bilo dovoljno da ubede Kulu da je sposobnost bila retka i mala kod žena Ata’an Mijera, i da to ne zavređuje istraživanje. Talaan je bila u pravu; nekom jakom kao ona nikada ne bi dozvolili da pođe u Kulu, čak ni sada kada se njihovo okolišenje približavalo kraju. Zapravo, to je bio deo pogodbe s njima da će sestrama poreklom od Ata'an Mijera biti dozvoljeno da se odreknu toga što su Aes Sedai i da će se vratiti na brodove. Dvorana Kule će poludeti zbog toga!
„Pa, obuka je vrlo teška, Talaan", rekla je ona nežno, „i moraš da imaš barem petnaest godina. Osim toga...“ Nešto drugo što je mlada žena rekla iznenada ju je zaustavilo. „Nedostajaće ti majka?“, rekla je s nevericom, ne mareći kako će to zvučati.
„Ja imam devetnaest!", odgovorila je Talaan negodujući. Gledajući u to dečačko lice i obline, Ninaeva nije bila sigurna da joj veruje. „I naravno da će mi nedostajati majka. Da li ja delujem neprirodno? O, shvatam. Ti ne razumeš. Mi smo vrio privržene nasamo, ali ona mora da izbegava bilo kakvu naznaku biagonaklonosti javno. To je ozbiljan prestup kod nas. Mogao bi prouzrokovati da majci oduzmu čin i da obe obese naglavačke na brodu da bi nas išibale."
Ninaeva se namrštila na reč naglavačke. „Sasvim sigurno mogu da razumem da želiš to da izbegneš“, rekla je. „Pa ipak...“
„Svako pokušava da izbegne čak i naznaku usluge, ali meni je gore, Ninaeva!" Zaista, devojka... žena... mlada žena... morala bi naučiti da ne upada sestri u reč ako bi zaista postala polaznica. Ne da bi mogla, naravno. Ninaeva je pokušala da ponovo preuzme reč, ali su reči potekle iz Talaan poput bujice. „Moja baba je vetrotragačica gospi klana Rosejn, moja prababa je vetrotragačica klanu Dakan, a njena sestra klanu Takana. Moja porodica je počastvovana time što je pet nas uzdignuto tako visoko. I svi budno traže naznake da Gelin zloupotrebljava svoj uticaj. Imaju pravo, znam usluga se ne može dozvoliti ali moju sestru su zadržali kao učenicu pet godina duže nego što je to uobičajeno, a moju rođaku šest! Samo da niko ne bi mogao reći da im je učinjena usluga. Kada pogledam zvezde i tačno odredim naš položaj, kazne me zato što sam bila spora, čak i kada odgovorim jednako brzo kao vetrotragačica Ehvon! Kada okusim more i imenujem obalu kojoj se približavamo, kazne me zato što ukus koji sam imenovala nije baš onakav kakvim ga je imenovala Ehvon! Dva puta sam postavila štit na tebi, ali večeras ću visiti obešena za nožne članke zato što to nisam uradila ranije! Kažnjavaju me za greške koje se zanemaruju kod drugih, za greške koje nikad nisam napravila, zato što bih mogla! Da li je tvoja polaznička obuka bila išta teža od toga, Ninaeva?"