Lopin i Nerim izašli su klanjajući se kako bi prikrili dve podebele vrećice zlata koje su nosili pod odećom, ali samo što su oni izašli, Tilin se pojavila zahtevajući da zna zbog čega njegovi sobari jure hodnicima kao da se međusobno trkaju. Da je imao samoubilačke sklonosti, rekao bi joj kako se trkaju da bi ustanovili ko će od njih stići prvi do gostionice s njegovim zlatom, ili možda ko će prvi početi da mu čisti odeću. Umesto toga, on se zauze da joj skrene misli, a to je ubrzo odagnalo sve druge misli iz njegove glave, osim nagoveštaja da je njegova sreća konačno počela da se pokazuje i u nečemu drugom, a ne samo u kockanju. Sad mu je još samo trebalo da mu Aludra da ono što želi pre nego što bude otišao. Tilin posveti pažnju onome što je radio, i on za neko vreme zaboravi na vatromete i Aiudru i bežanje. Za neko vreme.
Pošto je malo procunjao po gradu, konačno je uspeo da pronađe livca zvona. U Ebou Daru je bilo nekoliko proizvodača gongova, ali samo je jedan izlivao zvona, a livnica mu se nalazila sa spoljne strane zapadnog zida. Livac zvona, mrtvački bled, nestrpljiv čovek, znojio se zbog ogromne peći. Ta jedina, sparna prostorija livnice ličila je na nekakvu odaju za mučenje. Lanci su visili sa krovnih greda, a iz peći su iznenada izbijali plamenovi, bacajući treperave senke i ostavljajući Meta poluslepog. I tek što bi se treptanjem otarasio odbleska rasplamsalog ognja koji bi mu ostao pred očima, kada bi došlo do nove erupcije, zbog čega bi ponovo zažmirkao. Radnici, s kojih je lio znoj, nalivali su istopljenu bronzu - a ona se istakala iz dela za topljenje u četvrtaste kalupe poređane na valjcima. Polovina kalupa beše ljudske visine. Drugi ogromni kalupi, nalik ovima, stajali su uokolo, na kamenom podu, gotovo zatrpani hrpom manjih komada svih mogućih veličina.
„Moj lord voli da se šali.“ Gazda Sutoma nasmejao se na silu, ali nije delovao kao da se zabavlja, dok mu je vlažna crna kosa mlitavo visila i lepila se za lice. Smeh mu je delovao šuplje, kao i obrazi, a neprekidno se mrštio na svoje radnike kao da je sumnjao da bi neki od njih mogao leći i zaspati, samo ako ih ne bude stalno držao na oku. Na toj jari ni mrtvac ne bi mogao da zaspi. Metu se košulja vlažno pripijala uz telo, a na nekim mestima znoj mu je probio i kroz kaput. „Ne znam ništa o iluminatorima, moj lorde, i ne želim ništa ni da znam. To su beskorisne tričarije, ti vatrometi. Ni najmanje nalik zvonima. Ako bi mi moj lord oprostio, veoma sam zauzet. Visoka gospa Surot naručila je trinaest zvona za pobedničku proslavu, a to će biti najveća zvona dosad izlivena, bilo gde. A Kalvin Sutoma će ih izliti!“ U pitanju je bila pobeda nad njegovim sopstvenim gradom, ali to izgleda da ni najmanje nije doticalo gazda Sutoma. Ovo poslednje bilo je dovoljno da počne da se kezi i da trlja koščate ruke.
Met je pokušao da umilostivi Aludru, ali ta žena kao da je i sama bila izlivena od bronze. Pa, bila je mnogo mekša od bronze kada mu je, konačno, dopustila da je zagrli, ali poljupci od kojih je ostala da podrhtava nisu ni najmanje smekšali njen otpor.
„Lično ne verujem da muškarcu treba reći išta više od onoga što treba da zna“, rekla mu je bez daha, sedeći pored njega na obloženoj klupi u svojim kolima. Nije mu dopustila ništa više od poljubaca, ali bila je vrlo voljna za to. Tanke pletenice s perlicama, koje je počela da nosi, bile su joj upetljane. „Muškarci tračare, da?“ Pa se vratila daljem mršenju sopstvene kose, a i njegove.
Međutim, više nije puštala noćne cvetove, ne pošto joj je ispričao o kući za sastajanje u Tančiku. Još dva puta je pokušao da poseti gazda Sutoma, ali kada je došao drugi put, livac zvona naredio je da se kapije pred njim zatvore. On je lio najveća zvona koja su ikada načinjena, i nikakav budalasti stranac sa svojim glupim pitanjima neće mu smetati u tome.
Tilin je bila počela da lakira prva dva prsta ruku u zeleno, mada nije obrijala glavu sa strane. Učiniće i to, na kraju, rekla mu je, povlačeći kosu unazad da bi se pogledala u ogledalu pozlaćenog okvira na zidu svoje spavaće sobe, ali prvo je želela da se privikne na tu pomisao. Ona se prilagođavala Seanšanima, a on nije mogao da je krivi za to, bez obzira na to koliko se Beslan mrštio na svoju majku.
Ona nikako nije mogla da posumnja u bilo šta vezano za Aludru, ali sutradan pošto je poljubio iluminatorku, sobarice nalik bakama nestale su iz odaja, a zamenile su ih potpuno sede, izborane žene. Tilin je počela noću da zabada svoj zakrivljeni nož, koji je inače nosila o pojasu, u stub kreveta, da joj bude pri ruci, i mrmljala je dovoljno glasno da je on čuje o tome kako bi izgledao u providnoj odeći da’kovejla. U stvari, noć nije bila jedino vreme kada je zabadala nož u stub kreveta. Iskežene služavke počele su da mu dostavljaju pozive da se pojavi u Tilininim odajama tako što bi mu jednostavno saopštile da je opet ubola stub kreveta, a on je počeo da izbegava svaku ženu u livreji koju bi primetio da se osmehuje. To nije bilo zato što njemu nije prijalo da deli postelju s Tilin, ako se izuzme činjenica da je bila kraljica i uobražena kao i bilo koja druga plemkinja. I činjenica da se pred njom osećao kao miš kog je mačka usvojila za kućnog ljubimca. Ali dnevno svetlo trajalo je samo određen broj sati, iako je to bilo više nego što je bio navikao da ima zimi kod kuće, a on se u jednom trenutku zapitao ne namerava li ona da mu zauzme svaki od njih.
Na svu sreću, Tilin je počela da provodi sve više vremena sa Surot i Tuon. Njeno prilagođavanje je, izgleda, uključivalo i stvaranje prijateljstva, bar s Tuon. Niko nije mogao da bude prijatelj sa Surot. Činilo se kao da je Tilin usvojila devojku, ili je devojka usvojila nju. Tilin mu je malo govorila o čemu njih dve razgovaraju, osim kroz nagoveštaje, a najčešće ni toliko, ali su se zatvarale nasamo satima ili su lutale hodnicima palate tiho razgovarajući, a povremeno se i smejući. Povremeno bi Anat ili Selucija, Tuonina zlatokosa so’đin, išle za njima, a tu i tamo tu bi bio i neki pripadnik Mrtve straže, oštrog pogleda.
Još uvek nije uspevao da razluči odnose između Surot, Tuon i Anat. Na površini, Surot i Tuon ponašale su se kao da su jednake: obraćale su se jedna drugoj samo imenom, smejući se međusobnim zadirkivanjima. Tuon sasvim sigurno nije izdala Surot nijedno naređenje, bar on to nije čuo, ali Surot kao da je prihvatala svaki Tuonin predlog kao zapoved. Anat je, s druge strane, bez imalo milosti zasipala devojku oštrim opaskama, nazivajući je budalom, ili još gorim imenima.
„To je najgora vrsta gluposti, devojko“, čuo je kako smkrnuto govori jednog podneva u hodniku. Tilin nije bila poslala svoj grubi poziv - još uvek - a on je pokušavao da se išunja pre nego što joj to pođe za rukom, vukući se pored zidova i vireći iza uglova. Nameravao je da poseti Sutoma, a i Aludru. Tri Seanšanke - četiri, ako se računa i Selucija, mada nije mislio da bi je one računale - bile su okupljene na sledećem skretanju. Pokušavajući da osmotri neće li se pojaviti neka osmehnuta služavka, nestrpljivo je čekao da se pomere. o čemu god da su razgovarale, nikako im se ne bi dopalo da on upadne usred toga. „Ukus šibe vratiće te na pravi put i očistiće ti glavu od budalaština“, nastavila je visoka žena ledenim glasom. „Zamoli za nju, pa da završimo s tim.“
Met pročačka uvo i protrese glavu. Mora da je pogrešno čuo. Selucija, koja je nepomično stajala, ruku prekrštenih u visini pojasa, nije ni trepnula.
Međutim, Surot zasopta. „Sasvim sigurno ćeš je kazniti za ovo!“, ljutito je zarežala, pogledom svrdlajući Anat. Ili pokušavajući to da učini. Koliko je ta žena obraćala pažnju na nju, Surot je isto tako mogla da bude i stolica.