Izginulo je na stotine Troloka. Možda i na hiljade. Preživeli su pobegli kroz procep. Većina Mirdraala se dala u beg. Ostali postadoše mete za lukonoše. Ubijanje svakog od njih može da znači i smrt na desetine Troloka koji su s njima povezani. Seni padoše - mnoge načičkane desetinama strela.
„Daću naređenje da se odredi ujedine i opet brane procep", željno reče Joeli.
„Ne“, odvratio je Ituralde.
„Ali..."
„Borba na procepu ništa nam neće doneti“, objasni Ituralde. „Izdaj naređenje da se ljudi premeste u druge zgrade i da strelci zauzmu druge položaje. Ima li skladišta ili drugih velikih zgrada u kojima mogu da se sakriju konjanici? Brzo ih premesti tamo. Onda ćemo čekati."
„Oni neće opet upasti u zasedu."
„Ne“, saglasi se Ituralde. „Ali kretaće se lagano i oprezno. Ako se budemo borili prsa u prsa s njima - izgubićemo. Ako izdržimo, s vremenom ćemo pobediti. Joeli, postoji samo jedan izlaz iz ovoga - da preživimo dok ne dođe pomoć. Ako dolazi."
Joeli klimnu.
„Naša sledeča klopka neće ubiti tako mnogo njih", nastavi Ituralde, „ali Troloci su kukavice u srcu. Saznanje da svaka ulica odjednom može da se pretvori u smrtonosnu klopku učiniće ih kolebljivim, što će nama doneti više vremena nego da izgubimo pola našeg ljudstva braneći onaj zid."
„U redu", odgovori Joeli, a onda se pokoleba. „Ali... zar to ne znači da oni predviđaju naše poteze? Ovo će uroditi plodom samo ako oni budu očekivali naše zasede."
„Pretpostavljam da to jeste tačno."
„Zar onda ne bi trebalo da uradimo nešto drugačije? Kazao si da bi trebalo da promenimo namere ako imamo makar nagoveštaj da neprijatelj zna šta ćemo uraditi."
„Sine, previše razmišljaš. Idi i radi šta ti je naređeno."
„Ovaj, da, milostivi." On žurno ode.
Ovo je, pomislio je Ituralde, razlog zašto nikada ne bi trebalo da nekoga učim taktici. Teško je objasniti učenicima da postoji jedno pravilo koje je jače od svih ostalih: uvek veruj svom osećaju. Troloci će se plašiti. On to može da iskoristi. Može da iskoristi sve što mu daju.
Ne voli da previše razmišlja o tom pravilu, da mu misli ne bi skrenule na činjenicu da ga je već prekršio - zato što su mu svi osećaji vrištali da je odavno trebalo da se povuče iz tog grada.
29
Strašan osećaj
„Šta misliš, šta to Perin sprema?“, upita Berelajn dok se šetala pored Faile i Alijandre.
Faila nije odgovarala. Daleko sunce prekriveno oblacima slabašno je obasjavalo to kasno popodne. Ubrzo će se od njega obzorje zapaliti, kada potone i sakrije se preko noći. Perin će za dva dana otići na suđenje. Znala je da ga je on odlagao samo da bi dobio na vremenu kako bi Aša’mani rešili onu neobičnu muku koja ih muči s kapijama.
Njihova vojska i dalje raste - prilazi im sve više i više ljudi. Izviđači izveštavaju da se i vojska Belih plaštova uvećava. Sporije, ali svejedno raste. U ovakvim vremenima vojska označava snagu i - ako ništa drugo - hranu.
Jedan šumarak prstokorena zalepio se za vodu potočića koji je tekao pored Perinovog tabora. Baš su čudne te biljke, s korenjem koje je umočeno u vodu. Stabla im liče na rastopljeno staklo koje se potom stvrdnulo. U Saldeji ne postoji ništa ni nalik tome. Ovde se čini kao da je potrebno da čovek napravi svega dva pogrešna koraka, pa da završi u močvari.
„Nemaš nikakav odgovor?" upita Berelajn. U poslednje vreme deluje rasejano. „Nešto sam razmišljala - možda bi bilo dobro da pošaljemo izaslanika vojsci Belih plaštova. Misliš li da bi mi Perin dozvolio da odem i razgovaram s njima? Možda mogu da uputim ličnu molbu u njegovo ime."
Ona ne prestaje da se vraća na to. „Ne“, odgovori Faila. „Znaš da je čvrsto rešen da se to suđenje sprovede, Berelajn."
Prva napući usne, ali ništa više ne reče. Njih tri nastaviše da šetaju, u društvu deset Devica. Faila bi se nekada žalila zbog toga, ali to je bilo pre nego što su je zarobili onako nenadano i onoliko lako.
U daljini je ugledala malu skupinu izbeglica kako napušta logor, hodajući ka jugoistoku, ali ne putem. Pre nego što su kapije prestale da rade, jedno deset hiljada njih poslato je u seoske delove Kairhijena. Svi su dobili uputstva da drže jezike za zubima. Perin nije hteo da se još pročuje za mesto na kojem se nalazi. Žene će ćutati, ali naravno da će muškarci blebetati; oni nikada ne umeju da ćute.
Malo ljudi zna da kapije ne rade; Perin je ljudima saopštio kako želi da Aša’mani čuvaju snagu, za slučaj da dođe do bitke s Belim plaštovima. To i jeste istina. Ipak, neke izbeglice su zamolile da odu peške. Njih je Faila darovala zlatom ili draguljima iz Sevanine riznice i poželela im sve najbolje. Iznenadila se kada je videla koliko njih želi da se vrati svojim domovima u zemljama pod seanšanskom vlašću.
Uprkos tim odlivima, Perinova vojska se svakim danom sve više uvećavala. Faila i ostale žene prošle su pored jednog velikog odreda koji je vežbao mačevanje. Sada ima otprilike dvadeset pet hiljada izbeglica rešenih da prođu obuku. Vežbaju iako je kasno, a Faila je i dalje mogla da čuje kako Tam kratko uzvikuje naređenja.
„Pa“, nastavi Berelajn da naglas razmišlja. „Šta će Perin uraditi? Zašto je pokrenuo ovo suđenje? On želi nešto od onih Belih plaštova." Ona obiđe jedan kvrgavi prstokoren. Prva je, baš kao mnogo drugih ljudi, u Perinove postupke učitavala više nego što tamo može da se nađe. Njemu bi bilo smešno kada bi samo znao kakve mu sve spletke prepisuju.
A ona tvrdi da razume muškarce, pomislila je Faila. Perin ni u kom slučaju nije glup, niti je onako prostodušan kako tvrdi da jeste. On se priprema, promišlja i oprezan je. Ali je takođe neposredan. Rešen. Kada kaže nešto, to i misli.
„Saglasna sam s Berelajn", kaza Alijandra. „Trebalo bi da jednostavno odemo odavde - ili da napadnemo Bele plaštove."
Faila odmahnu glavom. „Perinu smeta kada ljudi misle da je učinio nešto pogrešno. Sve dok Beli plaštovi tvrde da je on ubica, obraz mu neće biti čist." On je tvrdoglav i budalast, ali ipak tu ima nečega plemenitog.
Samo da mu to ne dođe glave. Ali ona ga voli upravo zbog tog osećaja za čast. Ne bi bilo pametno da pokuša da ga promeni, pa zato se mora pobrinuti da ga ostali ne iskorišćavaju.
Kao što stalno čini kada razgovaraju o Belim plaštovima, Berelajn se zagledala - možda nesvesno - u smeru njihovog tabora. Svetlosti, neće valjda opet da pita može li da razgovara s njima? Izmislila je bar deset različitih razloga za to.
Faila primeti jedan veliki odred vojnika kako pokušava da deluje neupadljivo dok obilazi unutrašnji obod tabora, držeći korak s Failom i njenim stražarkama dok su se šetale. Perin želi da ona bude dobro čuvana.
„Taj mladi gospodar kapetan zapovednik“, nehajno kaza Alijandra. „On deluje baš upečatljivo u onoj beloj uniformi, zar se nećeš složiti? Naravno, ako možeš da pređeš preko onog razgranatog sunca na njegovom plaštu. Baš prelep muškarac."
„O?“, odgovori Berelajn. Za divno čudo, obrazi joj se zarumeneše.
„Oduvek sam slušala da je Morgazin pastorak zgodan čovek“, nastavi Alijandra, „ali nisam očekivala da je tako... besprekoran."
„Kao kip isklesan od mermera“, prošapta Berelajn, „zaostao iz Doba legendi. Savršena stvar da ostane kako bismo je mi obožavali."
„Može da prođe", šmrknu Faila. „Što se mene tiče, više volim muškarce s bradom"
Ništa nije slagala - ona voli muškarce s bradom, a Perin jeste zgodan. Odiše mišićavom moći koja je veoma primamljiva. Ali taj Galad Damodred je... pa, nije pošteno porediti ga s Perinom. To bi bilo kao da se poredi vitraž s kredencom koji je napravio majstor stolar. I jedno i drugo su izvanredni primeri zanata iz kojeg su proistekli, i teško je uporediti ih. Ali prozor je svakako blistav.