„Ti si Seanšanka?“, upita Gavin. Naravno. Trebalo je da primetim naglasak.
Marila snažno zaklima. Nekadašnja damane. Gavin se naježi. Ta žena je obučavana da ubija pomoću Moći. Treća žena je sve vreme ćutala i radoznalo posmatrala šta se dešava. Nije delovala ni izbliza pokorno kao ova prva.
„Trebalo bi da produžimo", reče Dajmena. „Nije dobro za nju da vidi stvari koje je podsećaju na Seanšan. Hajde, Marila. Pretpostavljam da je to samo uspomena koju je lord Trakand dobio u nekoj bici.“
„Ne, čekaj“, reče Gavin dižući ruku. „Prepoznaješ li ovo sečivo?"
Marila pogleda Dajmenu, kao da traži dozvolu da odgovori. Srodnica uzdahnu i klimnu.
„To je krvonož, milostivi", odgovori Marila. „Nisi ga dobio u bici, jer ljudi ne mogu da pobede krvonoževe. Oni su nezaustavljivi. Umiru samo kada se njihova sopstvena krv okrene protiv njih."
Gavin se namršti. Kakve su to gluposti? „Dakle, ovo je seanšansko oružje?"
„Da, milostivi", odgovori Marila. „Nose ga krvonoževi."
„Zar nisi rekla da je ovo krvonož."
„Jeste, ali to su takođe i oni koji ih nose. Obavijeni mrakom, odaslati po caričinoj volji - neka bi živela večno - da ubiju njene dušmane i umru u njeno ime i slavu." Marila još više spusti pogled. „Marila previše priča. Žao joj je."
„Žao mi je", reče Dajmena, pomalo razdraženo.
„Žao mi je", ponovi Marila.
„Dakle, ti... krvonoževi", reče Gavin. „To su seanšanske ubice?"
On se zaledi. Zar je moguće da su ostavili za sobom samoubice čiji je zadatak da ubijaju Aes Sedai? Da. To ima smisla. Ubica nije jedan od Izgubljenih.
„Da, milostivi", reče mu Marila. „Videla sam jedan od tih noževa na zidu odaje moje gospodarice; pripadao je njenom bratu, koji ga je časno nosio sve dok se njegova krv nije okrenula protiv njega."
„Njegova porodica?"
„Ne, njegova krv." Marila se još više poguri.
„Pričaj mi o njima", žurno joj kaza Gavin.
„Obavijeni mrakom, odaslati po caričinoj volji - neka bi živela večno - da ubiju njene dušmane i umru u njeno ime i slavu...”
„Da, da", odgovori joj Gavin. „To si već kazala. Čime se služe? Kako se tako dobro kriju? Šta znaš o tome kako te ubice napadaju?"
Marila se sa svakim pitanjem sve više grbila, da bi na kraju zacvilela.
„Lorde Trakande!", viknu Dajmena. „Obuzdaj se."
„Marila ne zna mnogo", reče damane. „Marili je žao. Molim te, kazni je zbog toga što nije bolje slušala."
Gavin ustuknu. Seanšani se prema svojim damanama ponašaju gore nego prema životinjama. Marili sigurno niko nije kazao ništa određeno o tome šta ti krvonoževi mogu. „Odakle ti ova damane?" upita Gavin. „Jesu li i seanšanski vojnici zarobljeni? Moram da razgovaram s nekim; najbolje bi bilo kada bi to bio neki zapovednik."
Dajmena napući usne. „Ove su zarobljene u Altari, a nama su poslate samo damane."
„Dajmena", reče druga žena. Nije imala seanšanski naglasak. „Šta je sa sul’dam? Kajsi je od Niske krvi."
Dajmena se namršti. „Kajsi je... nepouzdana."
„Molim te", preklinjao ju je Gavin. „Ovo bi moglo da spase živote."
„U redu", reče Dajmena. „Čekaj ovde. Vratiču se s njom." Ona povede svoje dve štićenice prema palati, ostavljajući Gavina da čeka nestrpljivo i sa strepnjom. Nešto kasnije, Dajmena se vratila u društvu jedne visoke žene u bledosivoj haljini, bez opasača i veza. Njena duga crna kosa bila je skupljena u pletenicu, a izgleda da je bila rešena da hoda tačno jedan korak iza Dajmene - što je izgleda smetalo Srodnici, koja je sve vreme pokušavala da tu ženu drži na oku.
Stigoše do Gavina i sul’dam - za nevericu - pade ne kolena i prostre se po zemlji, tako da joj je lice bilo u prašini. Njeni pokreti bih su glatki i skladni; iz nekog razloga, Gavin se zbog toga osećao kao da mu se ona ruga.
„Lorde Trakande", obrati mu se Dajmena, „ovo je Kajsi. Ili makar uporno traži da je sada tako zovemo."
„Kajsi je dobra sluškinja", reče ta žena ravnim glasom.
„Ustani", kaza joj Gavin. „Šta to radiš?"
„Kajsi je rečeno da si ti kraljičin brat; ti pripadaš Krvi ove zemlje, a ja sam bedna damane."
„Damane? Ti si sul’dam."
„Više nisam", odgovori mu ta žena. „Velmožo, meni mora biti stavljen okovratnik. Hoćeš li se ti postarati za to? Kajsi je opasna."
Dajmena mu klimnu u znak da bi trebalo da razgovaraju nasamo. Gavin ode dalje niz ružičnjak, ostavljajući Kajsi prostrtu po zemlji.
„Je li ona sul’dam?" upita Gavin. „Ili je damane?"
„Sve sul’dam mogu naučiti da usmeravaju", objasni mu Dajmena. „Elejna misli da će ta činjenica podriti čitavu njihovu kulturu kada bude razotkrivena, pa nam je zato naredila da se usredsredimo na to da podučavamo sul’dam kako da pristupe svojim moćima. Mnoge odbijaju da priznaju kako mogu da vide tkanja, ali nekoliko njih je bilo iskreno prema nama. Sve do jedne su zatražile da postanu damane."
Klimnu prema Kajsi. „Ova je najteža. Mislimo da se ona namerno trudi da nauči tkanja kako bi izazvala nesrećan slučaj i iskoristila naše razmišljanje protiv nas - ako učini nešto nasilno koristeći Jednu moć, može da tvrdi kako smo pogrešile kada smo je ostavile na slobodi."
Žena koja može naučiti da ubija pomoću Jedne moći, koja nije vezana Trima zavetima i rešena da dokaže da je opasna? Gavin se naježi.
„Uglavnom je napijamo dvokorenom." nastavi Dajmena. „Nisam ti ovo ispričala da bih te zabrinula, već da bih te upozorila da ono što ona govori može biti nepouzdano."
Gavin klimnu. „Hvala ti."
Dajmena ga povede nazad do sul’dam koja je ostala prostrta. „Veliki gospodaru, kako Kajsi može da ti služi?" Njeni postupci su podsećali na iskrivljenu Marilinu pokornost. Ono što je Gavin isprva protumačio kao ruganje uopšte nije bilo to - već nesavršeni trud nekoga od visokog roda da oponaša bednike.
„Jesi li ikada videla ovako nešto?", nehajno upita Gavin, vadeći krvonož.
Kajsi oštro uzdahnu. „Odakle ti to? Ko ti ga je dao?" Skoro smesta se lecnu, kao da je shvatila da je izašla van okvira uloge koju je preuzela na sebe.
„Jedan ubica je time pokušao da mi oduzme život", odgovori Gavin. „Borili smo se a on je pobegao."
„To je nemoguće, veliki gospodaru", odgovori Seanšanka, sada bolje vladajući svojim glasom.
„Zašto to misliš?"
„Zato što bi ti bio mrtav, veliki gospodaru, da si se borio protiv jednog krvonoža. Oni su najveštije ubice u čitavom carstvu. Bore se najbezobzirnije, jer su već mrtvi."
„Odredi samoubica." Gavin klimnu. „Znaš li nešto o njima?"
Na Kajsinom licu videlo se da se bori sama sa sobom.
„Ako se postaram da ti stave povodac?", upita je Gavin. „Hoćeš li mi onda odgovoriti?"
„Milostivi!" pobuni se Dajmena. „Kraljica to nikada neće dopustiti!"
„Pitaću je", odgovori Gavin. „Kajsi, ne mogu ti obećati da ćeš biti vezana povocem, ali obećavam ti da ću se založiti za tebe kod kraljice."
„Ti si moćan i snažan, veliki gospodaru", odgovori mu Kajsi. „I odista mudar. Ako to budeš učinio, Kajsi će ti odgovoriti."
Dajmena ošinu Gavina pogledom.
„Govori", naredi Gavin sul’dam.
„Krvonoževi ne žive dugo“, reče Kajsi. „Kada dobiju dužnost, više nemaju predaha. Carica, neka bi živela večno, daruje im posebne sposobnosti - ter’angreale u vidu prstenja, koji ih pretvaraju u velike ratnike."
„Oni im zamagljuju prilike", reče Gavin, „kada su blizu senkama."
„Da", odgovori Kajsi, iznenađena time što on to zna. „Oni ne mogu biti poraženi - ali s vremenom, ubiče ih njihova sopstvena krv."
„Njihova sopstvena krv?"
„Njihova služba ih truje. Kada dobiju zadatak, često ne izdrže duže od nekoliko nedelja. Najduže što prežive bude mesec dana."