Pomogla mu je da pređe ostatak puta do njihovih odaja, zadovoljna - za sada - što može da deli toplinu njegove radosti i olakšanja.
33
Dobra supa
Sijuanina supa bila je iznenađujuće dobra. Pojela je još jednu kašiku, izvijajući obrvu. Supa je bila jednostavna - od povrća i malo piletine - ali kada hrana uglavnom ima bajat ukus, u najboljem slučaju, ta supa deluje kao pravo čudo. Zagrizla je dvopek. Nema kukolja? Predivno!
Ninaeva je upravo zaćutala, a supa u zdeli pred njom se pušila. Tek uzdignuta, položila je zavete ranije tog dana. Sedele su u Amirlininoj radnoj sobi, a kapci su bili otvoreni i kroz prozore se na nove zeleno-zlatne tepihe prosipala zlatna svetlost.
Sijuan je nemo korila sebe zbog toga što joj je supa skrenula pažnju. Ninaevin izveštaj tražio je da se o njemu dobro razmisli. Pričala je o vremenu koje je provela s Random al’Torom, a pogotovu o događajima poput pročišćenja. Naravno, Sijuan je čula izveštaje da je saidin očišćen; jedan Aša’man je za vreme podele posetio logor. I nakon toga je bila sumnjičava, ali to se sada više ne može poricati.
„Pa“, kaza Amirlin, „veoma mi je drago zbog tog dužeg objašnjenja, Ninaeva. Mada, to što je saidin pročišćen ne donosi spokoj uz pomisao na Aša’mane i Aes Sedai koji vezuju jedni druge. Volela bih da je Rand bio voljan da na našem sastanku razgovara sa mnom o tome.“ Kazala je to ravnim glasom, mada je Sijuan dobro znala da ona na činjenicu da muškarci vezuju žene gleda s jednakim zadovoljstvom kao što kapetan gleda požar u svom potpalublju.
„Pretpostavljam", odgovori Ninaeva namrgođeno. „Ako nešto znači, Rand nije dao odobrenje da muškarci vezuju žene.“
„Nije bitno da li jeste ili nije“, odvrati Egvena. „Aša’mani su njegova odgovornost."
„A Aes Sedai koje su ga okovale i tukle jesu tvoja odgovornost, majko?", upita Ninaeva.
„Nasleđena od Elaide - možda", odgovori Egvena, tek neznatno sevajući očima.
Pametno je postupila stoje vratila Ninaevu, pomislila je Sijuan i opet pojela kašiku supe. Ona previše staje na njegovu stranu.
Ninaeva uzdahnu, pa uze kašiku da počne da jede. „Majko, nisam mislila da te izazivam. Samo sam želela da ti pokažem kako on razmišlja. Svetlosti! Nisam odobravala mnogo toga što je on činio, a naročito u poslednje vreme. Ali shvatam kako je došao do toga."
„Ali jeste se promenio", zamišljeno primeti Sijuan. „I sama si to rekla."
„Da", odgovori Ninaeva. „Aijeli kažu da je prigrlio smrt."
„I ja sam to čula od njih", reče Egvena. „Ali kada sam ga pogledala u oči, videla sam da se još nešto promenilo, nešto neobjašnjivo. Čovek kojeg sam ja videla..."
„Nije ličio na onoga ko je uništio Natrinovu humku?" Sijuan se naježi kada se seti toga.
„Čovek kog sam ja videla ne bi ni morao da uništi takvo jedno mesto", odgovori Egvena. „Njegovi žitelji bi samo pošli za njim. Pokorili bi se njegovim željama. Zato što on jeste."
Njih tri zaćutaše.
Egvena odmahnu glavom i srknu supu. Zastade, pa se nasmeši. „Pa, vidim da je supa dobra. Možda stvari i nisu tako loše kako sam mislila."
„Sastojci su doneti iz Kaemlina", primeti Ninaeva. „Čula sam služavke kako pričaju."
„Oh."
Opet tišina.
„Majko", oprezno poče Sijuan, „žene su i dalje zabrinute zbog smrti u Kuli."
„Saglasna sam, majko", dodade Ninaeva. „Sestre se zgledaju s nepoverenjem. To me brine."
„Trebalo je da vas dve vidite kako je bilo ranije", odgovori Egvena. „Za vreme Elaidine vladavine."
„Ako je bilo gore od ovoga", odgovori Ninaeva, „drago mi je što to nisam videla." Na tren spusti pogled na svoj prsten Velike zmije. U poslednje vreme to često čini. Baš kao kada ribar s novim čamcem često gleda prema pristaništu i smeši se. Ma koliko se ona žalila kako jeste Aes Sedai i uprkos tome što već veoma dugo nosi taj prsten, očigledno je zadovoljna time što je prošla iskušenje i položila zakletve.
„Bilo je strašno", reče Egvena, „i nemam namere da dopustim da se stvari opet vrate na to. Sijuan, plan se mora pokrenuti."
Sijuan se namršti. „Podučavala sam ostale. Ali mislim da to nije pametna zamisao, majko. Jedva da su nešto naučile."
„O čemu je reč?“, upita Ninaeva.
„Aes Sedai", kaza Egvena. „Brižljivo probrane, kojima su dati sanjački ter’angreali u ruke. Sijuan im pokazuje kako Tel’aran’riod radi."
„Majko, to mesto je opasno."
Egvena pojede još kašiku supe. „Rekla bih da ja to znam bolje od većine ljudi. Ali to jeste nužno; moramo da namamimo ubice u otvoreni sukob. Ja ću dogovoriti ’tajni’ sastanak u Svetu snova s mojim najodanijim Aes Sedai, a možda ću ostaviti naznake da će prisustvovati i drugi važni ljudi. Sijuan, jesi li stupila u dodir s vetrotragačicama?"
„Da“, odgovori Sijuan. „Mada one hoće da znaju šta ćeš im dati da bi pristale da se sastanu s tobom."
„Ter’angreal za sanjanje koji ću im pozajmiti biće sasvim dovoljan", zajedljivo odgovori Egvena. „Ne mora sve da bude pogodba."
„Kada je o njima reč, često mora", primeti Ninaeva. „Ali to nije bitno. Dovodiš vetrotragačice na taj sastanak koji za cilj ima da namami Mesanu?"
„Ne baš", odgovori Egvena. „U isto vreme ću se sastati s vetrotragačicama na jednom drugom mestu, ali i s nekim Mudrima. Biće to dovoljan nagoveštaj Mesani - pod pretpostavkom da ima uhode da na oku drže i druge žene koje mogu da usmeravaju - da joj je zaista pametno da nas tog dana uhodi u Tel’aran’riodu.
Ti i Sijuan ćete održati sastanak u Dvorani Kule, ali to će biti lažni sastanak s ciljem da izmami Mesanu i njene poslušnice odakle god da se kriju. Pomoću štitova - i nekoliko sestara koje će motriti iz potaje - moći ćemo da ih uhvatimo u klopku. Sijuan će me pozvati čim one upadnu u zamku."
Ninaeva se namršti. „To je dobar plan, s jednim izuzetkom. Majko, ne dopada mi se da ti budeš u opasnosti. Pusti mene da predvodim tu bitku. Moći ću to da izvedem."
Egvena je odmeravala Ninaevu, a Sijuan je u tom trenutku videla njeno pravo lice. Promišljena. Smela, ali proračunata. Takođe je videla Egveninu iznurenost i breme odgovornosti koje nosi na plećima. Sijuan je dobro znala kakav je to osećaj.
„Priznajem da imaš razloga za zabrinutost", odgovori Egvena. „Otkad sam dopustila da me Elaidine poslušnice zarobe ispred Tar Valona, pitala sam se da li se previše neposredno mešam u stvari i da li se preterano izlažem opasnosti."
„Upravo tako“, odgovori Ninaeva.
„Međutim", nastavi Egvena, „i dalje stoji jednostavna činjenica da među svima nama ja najbolje poznajem Tel’aran’riod. Vas dve ste vešte, istina, ali ja imam više iskustva. U ovom slučaju, ja ne samo da sam predvodnica Aes Sedai, već i alatka koju Bela kula mora da iskoristi." Oklevala je. „Ninaeva, sanjala sam to. Ako ne porazimo Mesanu ovde, sve može biti izgubljeno. Sve će biti izgubljeno. Ovo nije vreme da štedimo svoje alatke, ma koliko one vredne bile.“
Ninaeva krenu da zgrabi pletenicu, ali sada joj je padala samo do ramena. Stisnu zube zbog toga. „Možda si u pravu - ali to mi se ni najmanje ne dopada."
„Aijelski šetači kroz snove", oglasi se Sijuan. „Majko, kažeš da ćeš se sastati s njima. Da li će možda one biti voljne da pomognu? Osećala bih se daleko bolje što ćeš se ti boriti kada bih znala da će te one držati na oku.“
„Da“, odgovori Egvena. „Dobar predlog. Stupiću u dodir s njima pre nego što se sastanemo i uputiti im tu molbu, za svaki slučaj."
„Majko", zausti Ninaeva. „Možda Rand..."