„Razumem!", odgovori kapetan Darnam.
„Ljudi koje sam za sada prikupio pomoći će sa ovim", reče Rand. „Neće krasti žito; možemo da im verujemo. Neka istovare brodove i spale pokvareno žito. Trebalo bi da ima na hiljade vreća koje su i dalje zdrave."
Rand pogleda Min. „Hajde. Moram da odredim Aes Sedai za Lečenje." On oklevajući zastade, pa pogleda zatečenog Iralina. „Lorde Iraline, ti si sada domostrojitelj grada, a Darnam je tvoj zapovednik Ubrzo ćeš imati dovoljno vojske da povratiš red i mir."
„Domostrojitelj grada...", izusti Iralin. „Zar ti to možeš?"
Rand se nasmeši. „Neko mora. Požuri da završiš svoj posao. Još mnogo toga mora da se uradi. Mogu da ostanem ovde tek dovoljno dugo da urediš stvari. Možda jedan dan ili tako nešto."
Rand se okrenu da se popne uz lestve.
„Jedan dan?", ote se Iralinu, koji je i dalje stajao u potpalublju pored Min. „Da uredim stvari? Nemoguće je da se to postigne za tako kratko vreme. Zar ne?"
„Mislim da će te on iznenaditi, lorde Iraline", reče mu Min, hvatajući se za lestve i zakoračivši na prečku. „Mene iznenađuje svakoga dana."
26
Pregovori
Perin je na Koraku izjahao iz logora, na čelu velike vojske. Nisu razvili barjak s vučjom glavom. Koliko on zna, njegovo naređenje da se te stvari spale izvršeno je u potpunosti. Sada nije toliko siguran da je doneo pravu odluku.
U vazduhu se osećao nekakav čudan miris. Ustajalost. Kao soba koja je godinama bila zatvorena. Korak je kaskao Džehanskim putem. Grejdi i Niejld jahali su Perinu s leve i s desne strane, a u mirisu im se osećao polet.
„Niejlde, jesi li siguran da si spreman?", upita ga Perin vodeći vojsku ka jugoistoku.
„Snaga mi se u potpunosti vratila, milostivi", odgovori Niejld. „U svakom slučaju, dovoljno sam zdrav i prav da ubijem neke Bele plaštove. Oduvek sam želeo da mi se ukaže ta prilika."
„Samo budala traži priliku da ubija", odvrati Perin.
„Ovaj, da, milostivi", kaza Niejld. „Mada, možda bi trebalo da pomenem..."
„Nema potrebe da se priča o tome", prekinu ga Grejdi.
„O čemu?", upita Perin.
Stariji čovek duboko udahnu. „Jutros smo pokušali da otvorimo kapiju kako bismo kroz nju poslali neke izbeglice, ali nije mi uspelo. To se desilo još jednom pre toga. Tkanja su se raspala i rastočila."
Perin se namršti. „Ostala tkanja rade kako treba?"
„Rade", smesta odgovori Niejld.
„Kao što rekoh, milostivi", kaza Grejdi, „siguran sam da će proraditi kada sledeći put budemo pokušali. Samo nemamo dovoljno vežbe."
Nije verovatno da će im biti potrebno Putovanje kako bi se povukli iz te bitke - ne kada imaju na raspolaganju dva Aša'mana i tako veliku vojsku. Ali i dalje onespokojava to što su ostali bez te mogućnosti. Bolje da se to ne dogodi i sa ostalim tkanjima. On se oslanja na Grejdija i Niejlda da ometu i poremete prvi juriš Belih plaštova.
Možda bi trebalo da se povučemo, pomislio je Perin, ali smesta je potisnuo tu misao. Nije mu se dopalo to što je morao tako da odluči. Smuči mu se čim pomisli na to da će ljudi ratovati protiv ljudi, kada je Mračni njihov pravi neprijatelj. Ali primoran je na to.
Nastavili su, a čekić mu je visio provučen kroz petlju za pojasom. Skakač je nagovestio da se čekić ne razlikuje od sekire. Za jednog vuka, sva oružja su ista.
Majenska Krilata straža jahala je pored njega, a njihovi u crveno obojeni oklopni prsnici blistali su tako da su svi oni delovali skladno kao jastrebovi spremni da se okome na plen. Alijandrini vojnici, odlučni i rešeni, jahali su iza njih, kao lavina koja će se svakog trenutka obrušiti na nekoga. Dvorečanske lukonoše, kao hrastove mladice, bili su gipki ali stameni. Aijeli, kao guje sa čeličnim zubima. Mudre su ih nevoljno pratile, poput kolebljivih i nepredvidljivih gromonosnih oblaka. Nije znao hoće li se one boriti u njegovo ime.
Ostatak njegove vojske bio je daleko manje zadivljujući. Na hiljade ljudi raznolikog iskustva i godina - neki su bili najamnici, neki izbeglice iz Maldena, a bilo je i žena koje su videle Device i Ča Faile, pa uporno zahtevale da se obučavaju rame uz rame s muškarcima. Perin ih nije sprečio u tome. Poslednja bitka se bliži. Ko je on da zabranjuje da se obučavaju oni koji žele da se bore?
Jeste razmišljao da zabrani Faili da danas pođe s njim, ali dobro je znao kako bi to ispalo. Umesto toga ju je postavio u pozadinu, tako da je okružuju Mudre i Ča Faile, u društvu Aes Sedai.
Perin čvršće stisnu uzde, slušajući bat stopala. Vrlo mali broj izbeglica ima oklope. Arganda ih je nazvao lakom pešadijom. Perin je za njih imao drugi naziv: nevini sa sečivima. Zašto ga oni slede? Zar ne vide da će prvi izginuti?
Oni mu veruju. Svetlost ih spalila sve do jednog, svi mu veruju! On spusti šaku na čekić, osećajući vlagu u vazduhu, izmešanu s mirisima straha i uzbuđenja. Grmljavina kopita i koraka podsetila ga je na tmurno nebo. Grmljavina bez munja. Munje bez gromova.
Bojno polje prostiralo se ispred njega - široka zelena poljana na čijem su suprotnom kraju bili raspoređeni vojnici u belom. Ta vojska Belih plaštova nosila je srebrne oklopne prsnike uglačane do savršenstva, a njihove dolame i plaštovi bili su čisti i beli. Ta travnata ravnica je dobro mesto za bitku - ali bi takođe bila dobro mesto da se poseju usevi.
Da bi razumeo neku stvar, moraš da razumeš njene delove i njenu svrhu.
Šta je bila svrha njegove ratne sekire? Da ubija. Zato je i napravljena. Jedino tome je i mogla da služi.
Ali čekić je nešto drugo.
Perin oštro zauzda Koraka. Zaustaviše se i Aša'mani pored njega, pa čitava vojna povorka poče da usporava i da se zaustavlja. Odredi su se pribijali kako su usporavali, a vika i naredbe dođoše umesto bata koraka.
Nije bilo ni daška vetra, a nebo je bilo tmurno i sumorno. Od prašine u vazduhu i smrada ljudi koji su se znojili u svojim oklopima nije osećao miris trave, niti miris drveća u daljini. Konji su rzali, a neki i pasli. Drugi su poigravali, osećajući napetost svojih jahača.
„Milostivi?", upita Grejdi. „Šta je bilo?"
Vojska Belih plaštova već je bila na položaju, predvođena konjanicima koji su se rasporedili u oštar klin. Čekali su, uzdignutih kopalja, spremni da ih spuste i proliju krv.
„Sekira samo ubija", reče Perin. „Ali čekić može i da stvara i da ubija. U tome je razlika."
To mu je odjednom imalo smisla. Zato je morao da odbaci sekiru. Može odabrati da ne ubija. Neće dozvoliti da ga nateraju u to.
Okrenu se Gaulu, koji je s nekoliko Devica stajao nedaleko odatle. „Hoću da se Aes Sedai i Mudre smesta stvore ovde." Perin se pokoleba. „Naredi Aes Sedai, ali zamoli Mudre. Naredi i Dvorečanima da dođu."
Gaul klimnu i otrča da učini kako mu je rečeno. Perin se okrenu Belim plaštovima. Upkos svim svojim manama, Beli plaštovi sebe smatraju časnim ljudima. Neće napasti sve dok Perin ne bude na položaju.
Skupina Mudrih i Aes Sedai pridruži mu se na čelu vojske. Primetio je da je i Faila dojahala s njima. Pa, jeste joj rekao da se ne odvaja od njih. Pruži joj ruku, pozivajući je da mu priđe. Dvorečani mu priđoše s boka.
„Gaul je kazao da si bio veoma učtiv", obrati se Edara Perinu. „To znači da od nas želiš nešto što mi nećemo želeti da učinimo."
Perin se nasmeši. „Želim da mi pomognete da sprečim ovu bitku."
„Ne želiš da plešeš kopljima?", upita Edara. „Čula sam za neke stvari koje su ti ljudi u belom učinili u mokrozemlju. Mislim da oni nose belo da bi sakrili mrak u sebi."