Žena se pokoleba. Verovatno dobro zna da Birgita to nikada ne bi dopustila - ali srećom Kajla nije Birgita. Ona nevoljno izdade naređenje i svetlost u sobi se ugasi.
Elejna gurnu ruku u džep i izvadi medaljon s lisičjom glavom - onaj pravi - pa ga uze u ruku. Duboko udahnu i otvori kapiju. Traka svetlosti bila je jarka u mračnoj sobi, kupajući je bledim sjajem nalik mesečini. Otvarala se u jednako mračnu prostoriju.
Elejna koraknu kroz prolaz i nađe se u jednoj od ćelija dvorske tamnice. Na suprotnoj strani, žena je klečala pored debelih vrata s malim prozorom pri vrhu zagrađenim rešetkama, odakle je dopirao jedini tračak svetlosti u toj memljivoj ćeliji. Sa Elejnine desne strane bio je mali ležaj, a s leve vedro koje je služilo kao noćna posuda. Sićušna prostorija smrdela je na buđ i ljudski izmet, a jasno je čula i grebuckanje pacova u blizini. Sve je to i dalje delovalo prebogato za ženu ispred nje.
Elejna je sračunato odabrala Česmal. Ta žena je, izgleda, imala izvesnu vlast u Crnom, a i dovoljno je moćna da joj se većina ostalih klanja. Međutim, takođe je delovala više strastveno nego razumno kada ju je Elejna poslednji put susrela. To će biti važno.
Visoka i zgodna žena okrenu se čim Elejna uđe u ćeliju. Elejna od straha ostade bez daha, ali njena varka je srećom uspela. Česmal se baci na slamom prekriveni pod ćelije.
„Veliki", zasikta žena. „Ja sam..."
„Tišina!" viknu Elejna, a glas joj zagrme.
Česmal se lecnu, pa skrenu pogled, kao da očekuje da gardisti provire ne bi li videli šta se to dešava. Tu su negde i Srodnice koje održavaju Česmalin štit; Elejna ih je osećala. Uprkos buci, niko nije došao. Srodnice slede Elejnina naređenja, ma koliko ona bila neobična.
„Ti si bednija od pacova", zgađeno reče Elejna. „Poslata si ovamo u slavu Velikog gospodara, a šta si ti na kraju postigla? Dozvolila si da te zarobe ove budale, ova deca?"
Česmal zakuka i prostre se još više. „Ja sam prah, veliki. Ja sam ništa! Izneverile smo te. Molim te, nemoj da me uništiš!"
„A zašto ne bih?“, prodra se Elejna. „Delanje tvoje družine žigosano je neuspesima i neuspesima! Šta si ti pa postigla što bi moglo da me ubedi da te ostavim u životu?"
„Pobile smo mnoge od ovih budala koje su delale protiv Velikog gospodara!", opet zakuka Česmal.
Elejna se lecnu, a onda - pribravši se - stvori bič od Vazduha i ošinu tu ženu preko leđa. Česmal je zasluživala mnogo više. „Ti?“, kaza Elejna. „Ti nikakve veze nisi imala s njihovom smrću! Zar misliš da sam budala? Zar misliš da sam neznalica!"
„Ne, veliki", zajeca Česmal, skupljajući se u loptu. „Preklinjem te!"
„Daj mi onda razloga da te ostavim u životu."
„Imam podatke, veliki", hitro odgovori Česmal. „Jedan od onih za koje nam je naređeno da ih tražimo, jedan od one dvojice koji moraju biti ubijeni po svaku cenu... jedan je ovde, u Kaemlinu!" Šta je sad to?, Elejna se pokoleba. „Reci mi nešto više."
„Kreće se s najamničkom družinom", nastavi Česmal, zvučeći kao da je preplavljena olakšanjem zbog toga što zna tražene podatke. „On je čovek oštrog pogleda, nosi šešir i koplje označeno gavranovima!"
Met? Prijatelji Mraka love Meta? Istina. On je Randov prijatelj i ta veren. Ali šta je Met mogao uraditi pa da navuče na glavu bes samih Izgubljenih? Još je uznemirujuće to što Česmal zna da je Met u gradu. On je stigao tek nakon zarobljavanja Crnih sestara! To znači...
To znači da su Česmal i ostale u dodiru s drugim Prijateljima Mraka. Ali s kim? „A kako si to ti otkrila? Zašto to nije ranije izvešteno?"
„Veliki, dobila sam vesti o tome tek danas", reče Česmal, sada zvučeći samouverenije. „Pripremamo ubistvo."
„A kako to možeš da izvedeš dok si u zarobljeništvu?" zatraži da čuje Elejna.
Česmal na tren diže pogled i na njenom četvrtastom licu vide se zbunjenost. Ništa ne reče. Odala sam se da ne znam onoliko koliko bi trebalo da znam. Elejna stisnu zube iza maske od senki.
„Veliki", reče Česmal. „Pažljivo sam sledila naređenja koja sam dobila. Skoro smo u položaju da započnemo osvajanje, kao što nam je naređeno. Andor če uskoro plivati u krvi naših neprijatelja i Veliki gospodar če vladati posred ognja i pepela. Sproveščemo to u delo."
Šta je sad pa to? Osvajanje Andora? Nemoguće! Kako će se to desiti? Kako može to da se desi? A opet, usuđuje li se da postavi to pitanje? Izgleda da Česmal već sumnja da nešto nije kako treba.
„Ti nisi Izabrani koji me je ranije posetio, zar ne, veliki?", upita Česmal.
„Takvima kao što si ti nije dato da nas propituješ", odbrusi Elejna i tu primedbu naglasi još jednim šibanjem Vazduhom preko leđa te žene. „Moram da znam koliko ti je rečeno, kako bih mogla da procenim manjkavosti tvog razumevanja. Ako ne znaš za... Pa, videćemo. Najpre mi objasni kako to da znaš za osvajanje."
„Znam da se krajnji čas bliži, veliki", odgovori Česmal. „Da smo imali više vremena na raspolaganju, možda smo mogli bolje da se pripremimo. Ako me oslobodiš iz ovog zatočeništva, mogla bih da..."
Ona ućuta i baci pogled u stranu.
Krajnji čas. Elejna otvori usta da je dalje propituje, ali pokoleba se. Šta? Više ne oseća Srodnice napolju. Da se nisu povukle? Šta je sa Česmalinim štitom?
Vrata se zatresoše, ključ se okrenu u bravi, pa se vrata širom otvoriše i otkriše skupinu ljudi na suprotnoj strani. A to nisu bili gardisti koje je Elejna očekivala. Na čelu im je bio čovek kratke crne kose, proređene na slepoočnicama, i s velikim brkovima. Bio je u smeđim čakširama i crnoj košulji, kao i kaputu toliko dugom da je bezmalo bio kao neka rastvorena odora.
Silvazin pisar! Iza njega su bile dve žene. Temajla i Eldrit. Obe iz Crnog ađaha. Obe su prigrlile Izvor. Svetlosti!
Elejna suzbi osećaj iznenađenja i pogleda ih pravo u oči, ne odstupajući ni za korak. Ako joj je pošlo za rukom da ubedi jednu Crnu sestru da je ona jedna od Izgubljenih, možda će joj uspeti da ubedi i tri. Temajla razrogači oči i baci se na kolena, kao i pisar. Međutim, Eldrit se pokoleba. Elejna nije bila sigurna beše li to zbog njenog stava, prerušavanja ili zbog toga kako se ponela kada je ugledala troje pridošlica. Bilo kako bilo, Eldrit nije poverovala u njeno prerušavanje. Žena okruglastog lica poče da usmerava.
Elejna opsova samu sebe, počevši da i sama tka. Postavi štit oko Eldrit baš u trenutku kada oseti kako ova pokušava da nju ogradi štitom. Srećom, držala je Metov ter’angreal. Tkanje se rasprši, a medaljon u Elejninoj ruci postade leden. Elejnino tkanje skliznu između Eldrit i Izvora, odsecajući je od njega. Sjaj Moći nestade oko nje.
„Šta to radiš, glupačo!" vrisnu Česmal. „Zar pokušavaš da svrgneš jednog od Izabranih? Zbog tebe ćemo svi izginuti!"
„To nije neko od Izabranih", zaurla Eldrit u odgovor. Elejna se nije na vreme setila da joj Vazduhom zapuši usta. „Prevarena si! To je..."
Elejna joj zapuši usta, ali prekasno. Temajla - koja je oduvek delovala previše nežno da bi bila Crna sestra - prigrli Izvor i diže pogled. Na Česmalinom licu se namesto izraza užasa pojavi bes.
Elejna brzo zaveza štit postavljen oko Eldrit i poče da tka novi, kada je pogodi talas Vazduha. Medaljon s lisičjom glavom opet postade leden - i blagosiljajući Meta na tome što joj ga je pozajmio - Elejna postavi štit između Česmal i Izvora.
Temajla zgranuto pogleda Elejnu, očigledno zatečena neuspehom svog tkanja, ali Silvazin pisar nije bio tako spor. Iznenada skoči i velikom silinom tresnu Elejnu o zid.
Bol joj sevnu u ramenu i ona oseti kako se nešto slama. Ramena kost? Moja deca!, smesta je pomislila. Beše to iskonski blesak užasa i trenutnog straha koji zaprkosi svim pomislima na Min i njena predviđanja. Ona od iznenađenja pusti kapiju koja je vodila ka njenoj sobi iznad tamnica i kapija se ugasi.