Znači, i Verin ima poteškoća sa spavanjem. Kecuejn se nije pošteno odmorila otkada je dečko pobegao iz Sunčeve palate. Ako uskoro ne bude imala bar jednu noć odmora, mogla bi nekog da ujede. Nesuna i ostale zabrinuto su merkale Sorileu. Dečko ih je naterao da postanu učenice Mudrih, a one su naučile da Aijelke to shvataju vrlo ozbiljno. Sorilea bi jednim pucketanjem koščatih prstiju znala da prekine njihovo jutarnje odmaranje.
Harina se nagnu iz stolice i prstima oštro kvrcnu Kecuejn po obrazu! „Ne slušaš me“, promuklo progovori. Lice joj se smračilo poput oluje, a ni njena gospa od jeclara nije bila ništa manje natuštena. „Ti ćeš slušati!"
Kecuejn spoji šake i odmeri je preko vrhova prstiju. Ne, neće ovde, ni sada, okrenuti gospu od talasa naglavačke. Neće poslati tu ženu da se vrati u svoje odaje jecajući. Biće diplomata kakvu bi Koiren samo mogla da poželi. Ona brzo pređe preko svega što je čula. „Govoriš u ime gospe od brodova Ata’an Mijera, s njenim potpunim ovlašćenjem, što je mnogo više nego što mogu i da zamislim", blago je progovorila. „Ako ti se vetrotragačica ne vrati za sat vremena, postaraćeš se da me Koramur oštro kazni. Zahtevaš izvinjenje zbog zatočenja svoje vetrotragačice. I zahtevaš da nateram lorda Dobrejna da ti smesta ustupi zemljište koje je Koramur obećao. Verujem da sam nabrojala sve bitne tačke.“ Osim zahteva da je išibaju!
„Dobro“, reče Harina, udobno se zavalivši, pošto je držala konce u svojim rukama. Njen je osmeh bio toliko samozadovoljan da je mogao izazvati mučninu. „Naučićeš da...“
„Ne dam ni prebijenog bakrenjaka za tvog Koramura", nastavi Kecuejn istim blagim tonom. Dala bi sve do poslednjeg za Ponovorođenog Zmaja, ali nijedan za Koramura. Ni za dlaku nije povisila glas. „Ako me ikada ponovo dotakneš bez dozvole, svući ću te, išibati, uvezati i daću da te odnesu u tvoje odaje u vreći.“ Pa, diplomatija joj nikada nije posebno išla od ruke. „A ako ne prestaneš da me gnjaviš o svojoj sestri... Pa, mogla bih i da se naljutim." Ustavši, više nije obraćala pažnju na uvređeno pućenje i soptanje druge žene, nego je podigla glas da bi je čuli na drugoj strani odaje. „Serena!“
Vitka Tarabonka se okrenu od svog veza, dok su joj pletenice zveckale, pa pohita ka Kecuejn, jedva malo oklevajući pre nego što je raširila sive suknje da se nakloni. Mudre su ih bile naučile da skoče kad ove progovore, ali nešto jače od običaja teralo ju je da poskoči zbog nje. Postojale su, uistinu, neke prednosti toga što je neko legenda, pogotovo kada je ta legenda nepredvidiva.
„Isprati ove dve do njihovih odaja“, naredi joj Kecuejn. „Žele da poste i razmišljaju o pristojnom ponašanju. Postaraj se da tako i bude. Ako izuste i jednu nepristojnu reč, podeli ćuške obema. Samo pazi da to uradiš diplomatski."
Serena se trže, upola zaustivši da se pobuni zbog nedostatka logike u tome, ali jedan pogied na Kecuejnino lice bio je dovoljan da se okrene ka ženama Ata'an Mijera, pokazavši im da ustanu.
Harina skoči na noge, dok su joj se tamno lice i šake grčili. Pre nego što je stigla da izusti i reč od svoje nesumnjivo besne govorancije, Dera joj dotače ruku i nagnu se ka njoj da joj, zaklonjena šakom prekrivenom tamnim tetovažama, šapne nešto u naušnicama prekriveno uvo. Šta god da je, možebiti, gospa od jedara rekla, Harina je zatvorila usta. Izraz lica nije joj omekšao, ali je odmerila sestre na drugoj strani odaje i trenutak kasnije ukočeno je klimnula glavom ka Sereni da ih povede. Harina se možda pretvarala da je sama odlučila da ode, ali Dera ju je pratila gotovo u korak, kao da je tera pred sobom dok je bacala kratke, uznemirene poglede preko ramena, sve dok nisu nestale s vidika iza vrata koja su se zatvorila za njima.
Kecuejn je gotovo zažalila zbog ove detinjaste naredbe. Serena će učiniti tačno ono što joj je rečeno. Te žene Morskog naroda bile su gnjavaža, a sem toga, do sada su bile potpuno beskorisne. Gnjavaža mora da se ukloni kako bi se mogla usredsrediti na ono što je bitno, a ako bude uspela da nađe kako da ih upotrebi, oruđe treba naoštriti, ovako ili onako. Bila je suviše ljuta na njih da bi brinula zbog toga kako će se to izvesti, a bolje da počne odmah nego kasnije. Ne, ljuta je na dečaka, ali još ne može da ga se dočepa.
Glasno se nakašljavši, Sorilea prestade da posmatra Serenu i Ata'an Mijere, pa okrenu namršteni pogled ka sestrama na drugoj strani Sobe sunca. Dok je nameštala šal, narukvice na rukama joj začangrljaše. Još jedna žena koja nije bila dobro raspoložena. Morski narod je imao veoma čudna poimanja o „divljim Aijelima" mada uistinu nisu bila ništa čudnija od nekih Kecuejninih verovanja pre nego što je srela Sorileu a Mudra ih ni najmanje nije volela.
Osmehnuta, Kecuejn joj pođe u susret. Sorilea nije bila vrsta žene koju biste mogli terati da dođe do vas. Svi su smatrali da su postale prijateljice - što još može i da se dogodi, iznenađeno je shvatila ali niko nije znao za njihovo savezništvo. Iben se pojavi sa svojim poslužavnikom, i činilo se da mu je laknulo kada je na njega spustila poluprazan pehar.
„Kasno sinoć“, progovori Sorilea dok je dečko u crvenom kaputu hitao nazad, ka Dejđin, „Čajsejn Narbaja je zatražila da služi Kar’a’karnu.“ Glas joj je bio težak od neodobravanja. „Pre prvog svetla isto je zamolila Dženin Pavlara, a onda Inina Dernhold, pa potom Vejil Kamsa. Nije im bilo dozvoljeno da međusobno razgovaraju. Nije moglo biti nikakvog dogovaranja. Prihvatila sam njihove molbe.
Kecuejn prigušeno uzviknu. „Pretpostavljam da si ih već poslala da služe pokoru", promrmljala je, brzo premišljajući. Devetnaest sestara bilo je zatočeno u logoru Aijela, devetnaest sestara koje je ona budala Elaida bila poslala da otmu dečaka, a sada su se sve zaklele da će ga slediti! Ove poslednje bile su najgore. „Šta je moglo navesti Crvene sestre da se zakunu muškarcu koji može da usmerava?“
Verin otpoče neko objašnjenje, ali umuknu kada pogleda Aijelku. Začudo, Verin se sa sopstvenim nametnutim šegrtovanjem srodila kao čaplja s močvarom. Više je vremena provodila u aijelskom logoru nego van njega.
„Nije to pokora, Kecuejn Melajdrin", Sorilea odmahnu jednom žilavom rukom izazvavši ponovno čangrljanje narukvica od zlata i belokosti. „One pokušavaju da okaju toh koji se ne može okajati. To je, na neki način, budalasto koliko i to što smo ih u početku nazivale da’tsang, ali možda nisu potpuno beznadežne ako žele da pokušaju", dodala je gunđajući. Sorilea je bila i više nego samo netrpeljiva prema tih devetnaest sestara. Slabašno se osmehnula. „U svakom slučaju, pokazaćemo im mnogo toga što moraju da nauče.“ Ta je žena, izgleda, verovala kako bi svim Aes Sedai prijalo da provedu neko vreme kao učenice Mudrih.
„Nadam se da ćete nastaviti da ih pažljivo držite na oku“, reče Kecuejn. „Pogotovo ove poslednje četiri.“ Bila je sigurna da će se držati te svoje šašave zakletve, iako ne baš uvek onako kako bi dečak to želeo, ali uvek je postojala mogućnost da jedna ili dve budu Crni ađah. Postojalo je vreme kada je mislila da je na ivici istrebljenja Crnih, samo da bi posmatrala kako joj lovina klizi kroz prste poput magle, što je bio njen najveći promašaj izuzev, možda, onoga kada nije saznala šta rođaka Karaline Damodred radi u Krajinama, pre nego što su prošle silne godine i to znanje nije postalo potpuno beskorisno. Sada joj se čak i Crni ađah činio kao smetnja onome što je zaista važno.
„Učenice su uvek pod budnom prismotrom", odvrati ta smežurana žena. „Čini mi se da bi trebalo da podsetim ove ostale koliko bi trebalo da budu zahvalne što im je dopušteno da se izležavaju uokolo kao da su poglavari klanova."
Preostale četiri sestre pred kaminom poletno se podigoše kada videše da im prilazi i duboko se nakloniše; pažljivo su slušale ono što im je tiho govorila često preteći prstom. Sorilea je možda mislila kako ona može mnogo da ih nauči, ali one su već bile otkrile kako šal Aes Sedai ne nudi nikakvu zaštitu onima koje su učenice Mudrih. Što se Kecuejn ticalo, taj toh stvarno joj je mnogo ličio na pokoru.