Ponovorođeni Zmaj mora da vidi sve naše snage okupljene kako bi se suprotstavile njegovim ishitrenim namerama. Ako on ovaj poduhvat bude smatrao malodušnim, nikada ga nećemo ubediti da skrene sputa koji je zacrtao. Molim te da dođeš sa svom svojom vojskom.
Ona posu pismo peskom, pa ga presavi i zapečati. Darlin i Elejna su vladari dva kraljevstva koja se ubrajaju među najmoćnije. Oba su veoma važna za njene namere.
Potom će odgovoriti na pismo Gregorina den Lušenosa iz Ilijana. Još mu nije neposredno kazala da drži Matina Stepaneosa u Beloj kuli, ali to jeste nagovestila. Takođe je i razgovarala s Matin om kako bi mu stavila do znanja da može slobodno da ode ako to želi. Ona neće dopustiti sebi da stekne naviku da drži vladare u sužanjstvu.
Nažalost, Matin je sada u strahu za svoj život, u slučaju da se vrati u svoju zemlju. Predugo je odsutan, pa sada smatra da Ponovorođeni Zmaj drži Ilijan u šaci. Verovatno jeste tako. Kakva je samo to pometnja.
Jedna po jedna nevolja. Gregorin, kao domostrojitelj u Ilijanu, veoma okleva da je podrži - izgleda da ga Rand plaši daleko više nego Darlina, a Seanšani za njega nisu daleka briga. Gotovo da su mu pred gradskim kapijama.
Gregorinu je napisala odlučno pismo, obećavši mu slično što i Darlinu. Možda bi mogla dogovoriti da se Matinu omogući da se ne vraća - što i jedan i drugi verovatno žele, mada to neće staviti Gregoru do znanja - u zamenu za to da on povede svoje vojske na sever.
Posredno je shvatala šta radi. Služila se Randovim proglasom kao svetionikom pomoću kojeg će okupiti vladare i vezati ih za Belu kulu. Oni će doći da bi podržali njene stavove protiv slamanja pečata. Ali na kraju - služiće čovečanstvu u Poslednjoj bici.
Na vratima se začu kucanje. Diže pogled taman da vidi Silvijanu kako proviruje. Žena je držala pismo u ruci. Bilo je čvrsto zamotano, pošto ga je doneo golub.
„Izgledaš sumorno", primeti Egvena.
„Napad je počeo", odgovori ova. „Kule motrilje uz granicu s Pustoši padaju jedna po jedna. Talasi Troloka napreduju pod crnim uskomešanim oblacima. Kandor, Arafel i Saldeja su u ratnom stanju."
„Drže li se?“, upita Egvena osećajući kako strah raste u njoj.
„Da“, odgovori Silvijana. „Ali vesti su nesigurne i rascepkane. U ovom pismu - koje je od očiju i ušiju u koje imam poverenja - tvrdi se da nije bilo ovako velikog napada još od Troločkih ratova."
Egvena duboko udahnu. „Šta je s Tarvinom procepom?"
„Ne znam."
„Saznaj. Reci Sijuan da dođe ovamo. Ona možda zna nešto više. Plava mreža je najveća." Naravno, Sijuan sigurno ne zna sve, ali mora da je gurnula nos u to.
Silvijana odsečno klimnu glavom. Nije istakla očigledno - da Plava mreža pripada Plavom ađahu i da ne služi tome da je Amirlin preuzima. Pa, Poslednja bitka samo što nije otpočela. Neki ustupci moraju da se učine.
Silvijana tiho zatvori vrata, a Egvena uze pero da završi pismo Gregorinu. Opet je prekinu kucanje po vratima, ovoga puta užurbanije. Trenutak kasnije, Silvijana otvori vrata.
„Majko“, kaza ona. „Sastaju se - baš kao što si rekla da će biti!“
Egvena oseti talas razdraženosti. Mirno spusti pero i ustade. „Onda hajdemo."
Ona izađe iz svoje radne sobe žustrim korakom. U Čuvarkinom predvorju prošla je pored dve Prihvaćene - Nikole, koja tek što je uzdignuta, i Nise. Volela bi da obe budu uzdignute do šala pre Poslednje bitke. Mlade su, ali moćne, a sve će sestre biti potrebne - čak i one za koje se u prošlosti pokazalo da užasno prosuđuju, kao što je Nikola.
Te dve su donele vesti o Dvorani; polaznice i Prihvaćene su najodanije Egveni, ali sestre ih često zanemaruju. Njih dve su za sada ostale u predvorju dok su Egvena i Silvijana žurile prema Dvorani.
„Ne mogu da verujem da će ovo pokušati", tiho je govorila Silvijana dok su hodale.
„Nije ono što misliš", pretpostavi Egvena. „Neće pokušati da me svrgnu. Podela je i dalje suviše sveža za njih.“
„Zašto se onda sastaju bez tebe?“
„Ima načina za napad na Amirlin i bez njenog svrgavanja."
To je već neko vreme očekivala, ali je ništa manje ne izluđuje. Nažalost, Aes Sedai će uvek biti Aes Sedai. Bilo je samo pitanje vremena pre nego što neka pokuša da joj otrgne vlast.
Stigoše do Dvorane. Egvena otvori vrata i uđe. Dočekaše je ledeni pogledi Aes Sedai. Nisu sva sedišta bila popunjena, ali dve trećine jesu. Iznenadila se kada je ugledala tri Crvene sestre. Šta je s Pevarom i Džavindrom? Izgleda da je njihovo produženo odsustvo nateralo Crvene na delanje. Zamenile su ih Rečin i Virija Konoral. Njih dve su jedine rođene sestre u Beloj kuli, sada kada su Vandena i Adeleas mrtve; neobičan izbor, premda ne neočekivan.
Bile su prisutne i Romanda i Lelejna. Obe su pogledale Egvenu pravo u oči. Baš je čudno videti ih u društvu tako mnogo sestara s kojima su bile zavađene. Zajednički neprijatelj - Egvena - može da zaceli mnoge podele. Možda bi trebalo da joj je drago zbog toga.
Lelejna je bila jedina Plava, a bila je prisutna i samo jedna Smeđa: Takima, koja je delovala kao da joj je pozlilo. Bledoputa Smeđa izbegavala je da pogleda Egvenu u oči. Prisutne su bile i dve Bele, dve Žute - uključujući Romandu - dve Sive i sve tri Zelene. Egvena stisnu zube kada to vide. To je ađah kojem bi se ona pridružila da je mogla, ali joj isti taj ađah zadaje najviše muka!
Egvena ih nije prekorila zbog toga što su se sastale bez nje; samo je pošla prolazom između njih, dok ju je Silvijana najavljivala. Egvena se okrenu i ! sede na Amirlin Tron, leđima okrenuta ogromnom ružičastom prozoru.
Tu je nemo sedela.
„Pa?“, na kraju upita Romanda. Seda kosa bila joj je pokupljena u pundu i delovala je kao vučica koja sedi ispred svoje jazbine. „Hočeš li reći nešto, majko?“
„Niste me obavestile o ovom sastanku", reče Egvene, „te stoga pretpostavljam da i ne želite da me slušate. Došla sam samo da posmatram."
Time kao da je postigla da se one osečaju još nelagodnije. Silvijana priđe i stade pored nje, s jednim od svojih najboljih izraza neodobravanja na licu.
„Onda dobro", kaza Rubinda. „Verujem da je trebalo da saslušamo Saroju."
Zdepasta Bela bila je jedna od Predstavnica koje su otišle iz Kule kada je Elaida bila uzdignuta, ali nije da ona nije pravila nevolje u Salidaru. Egvena se nimalo nije iznenadila što je tu vidi. Žena ustade, namerno ne gledajući ka Egveni. „Izneću i svoje svedočenje. Za vreme... neizvesnosti u Kuli" - to je značilo podelu; malo sestara voli da o tome govori - „Amirlin je učinila ! upravo ono što je Romanda nagovestila. Iznenadile smo se kada je tražila objavu rata.
Zakon sadrži članove koji Amirlin daju u ruke skoro potpunu vlast kada se rat zvanično objavi. Time što smo navedene da Elaidi objavimo rat, dale smo Amirlin sredstva da potčini Dvoranu svojoj volji." Zašestarila je pogledom i po prostoriji, ali nije se okrenula da pogleda i Egvenu. „Moje je mišljenje da će opet pokušati nešto slično. To se mora sprečiti. Dvorana je predviđena da predstavlja ravnotežu Amirlininoj vlasti."
Onda sede.
Egvena zapravo oseti olakšanje kada sasluša te reči. Čovek nikada ne može biti siguran kakvo se spletkarenje odvija u Beloj kuli. To zasedanje znači da se sve odvija kako se ona nadala i da njeni neprijatelji - ili, bolje reći njeni nevoljni saveznici - nisu uvideli šta ona zapravo čini. Sve se one bave potezima koje je ona odavno povukla.
To ne znači da nisu opasne. Ali kada čovek predvidi opasnost, može da izađe na kraj s njom.
„A šta možemo da uradimo?" upita Mahla. Onda na tren pogleda Egvenu. „Mislim, kako bismo bile obazrive. Kako bismo se postarale da Dvorana Kule ne bude ograničena ni na koji način."
„Ne smemo objaviti rat", odlučno odgovori Lelejna.
„A kako to da izbegnemo?", upita Varilin. „Rat je bio objavljen između dve polovine Bele kule, a neće biti objavljen protiv Senke?"