Faila klimnu. Srećom, nijedan Aša’man nije bio ranjen u poslednjem mehuru zla. Obojica su nosili noževe, ali izveštaji kažu da su samo pogledali leteće oružje, a onda nehajno mahnuli i razneli ga u vazduhu. Kada su glasnici s vestima o Failinom potezu sa bacanjem zemlje stigli do dela tabora u kom su bili Aša’mani, otkrili su da tim područjem vlada daleko manja pometnja, pošto su Grejdi i Niejld prolazili kroz logor i obarali leteće oružje kad god bi ga videli.
Deo razloga za odlaganje suđenja bilo je i Lečenje. Ali daleko veći razlog bilo je to što je Perin hteo da logorskim kovačima i zanatlijama da vremena da naprave novo oružje za ljude koji su ostali bez svog, čisto za slučaj da se suđenje pretvori u bitku. A Faila je sve uverenija da će tako na kraju i biti.
„Lordu Perinu se neće dopasti da ga neko odvuče od borbe", primeti Danil. „Ni malčice."
„Onaj šator može da se pretvori u smrtonosnu klopku", odgovori mu Faila. „Ako hoće, Perin može da upravlja bitkom, ali sa nekog bezbednijeg položaja. Ima da ga izvučeš odatle."
Danil uzdahnu, ali klimnu glavom. „Da, moja gospo."
Perin je učio da se ne boji Mladog Bika.
Korak po korak, naučio je kako da uspostavi ravnotežu. Vuk kada je vuk potreban; čovek kada je čovek potreban. Dopustio je sebi da bude uvučen u lov, ali držao je u mislima Failu - svoj dom. Hodao je oštricom mača, ali sa svakim korakom bivao je samouvereniji.
Danas lovi Skakača, lukav i iskusan plen. Ali Mladi Bik brzo uči, a to što ima ljudski um daje mu prednosti. U stanju je da razmišlja kao nešto, ili neko, što nije.
Je li tako Noam počeo? Kuda će ga odvesti taj put razumevanja? Tu postoji neka tajna koju Mladi Bik tek treba da otkrije.
Ne sme da ne uspe. Mora da nauči. Čini mu se - nekako - da što je samouvereniji u vučjem snu, to se bolje oseća sam sa sobom u svetu jave.
Mladi Bik je jurio kroz nepoznatu šumu. Ne - prašumu, s vijugavim lozama i papratima širokog lišća. Nisko rastinje bilo je tako gusto da bi se i pacov jedva probio kroz njega. Ali Mladi Bik je zahtevao da se svet otvara pred njim. Loza se povlačila. Žbunje se povijalo. Paprat je uzmicala, kao majke koje sklanjaju decu s puta konju u galopu.
Krajičkom oka, primeti Skakača kako trči u daljini ispred njega. Njegov plen nestade. Mladi Bik nije usporio, već projurio kroz tu tačku i osetio miris Skakačevog odredišta. Mladi Bik se premesti na brisanu ravnicu na kojoj nije raslo nikakvo drveće, već samo nepoznato žbunje. Njegov plen se pretvorio u niz bleskova u daljini. Mladi Bik pođe za njim, svakim skokom prelazeći na stotine koraka.
Za nekoliko trenutaka, približiše se ogromnoj zaravni. Njegov plen potrča pravo uz kamenu liticu. Mladi Bik pođe za njim, ne obraćajući pažnju na ono kako bi stvari „trebalo" da budu. Trčao je tako da mu je tle bilo daleko ispod leđa, a nos okrenut prema uskomešalom moru crnih oblaka. Preskakao je procepe u kamenu, skačući čas na jednu, čas na drugu liticu tog jaza, sve dok nije stigao na vrh zaravni.
Skakač napade. Mladi Bik je bio spreman. Zakotrlja se, pa se diže na sve četiri u trenutku kada mu njegov plen preskoči preko glave, prelećući preko ruba litice, ali onda blesnu i nestade, pa se vrati da stoji na samoj ivici.
Mladi Bik postade Perin sa čekićem od mekog drveta u ruci. Takve stvari su moguće u vučjem snu; ako čekić pogodi, neće ozlediti.
Perin zamahnu, a vazduh zazvižda od iznenadne brzine njegovog pokreta. Ali Skakač beše jednako brz i skloni se udarcu s puta. Zakotrlja se, pa skoči Perinu na leđa, a zubi mu se zabelasaše. Perin zareža i premesti se tako da je sada stajao nekoliko stopa dalje od pređašnjeg mesta. Skakačeve čeljusti sklopiše se oko vazduha, a Perin zamahnu čekićem.
Skakača odjednom obavi gusta magla. Perinov čekić prolete kroz nju i udari o tle, pa se odbi. On opsova, munjevito se okrećući. U toj magli ništa nije video, niti je mogao da oseti Skakačev miris.
Neka senka krenu kroz sumaglicu, a Perin je napade - ali to beše samo kruženje vazduha. Hitro se okrenu i ugleda senke kako se kreću svuda oko njega. Obličja vukova, ljudi i drugih stvorenja koja nije mogao da prepozna.
Učini svet svojim, Mladi Biče, posla mu Skakač.
Perin se usredsredi, razmišljajući o suvom vazduhu. O ustajalom mirisu prašine. U jednom tako suvom krajoliku, vazduh bi trebalo da je takav.
Ne, vazduh ne bi trebalo da je takav. Vazduh jeste takav! Njegov um, njegova volja i osećanja tresnuše o nešto drugo. Ali on se probi.
Izmaglica nestade, isparivši od vreline. Skakač je sedeo na zadnjim nogama nedaleko od njega. Dobro, posla mu vuk. Učiš. Pogleda u stranu, prema severu, kao da mu je nešto skrenulo pažnju. Onda nestade.
Perin uhvati njegov miris i pođe za njim do Džehanskog druma. Skakač je jurio uz spoljni zid one neobične ljubičaste kupole. Često skaču nazad do tog mesta, da vide je li kupola nestala. Za sada nije.
Perin nastavi s poterom. Je li svrha te kupole da zatoči vukove u njoj? Ali ako je tako, zašto Koljač nije postavio tu zamku na Zmajevoj planini, gde se iz nekog razloga prikupilo toliko vukova?
Možda kupola ima neku drugu svrhu. Perin je upamtio nekoliko prepoznatljivih stena oko ruba kupole, a onda pošao za Skakačem do jedne niske stenovite zaravni. Vuk je skočio ispred njega, pa nestao usred vazduha, a Perin je pošao za njim. Usred skoka on oseti miris Skakačevog odredišta, još dok je bio u pokretu, pa se premesti tamo. Pojavio se jedno dve stope iznad zamreškanog plavog beskraja. Potpuno zatečen, pade i pljusnu u vodu. Snažno je zaplivao, ispustivši čekić. Skakač je stajao na vodi, a na licu mu se video vučji izraz neodobravanja. Nije dobro, poslao mu je vuk, pa dodao: Još moraš da učiš.
Perin se nagutao vode.
More se uzburkalo, ali Skakač je spokojno sedeo na talasima. Opet je pogledao ka severu, pa se okrenuo da pogleda Perina. Voda te muči, Mladi Biče.
„Samo sam se iznenadio", odgovori Perin, naporno plivajući.
Zašto?
„Zato što nisam očekivao ovo!“
Zašto očekuješ?, posla mu Skakač. Kada slediš drugoga, možeš da završiš bilo gde.
„Znam.“ Perin ispljunu vodu. Stisnu zube, pa zamisli sebe kako stoji na površini vode, kao Skakač. Srećom, diže se iz mora i ostade da stoji na površini. Osećao se čudno dok se more talasalo pod njim.
Nećeš ovako pobediti Koljača, posla mu Skakač.
„Onda ću nastaviti da učim“, odgovori Perin.
Malo je vremena ostalo.
„Učiću brže."
Možeš li?
„Nemamo drugog izbora."
Mogao bi da odabereš da se ne boriš protiv njega.
Perin odmahnu glavom. „Da li mi bežimo od našeg plena? Ako bežimo, onda će plen loviti nas. Suočiću se s njim - i moram biti spreman za to."
Postoji jedan način. U vukovom mirisu osećala se zabrinutost.
„Učiniću sve što moram."
Sledi. Skakač nestade, a Perin oseti neočekivani miris: otpad i blato, zapaljeno drvo i ugalj. Ljudi.
Perin se premesti i nađe povrh jedne zgrade u Kaemlinu. U tom gradu je bio samo jednom, a i to kratko, pa nije mogao a da ne zastane videvši prelepi Unutrašnji grad kako se prostire pred njim - drevne zgrade, kupole i tornjevi podignuti povrh brda, poput veličanstvenih borova na planinskom vrhu. Nalazio se pored jednog starog zida, iza kojeg se prostirao Novi grad.