S vrha bedema pružao joj se sjajan pogled. Polja prema Aringilu prostirala su joj se s leve strane; grad se širio s njene desne. Ta polja su previše smeđa. Izveštaji prikupljeni širom kraljevstva zvuče krajnje kobno. Od svakih deset polja, na njih devet nije rodilo.
Elejnini nosači popeli su je do jedne od kula na bedemu, ali onda su shvatili da su palice nosiljke predugačke da bi mogli da skreću na stepeništu unutar kule; pokazna vežba je trebalo da se održi na vrhu. Srećom, na nosiljci su bile i kratke ručke predviđene upravo za takve prilike. Skinuli su palice, prebacili se na ručke, pa nastavili.
Dok su je nosili, ona se zabavljala razmišljajući o Kairhijenu. Tamošnje plemićke kuće sve do jedne tvrde kako željno iščekuju njen dolazak da preuzme presto, ali nijedna joj nije ponudila ništa više od mlake podrške. Daes Dae’mar se u potpunosti rasplamsala i šepurenje i kočoperenje u pripremi za Elejnin uspon na presto - ili neuspeh da to učini - počeli su istoga časa kada je Rand pomenuo kako namerava da ta zemlja bude njena.
U Kairhijenu stotinu različitih političkih vetrova uvek duva u stotinu raznih pravaca. Ona nema vremena da nauči sve o svim stranama pre nego što preuzme presto. Sem toga, ako na nju budu gledali kao na nekoga ko igra igru, smatraće je nekim koga mogu da poraze. Ona mora naći način da zauzme Sunčev presto bez prevelikog mešanja u politiku tamošnjih plemićkih kuća.
Elejnina nosiljka škripala je dok se pela na vrh kule. Tamo je stajala Aludra s jednim od svojih prvih zmajeva. Bronzana cev bila je veoma duga i postavljena na drveni okvir. Cela ta naprava služila je samo za pokazivanje. Jedan drugi zmaj, u radnom stanju, bio je postavljen na sledeću kulu niz bedem. Bilo je to dovoljno daleko da Elejna ne bude u opasnosti ako nešto pođe po zlu.
Vitka Tarabonka kao da i ne razmišlja o tome da kraljici jedne strane zemlje daje u ruke oružje koje bi moglo da promeni čitav svet. Izgleda da Aludra jedino želi način da se oduži Seanšanima, ili je makar Met to tako objasnio. Elejna je provela neko vreme s tom ženom dok je putovala s Lukinom menažerijom, ali i dalje nije sigurna u to koliko može imati poverenja u nju. Narediće gazda Noriju da je drži na oku.
Naravno, to pod pretpostavkom da zmajevi rade. Elejna još jednom pogleda ljude okupljene ispod kule - i tek tada shvati koliko je zapravo visoko. Svetlosti!
Bezbedna sam, podsetila je sebe. Minino predviđanje. Mada nije kao da priča takve stvari Birgiti - više ne. A zaista je nameravala da prestane da dovodi sebe u opasnost. Ovo nije opasnost. Ne prava.
Skrenula je pogled da je ne bi obuzela vrtoglavica i pomnije se zagledala u zmaja. Bio je oblika velikog bronzanog zvona, premda duži i uži. Kao neka ogromna prevrnuta vaza. Elejna se nadobijala pisama od razdraženih gradskih zvonolivaca. Aludra je uporno zahtevala da njene porudžbine budu tačno po njenim merama i naterala je te ljude da tri puta ponovo izlivaju tu cev.
Kasno prethodne noći preko grada se proneo glasan prasak. Kao da se negde srušio kameni zid, ili udario grom. Elejna je toga jutra dobila poruku od Aludre.
Prva proba bila je uspešna, pisalo je. Dođi danas na gradski bedem radi pokazne vežbe.
„Veličanstvo", pozdravi je Aludra. „Ti si... dobro, da?“
„Biću dobro, Aludra", odgovori joj Elejna, pokušavajući da zadrži dostojanstvo. „Zmaj je spreman?"
„Jeste", kaza Aludra. Bila je u dugoj smeđoj haljini, a njena puštena crna talasasta kosa padala joj je sve do pojasa. Zašto danas nema pletenice? Aludri, izgleda, nije stalo do nakita i Elejna je nikada nije videla da ga nosi. Odred od pet ljudi iz Metove Družine Crvene ruke stajao je s njom, a jedan od njih je nosio nešto što je podsećalo na odžačarsku četku. Drugi je držao metalnu kuglu, a treći drveno burence.
Elejna je videla sličan odred na susednoj kuli. Neko tamo diže šešir i mahnu joj. Izgleda da je Met želeo da posmatra šta se dešava na kuli sa zmajem u radnom stanju. Lakomisleni čovek. Šta ako se ta stvar rasprsne kao cvet noći?
„Pokazivanje, onda", reče Aludra, „počećemo. Ovi ljudi ovde pokazaće ti šta se radi na drugoj kuli." Oklevala je, pa pogledao Elejnu. „Njeno veličanstvo, mislim da bi trebalo da je pridignemo da bi mogla da lepo vidi."
Nešto kasnije, našli su neke male kutije i postavili ih ispod nosiljke kako bi podigli Elejnu da može da vidi preko grudobrana. Činilo se kao da je na jednoj dalekoj padini nešto podignuto, mada je to bilo toliko daleko da Elejna nije mogla da razazna šta. Aludra izvadi nekoliko durbina pa pruži jedan Elejni, a jedan Birgiti.
Elejna prinese durbin i ugleda - krojačke lutke. Aludra je jedno pedesetak tih lutaka postavila u redovima na padini tog dalekog brda. Svetlosti! Odakle joj toliko? Elejna će verovatno dobiti neka oštro sročena pisma od krojača iz celog grada.
Met je obećao da će to zaista vredeti tog novca. Naravno, reč je o Metu. On baš i nije neko kome se može bespogovorno verovati.
Nije on izgubio neprocenjivi ter'angreal i uručio ga Senci u ruke, podsetila je samu sebe. Namrštila se. U torbici za pojasom nosila je još jedan odlivak lisičje glave. Bio je to jedan od tri koliko je za sada napravila. Ako će već biti vezana za krevet, mogla bi i da za to vreme radi nešto korisno. Sve bi je to daleko manje izluđivalo kada bi mogla da usmerava pouzdano i bez prekida.
Sva tri odlivka medaljona s lisičjom glavom radila su kao onaj prvi. Ne može da usmerava dok nosi jedan od njih, a neko moćno tkanje može da ih nadvlada. Zaista joj je potreban prvobitni medaljon da bi ga dalje izučavala.
„Vidiš, veličanstvo", ukočeno poče Aludra, kao da nije navikla na govore i pokazivanja, „da smo pokušali da stvorimo privid uslova pod kojima bi možda koristila zmajeve, da?"
Samo što ćemo umesto pedeset krojačkih lutaka imati stotinu hiljada Troloka, pomislila je Elejna.
„Sledeča kula, trebalo bi da je pogledaš", reče Aludra i pokaza.
Elejna okrenu durbin ka narednoj kuli niz bedem. Tamo je ugledala pet pripadnika Družine, u uniformama, kako čekaju s drugim zmajem. Met je gledao u tu stvar, pravo niz cev.
„Ovi su se malo obučili na zmajevima", nastavi Aludra. „Ali još ne deluju kako bih ja volela. Poslužiće, da?"
Elejna spusti durbin kada ljudi povukoše lažnu cev nazad - bila je postavljena na točkove - i malčice je podigoše prema nebu. Onaj s burencetom nasu u nju nekakav crni prašak, a onda drugi natrpa nekakav smotuljak u cev. Nakon toga treći čovek nabi onu dugu palicu sve do kraja cevi. On to ne drži odžačarsku četku, već nekakvu alatku za nabijanje.
„Ono mi Uči na prašak iz cvetova noći", kaza Birgita. Delovala je zabrinuto.
Aludra pogleda Zaštitnicu. „A otkud ti znaš šta je u nekom cvetu noći, Merion? Shvataš koliko je opasno otvarati ih, da?"
Birgita slegnu ramenima.
Aludra se namršti, ali više nije dobila nikakav odgovor, pa je umesto toga duboko uzdahnula i smirila se. „Ova naprava, ona je potpuno bezbedna. Pripremili smo drugog zmaja za pucanje, tako da neće biti opasnosti, da? Ali svejedno ne bi bilo opasnosti. Livenje je dobro, a moji proračuni, oni su savršeni."
„Elejna", poče Birgita, „i dalje mislim da bi bilo bolje kada bismo sve posmatrali s bedema. Bez obzira na to što ovaj pored nas neće biti upaljen."
„Nakon svega onoga kroz šta sam prošla da bih se ovamo popentrala?", upita je Elejna. „Ne, hvala. Aludra, možeš da nastaviš."
Nije obraćala pažnju na Birgitinu razdraženost. Da li Aludra zaista misli da može pogoditi jednu od onih tamo krojačkih lutaka svojom gvozdenom kuglom? Razdaljina je baš velika, a kugla tako mala - jedva šira od muškog pedlja. Je li Elejna sav taj napor uložila u nešto što će raditi lošije od katapulta?
Zmaj zvuči kao da može da baci tu kuglu na veću udaljenost, ali gromade koje katapulti bacaju daleko su veći.