„Zbunjeni su", odgovori Perin. „Pa, i više od toga. Svetlosti mi, dovode me do spaljenog ludila. Ali ne bi trebalo da se borimo protiv njih - zato što se Poslednja bitka sve više bliži. Ako se budemo svađali između sebe, Mračni će nas poraziti."
Edara se nasmeja. „Volela bih da vidim nekoga da to kaže Šaidoima, Perine Ajbara. Ili, bolje reći, volela bih da vidim da je to neko tebi predložio dok je tvoja žena još bila u njihovim rukama!"
„Pa, Šaidoi su tražili da ih neko pobije", odgovori. „Ali ne znam baš da li isto to važi i za ove Bele plaštove. Možda im je samo potrebna dobra bitka. Hoću da ti i Aes Sedai raspalite po tlu ispred njihove vojske."
„Tražiš nešto što ne bi trebalo da tražiš, Ajbara", prekori ga Seonid. „Mi nećemo uzeti učešća u tvojoj bici." Sićušna Zelena pogleda ga pravo u oči, glasa britkog a reči šturih.
„Nećete uzeti učešća u bici", primeti Perin, „jer ćete sprečavati da do nje i dođe."
Seonid se namršti. „Bojim se da bi to u ovom slučaju bilo jedno te isto. Ako napadnemo zemlju, znači da Jednu moć koristimo kao oružje. Mogli bismo da povredimo one ljude. Žao mi je."
Perin stisnu zube, ali nije ih primoravao. Mudre i Aša'mani verovatno će biti sasvim dovoljni. Okrenu se da pogleda Dvorečane. „Tame, reci ljudima da nategnu tetive i budu spremni da streljaju."
Tam klimnu, pa posla jednog glasnika s tom naredbom. Dvorečani se razvrstaše. To je van dometa većine lukova, ali ako se dvorečanski dugi luk dobro nategne, može da dobaci toliko.
Perin klimnu Mudrima, a onda pokaza Aša'mane. Pre nego što bilo šta drugo stiže da se kaže, tle ispred Belih plaštova diže se u vazduh. Livada se zatrese, a zemlja rasprsnu na sve strane. Grejdi i Niejld poteraše konje napred.
Konji Belih plaštova propeše se, a ljudi zavikaše od straha. Jedan mali odred na samom čelu njihove vojske sve to kao da nimalo nije uznemirilo i ljudi u njemu su obuzdavali svoje konje. To su sigurno vođe. I zaista, Perinove oči razaznaše gospodara kapetana zapovednika među njima.
Zemlja opet polete u vazduh, pa se rasprsnu i pade u novonastali rov. Mudre su na licima nosile usredsređenost koja prati usmeravanje.
„Može li jedan od vas dvojice da mi osnaži glas?", upita Perin.
„Mogu ja", javi se Grejdi. „Jednom sam video M'hejla kako to radi."
„Dobro", kaza Perin, okrećući se da pogleda Tama. „Kada prestanu sa usmeravanjem, reci ljudima da jedno dva puta odapnu strele. Neka pokušaju da pogode onaj rov."
Nekoliko trenutaka kasnije, praskanje i grmljavina se završiše. Dvorečani nategnuše lukove i pustiše ih. Debele strele poleteše u vazduh u luku, ubrzo se zarivajući u rov, načičkane jedna uz drugu. Perin je gledao vojsku Belih plaštova. Bojni red im se poremetio i stajali su u potpunoj pometnji.
Zveket oklopa praćen topotom kopita obznanio je Argandin dolazak. Prvi kapetan Geldana nosio je kalpak sa čelenkom, streljajući pogledom ispod njega. „Lorde Ajbara, šta je bila svrha svega ovoga, ako mogu da pitam?" U mirisu mu se osećalo neprijateljstvo. „Upravo si odao našu prednost! Zaseda je mogla da pobije na hiljade njih i da rasprši njihov početni juriš."
„Da", odgovori Perin. Faila je i dalje jahala pored njega. „To i oni znaju. Pogledaj njihov bojni red, Arganda. Zabrinuti su. Beli plaštovi shvataju kroz šta moraju da prođu jurišajući na nas. Ako sam voljan da im uručim ovakvo upozorenje, šta li sve držim u rukavu?"
„Ali to su krajnje razmere onoga što mi možemo da izvedemo", kaza Faila.
„Oni to ne znaju." Perin se isceri. „Bilo bi glupo od nas da damo sve od sebe na jedno obično upozorenje."
Arganda zadrža jezik za zubima, mada je očigledno upravo to mislio. On je vojnik do srži. Sekira. Nema ništa loše u vezi s tim, ali Perin mora da bude čekić. Kada on upre prst, ljudi kakav je Arganda ubijaju.
„Grejdi", reče Perin. „Moj glas, molim te. Ne bi mi smetalo i da naša vojska može da čuje šta pričam."
„Mogu to da izvedem", kaza Grejdi.
Perin duboko udahnu, pa progovori. „Ja sam Perin Ajbara!", zatutnja njegov glas preko ravnice. „Prijatelj sam Ponovorođenog Zmaja i ovde sam na njegovu zapovest. Krenuo sam u Poslednju bitku. Gospodaru kapetane zapovedniče, ranije si tražio da se susretnem sa tobom pod tvojim uslovima - i ja sam došao. Tražim od tebe da časno odgovoriš na to i da se susretneš sa mnom, kako ja tražim. Ako si već rešen da me ubiješ pre nego što pođem protiv Senke, bar mi učini i daj mi još jednu priliku da sprečim da se danas prolije krv!"
Klimnu Grejdiju, a ovaj pusti tkanje. „Imamo li nekakav paviljon koji možemo da podignemo da bi se pod njim pregovaralo?"
„U logoru", odgovori Faila.
„Mogu da probam s kapijom", kaza Niejld, gladeći brkove, ili makar tanku dlaku na njegovom licu koju naziva brkovima, usukanu tako da bude šiljata na krajevima.
„Pokušaj."
On se usredsredi. Ništa se nije dogodilo. Mladić pocrvene kao bulka. „Ne radi. Ni Putovanje ni Lelujanje."
„Shvatam", kaza Perin. „Pa, hajde da pošaljemo nekog konjanika u logor. Trebalo bi da možemo da brzo dopremimo šator. Ne znam hoće li pristati da se sastanu s nama, ali hoću da budem spreman u slučaju da ipak pristanu. Dovedite i Berelajn i Alijandru, a možda i nekoga s pićem, stolicama i stolom iz mog šatora."
Odgovarajuća naređenja behu izdata i jedan Dvorečanin - Rob Solter - odjaha, a za njim potrčaše Device. Učinilo se da Beli plaštovi razmatraju njegov predlog. Dobro.
Arganda i većina ostalih raziđoše se da pronesu glas o onome šta se dešava, mada svakako nije bilo moguće da neko nije čuo Perinov proglas. Izgledalo je da svi rade upravo ono što bi i trebalo, pa je Perin mirno seo i čekao. Faila pritera konja do njegovog. U mirisu joj se osećala radoznalost. „Šta je bilo?", upita je Perin.
„Nešto se promenilo u vezi s tobom. Pokušavam da shvatim šta." „Odugovlačim", odgovori Perin. „Još nisam odlučio šta ću. Ali ne želim da pobijem one ljude. Ne još. Ne ako to ne budem baš morao."
„Mužu, oni neće ustuknuti", kaza mu Faila. „Već su doneli sud o tebi." „Videćemo", odgovori on, pa se zagleda u nebo, razmišljajući o neobičnom mirisu i činjenici da aša'manske kapije ne rade. Koljač vreba tim područjem u vučjem snu, a tu je i onaj stakleni zid. U vetru se oseća nešto veoma rđavo, a sva čula ga svrbe. Budi na oprezu. Budi spreman.
Čekić može i da ubija i da stvara. On još nije siguran u kakvim se okolnostima sada nalazi - i zato nema namere da udari dok mu to ne bude jasno.
Galad se nalazio na travnatoj ravnici koja je trebalo da bude bojno polje, sve vreme gledajući rov iskopan u zemlji i načičkan stotinama strela.
Bio je spreman za Aes Sedai. Jedna Aes Sedai ne može da povredi nikoga ako ona ili njen Zaštitnik nisu u opasnosti, pa je Galad izdao veoma određena uputstva svojim ljudima da ne napadaju - pa čak ni da se ne približavaju - Aes Sedai. Ako Deca ugledaju neku Aes Sedai, ima da zastanu i da im se blago naklone, okrećući svoje oružje dalje od njih. Ako njegovi ljudi jasno pokažu kako neće naškoditi Aes Sedai, onda će sestre biti beskorisne u bici.
Mnogi među Decom ne veruju u to. Priče o Trima zavetima nazivaju izmišljotinama. Ali nisu živeli u Beloj kuli. Galad ne voli većinu Aes Sedai i svakako im ne veruje, ali zna da njihovi zaveti imaju snagu.
Galadovi ljudi se gunđajući vratiše u bojni red. On diže durbin, prelazeći pogledom duž Ajbarinog prvog borbenog reda. Ljudi u crnim kaputima. Nekoliko Aijelki, uključujući jednu od onih koja je došla sa Ajbarom na njihov prvi sastanak. Nema sumnje da može da usmerava. On zamisli kako tle puca pod jurišom njegove vojske, bacajući konjicu u vazduh, dok drugi upadaju u rov a zadnji redovi zbunjeno staju i postaju lak plen za one duge lukove.
Bornhald dojaha do Galada. Po izrazu njegovog lica videlo se da je besan. „Nećemo valjda zaista na pregovore, zar ne?"