Gavin uznemireno diže nož. „Dakle, samo moramo da sačekamo da umru."
Kajsi se zasmeja. „To se neće dogoditi. Pre nego što umru, postaraće se da njihova dužnost bude izvršena."
„Ovaj lagano ubija", primeti Gavin. „Po jedno na svakih nekoliko dana. Za sada svega šačicu."
„Isprobavanje", odgovori Kajsi. „Ispitivanje slabosti i snage - otkrivanje gde mogu da napadnu a da ih niko ne primeti. Ako je svega nekoliko njih mrtvo, onda još nisi video punu moć krvonoževa. Oni za sobom ne ostavljaju šačicu’ mrtvih, već na desetine."
„To ako ga ja ne zaustavim", odvrati Gavin. „Šta su mu slabosti?"
Kajsi se opet zasmeja. „Slabosti? Veliki gospodaru, zar nisam rekla da su to najbolji ratnici u Seanšanu, koje osnažuje i kojima pomaže caričina naklonost, neka bi živela večno?"
„Dobro. Šta je onda s ter’angrealom? On pomaže ubici kada je u senci, zar ne? Kako da ga onesposobim? Možda da zapalim mnogo baklji?"
„Veliki gospodaru, ne možeš imaš svetlost bez senke", odgovori mu žena. „Stvori više svetlosti i imaćeš više senke."
„Mora postojati neki način."
„Kajsi je sigurna da ćeš ga ti otkriti, veliki gospodaru, ako postoji." Ženin odgovor zvučao je pomalo samozadovoljno. „Veliki gospodaru, ako Kajsi može nešto da ti predloži? Smatraj sebe srećnim što si preživeo sukob s krvonožem. Mora da nisi bio njegova ili njena prava meta. Bilo bi pametno da se sakriješ dok ne prođe mesec dana. Dopusti carici - neka bi živela večno - da ostvari svoju volju i blagoslovi znamenja koja su ti data da te upozore na vreme da pobegneš i sačuvaš život."
„Dosta više s tim", javi se Dajmena. „Lorde Trakande, verujem da si dobio ono što si hteo?"
„Da, hvala ti", uznemireno odgovori Gavin. Jedva je primetio kada je Kajsi ustala i kada je Srodnica odvela svoju štićenicu.
Smatraj sebe srečnim što si preživeo... mora da nisi bio njegova prava meta...
Gavin odmeri težinu noža za bacanje. Očigledno da je Egvena bila meta. Zašto bi inače Seanšani upotrebili tako močno oružje? Možda misle da bi njena smrt srušila Belu kulu.
Egvena mora biti upozorena. Bez obzira na to hoče li se zbog toga naljutiti na njega, bez obzira na to je li to u suprotnosti s njenim željama - on je mora obavestiti o tome. To bi moglo da joj spase život.
I dalje je stajao tu - razmišljajući o tome kako da priđe Egveni - kada ga je našla jedna sluškinja u crvenoj i beloj livreji. Nosila je poslužavnik sa zapečaćenom kovertom. „Moj lorde Gavine?"
„Šta je to?“, upita Gavin, pa uze pismo i krvonožem ga raseče duž gornje strane.
„Iz Tar Valona", odgovori sluškinja klanjajući se. „Stiglo je kroz kapiju."
Gavin razmota debeli list hartije iz pisma. Prepoznao je Silvijanin rukopis.
Gavine Trakande, pisalo je. Amirlin je veoma nezadovoljna posto je otkrila da si otišao. Nije ti bilo naloženo da napustiš grad. Zatražila je od mene da ti pošaljem ovu poruku i objasnim da ti je dato više nego dovoljno vremena da lenstvuješ u Kaemlinu. Tvoje prisustvo se traži u Tar Valonu i naloženo ti je da se vratiš što je brže moguće.
Gavin je pročitao pismo, pa ga je onda pročitao ponovo. Egvena je urlala na njega zbog toga što joj je poremetio planove, pa skoro da ga je naglavačke izbacila iz Kule, a sada je nezadovoljna jer je otkrila da je otišao iz grada? Šta je očekivala da će uraditi? Samo što se nije zasmejao.
„Milostivi?", upita sluškinja. „Želiš li da pošalješ odgovor?" Na poslužavniku su bili hartija i pero. „Nagovestili su da se odgovor očekuje."
„Pošalji joj ovo", reče Gavin bacivši krvonož na poslužavnik. Odjednom ga je obuzeo silan bes i potpuno je zaboravio na to da se vraća u Tar Valon. Plamena žena!
„I reci joj", dodade trenutak kasnije, nakon što malo razmisli, „da je ubica Seanšanin i da ima poseban ter’angreal zahvaljujući kom je teško vidljiv u senkama. Najbolje bi bilo da zapale još svetiljaka. Ostala ubistva bila su ispitivanje naših odbrana. Ona je prava meta. Naglasi da je ubica veoma, veoma opasan - ali da nije onaj za kog je ona mislila da jeste. Ako joj je potreban dokaz, može da dođe ovamo, u Kaemlin, i da porazgovara s nekim Seanšanima."
Sluškinja je delovala zbunjeno, ali se povukla kada on ništa više nije rekao.
Pokušao je da ohladi glavu i suzbije bes. Ne može da se vrati - ne sada. Ne kada će delovati kao da je podvio rep i pokunjeno dogmizao na njenu zapovest. Ona ima svoje „pažljive planove i zamke". Kazala je da joj on nije potreban. U tom slučaju, moraće neko vreme biti bez njega.
34
Presuda
„Hoću da izviđači sve vreme budu u izvidnici", odlučno je govorio Perin. „Čak i za vreme suđenja." „Perine Ajbara, to se neće dopasti Devicama", odgovori mu Sulin. „Ne ako zbog toga propuste priliku da plešu kopljima."
„Ali će one to svejedno učiniti", reče Perin, hodajući kroz logor, između Danila i Gaula. Za njim su išli Azi i Vil al’Sin - njegovi današnji stražari.
Sulin pogleda Perina, pa klimnu. „Biće učinjeno." Ode.
„Lorde Perine", upita Danil, dok mu se u mirisu osećala strepnja. „O čemu se ovde radi?"
„Još ne znam", odgovori mu Perin. „Vetar nosi nešto zlo."
Danil se zbunjeno namršti. Pa, i Perin je zbunjen. Zbunjen i sve sigurniji. To deluje kao protivrečnost, ali tako je.
Taborom je vladala vreva dok su se njegove vojske okupljale da bi dočekale Bele plaštove. Ne njegova vojska, već vojske. Tako mnogo podela vlada među njima. Arganda i Galen nadmeću se ko će biti u boljem položaju, Dvorečani mrze nove najamničke družine, dok se nekadašnje izbeglice guraju između svih njih. A naravno, tu su i Aijeli, nadmeni i svojeglavi.
Raspustiću ih, govorio je Perin samome sebi. Zastoje sve to bitno? Međutim, to ga je svejedno mučilo. Neuredno je voditi logor na takav način.
Bilo kako bilo, Perinovi ljudi mahom su se oporavili od poslednjeg mehura zla. Najverovatnije da niko od njih nikada više neće posmatrati oružje na isti način, ali ranjenici su Izlečeni, a usmerivači odmorni. Belim plaštovima nije bilo drago zbog odlaganja, koje je potrajalo duže nego što su verovatno očekivali. Ali Perinu je to vreme bilo potrebno - i to iz najrazličitijih razloga.
„Danile", zausti. „Pretpostavljam da te je moja žena uključila u svoju zaveru s ciljem da ja budem zaštićen."
Danil se lecnu. „Kako...“
„Njoj je potrebno da ima svoje tajne", odgovori mu Perin. „Pola njih mi promakne, ali ova je bila jasna kao dan. Ona nije ni najmanje srećna zbog ovog suđenja. Šta ti je naredila da radiš? Nekakav plan sa Aša’manima da me izvučete iz opasnosti?"
„Tako nešto, moj lorde", priznade Danil.
„Poći ću, ako stvari pođu po zlu", kaza mu Perin. „Ali nemojte da ste uskočili prerano. Neću da se sve ovo pretvori u krvoproliće zato što je neki Beli plašt opsovao u pogrešnom trenutku. Čekajte na moj znak. Jesi li me razumeo?"
„Da, milostivi", odgovori mu Danil, mirišući postiđeno.
Perinu je potrebno da završi sa svim tim. Da se svega toga ratosilja. Smesta. I to zato što mu je poslednjih nekoliko dana sve to počelo da deluje prirodno. Ja sam samo... Zaćuta. Samo šta? Kovač? Da li to uopšte više može da kaže? Šta je on zapravo? Ispred njih Niejld je sedeo na jednom panju pored tla za Putovanje. U poslednjih nekoliko dana, mladi Aša’man borac i Gaul su po Perinovom naređenju otišli u nekoliko različitih pravaca kako bi videli da li kapije rade ako se odmaknu dovoljno daleko od tabora. Ispostavilo se da zaista rade, mada čovek mora da putuje satima i satima da bi se mogle otvoriti.
Ni Niejld ni Gaul nisu primetili nikakvu promenu sem što tkanje za kapije opet radi. Nije bilo nikakve prepreke niti vidljivog pokazatelja sa ove strane, ali ako je Perin dobro pretpostavio - područje u kojem kapije ne rade tačno se podudara s područjem koje u vučjem snu pokriva kupola.