Neke sestre oštro uzdahnuše. Ostale klimnuše, uključujući i Lelejnu. Dakle, Plava mreža je i dalje pouzdana. Dobro.
„Poslednja bitka je pred nama", kaza Egvena. „Neću povući svoj predlog. Ili ćete sada ustati da me podržite, ili ćete biti poznate - zanavek - kao one koje su to odbile. Zar u suton jednog Doba ne možete da podržite otvorenost i Svetlost? Zar nećete - zarad svih nas - učiniti da bude nemoguće sazvati zasedanje Dvorane a da vi ne budete prisutne? Ostaviti mogućnost da bilo koja ne bude prisutna znači dozvoliti da to važi za sve vas."
Žene su samo ćutale. Jedna po jedna, one koje su stajale sedoše da se pripreme za novo glasanje.
„Ko će ustati da podrži ovaj predlog?" upita Egvena.
Ustadoše. Ustadoše - jedna po jedna, lagano i nevoljno. Ali ustadoše. Sve do jedne.
Egvena duboko uzdahnu. Možda su sklone zavadama i spletkama, ali umeju da prepoznaju ono što je ispravno. Dele iste ciljeve. Ako se ne slažu, to je zbog toga što imaju drugačija viđenja o tome kako ostvariti te ciljeve. Ponekad je teško imati to na umu.
Deluj ući uzdrmano onim što su učinile, Predstavnice dopustiše da se zasedanje rasturi. Sestre su već počele da se okupljaju ispred vrata, iznenađene zbog toga što Dvorana zaseda. Egvena klimnu glavom Serin i ostalima koje je podržavaju, pa izađe iz prostorije, praćena Silvijanom.
„To je bila pobeda", kaza joj Čuvarka kada ostaše nasamo. Zvučala je kao da joj je veoma drago. „Ali jesi li morala da se odrekneš upravljanjem našim vojskama. “
„Morala sam", odgovori Egvena. „Mogle su u svakom trenutku da mi oduzmu zapovedništvo; ovako sam dobila nešto zauzvrat."
„Vlast nad Ponovorođenim Zmajem?"
„Da", odgovori Egvena, „ali pre sam mislila na zatvaranje one rupe u Zakonu Kule. Sve dok je bilo moguće da se Dvorana sastaje manje-više u tajnosti, moja vlast - vlast bilo koje Amirlin - mogla je da se zaobiđe. Sada, ako hoće da manevrišu - moraće to da čine preda mnom.“
Silvijana joj uputi jedan od svojih retkih osmeha. „Pretpostavljam da će se u budućnosti kolebati da to čine, budući da je ovo što se danas desilo posledica takvog manevrisanja.“
„To i jeste zamisao", odgovori Egvena. „Mada čisto sumnjam da će Aes Sedai ikada prestati da pokušavaju tako nešto. Ali njima se jednostavno ne sme dozvoliti da se kockaju s Poslednjom bitkom ili s Ponovorođenim Zmajem."
Nikola i Nisa su i dalje čekale u Egveninoj radnoj sobi. „Bile ste dobre reče im Egvena. „Veoma dobre. Zapravo, nosim se mišlju da vam dam više odgovornosti. Idite do mesta za Putovanje i idite u Kaemlin - kraljica će vas očekivati. Vratite se s predmetima koje vam bude dala."
„Da, majko", reče joj Nikola cereći se. „Šta će nam ona dati?"
„Ter’angreale“, odgovori Egvena, „za odlazak u Svet snova. Počeću da vas obučavam, kao i još neke, kako se oni koriste. Međutim, nemojte da ih koristite bez moje izričite dozvole. Poslaću s vama nekoliko vojnika." To bi trebalo da bude dovoljno da njih dve paze kako se ponašaju.
Dve Prihvaćene padoše u naklon i uzbuđeno otrčaše. Silvijana pogleda Egvenu. „Nisi ih zaklela na ćutanje. One su Prihvaćene i sasvim sigurno će se hvaliti zbog toga što će dobiti obuku u koriščenju ter’angreala."
„Računam na to", odgovori Egvena, prilazeći vratima radne sobe.
Silvijana izvi obrvu.
„Ne nameravam da dopustim da te devojke budu povređene", reče Egvena. „Zapravo, biće daleko manje u Tel’aran’riodu nego što su verovatno zaključile na osnovu ovoga što sam im upravo rekla. Rosil je za sada popustljiva prema meni, ali nikada mi ne bi dozvolila da dovedem Prihvaćene u opasnost. Ovo je samo da bih pokrenula odgovarajuće glasine."
„Kakve glasine?"
„Gavin je oterao ubice", reče Egvena. „Već danima nije bilo nijednog ubistva, pa bi valjda trebalo da ga blagoslovimo zbog toga. Ali ubica se i dalje krije, a krajičkom oka sam primetila Crne sestre kako me gledaju u Tel’aran’riodu. Ako mi pođe za rukom da ih uhvatim tamo, moći ću da ih uhvatim i ovde. Ali najpre mi je potreban neki način da ih navedem da pomisle kako znaju gde da nas nađu."
„Sve dok nameravaš da nađu tebe, a ne one devojke", reče joj Silvijana, glasom spokojnim - ali železnim. Ona je bila nadzornica polaznica.
Egvena shvati kako se mršti, razmišljajući o onom što se zahtevalo od nje dok je bila Prihvaćena. Da, Silvijana je u pravu. Moraće da se pripazi da Nikolu i Nisu ne podvrgne sličnim opasnostima. Ona je preživela - i osnažila zahvaljujući tome - ali Prihvaćene ne bi trebalo da prolaze kroz takva iskušenja sem ako nema nikakvog drugog izbora.
„Staraću se da bude tako“, odgovori Egvena. „Potrebne su mi samo da pronesu glasine kako me čeka veoma važan sastanak. Ako sve budem pripremila kako treba, naša avet neće moći da odoli tome da nas prisluškuje."
„Odvažno.“
„Suštinski važno", odgovori Egvena. Oklevala je, držeći se za svoja vrata. „Kad smo već kod Gavina, jesi li otkrila u koji je deo grada pobegao?"
„Zapravo, majko, danas sam dobila zabelešku o tome. Izgleda da... pa, on nije u gradu. Jedna od sestara koja je nosila tvoje poruke kraljici Andora vratila se s vestima da ga je tamo videla."
Egvena zaječa i sklopi oči. Taj čovek će me ubiti. „Reci mu da se vrati. Ma koliko me dovodio do ludila, biće mi potreban u predstojećim danima."
„Da, majko", odgovori Silvijana i izvadi jedan list hartije.
Egvena uđe u svoju radnu sobu da nastavi s pismima. Ostalo je još malo vremena. Veoma, veoma malo vremena.
28
Neobične stvari
„Mužu, šta to nameravaš?" upita ga Faila. Nakon pregovora s Belim plaštovima, vratili su se u svoj šator. Perinovi postupci su je iznenadili - što je osvežavajuće, ali takođe uznemirava.
On skide kaput. „Faila, osećam nešto čudno u vetru. Nekakav miris kakav nikada ranije nisam osetio." Oklevao je, pa je pogledao krajičkom oka. „Nema vukova."
„Nema vukova?"
„Ne mogu da osetim nijednog nigde u blizini", reče Perin, zagledan u daljinu. „Ranije ih je bilo. Sada ih nema.“
„Kazao si da ne vole da budu blizu ljudi."
On skide košulju, tako da su mu se videla mišićava prsa prekrivena kovrdžavom smeđom dlakom. „Danas je bilo premalo ptica, premalo životinjica u žbunju. Svetlost spalila to nebo. Je li ono uzrok ovome ili nešto drugo?" On uzdahnu, pa sede na njihov ležaj.
„Hoćeš li da odeš... tamo?“, upita Faila.
„Nešto nije kako treba", ponovi on. „Moram pre suđenja otkriti sve što mogu. Možda bude odgovora u vučjem snu.“
Suđenje. „Perine, ta mi se zamisao ne dopada."
„Besna si zbog Majgdin.“
„Naravno da sam besna zbog Majgdin", odvrati ona. Zajedno su prošle kroz Malden, a ona nije kazala Faili da je kraljica krvavog Andora? Faila je zbog toga ispala budala - kao da je neki hvalisavac iz malog mesta, koji se na sav glas hvali svojim mačevalačkim umećem ispred nekog majstora mačevanja koji je u prolazu.
„Nije znala može li da nam veruje", primeti Perin. „Izgleda da je bežala od jednog Izgubljenog. I ja bih se sakrio."
Faila ga ošinu pogledom.
„Ne gledaj me tako“, reče joj on. „Faila, nije ona to uradila da bi ti ispala glupa. Imala je svojih razloga. Pusti to.“
Ona se zbog njegovih reči osetila malo bolje; baš je lepo što on sada drži do sebe. „Pa, zbog svega toga se pitam šta će ispasti da je Lini. Neka seanšanska kraljica? A možda je gazda Gil zapravo kralj Arad Domana?“