Nije želeo da ubije one Bele plaštove, ali ih je ubio. I to je učinio u pomami, bez vlasti nad sobom. Mogao bi za to kriviti vukove i mogao bi za to kriviti Bele plaštove, ali istina je da on jeste izgubio vlast nad sobom. Kada se probudio, jedva da se sećao onoga što je učinio.
„Perine, znaš moj odgovor", reče Morgaza. „Vidim ti to u očima."
„Učini ono što moraš", odgovori Perin.
„Perine Ajbara, proglašavam te krivim."
„Ne!“, vrisnu Faila. „Kako se usuđuješ? On te je prihvatio kada niko drugi nije hteo!"
Perin je uhvati za rame. Nagonski je pružala ruku u rukav, hvatajući se za tu skrivene noževe.
„Ovo nema nikakve veze sa onim što ja osećam prema Perinu", odgovori Morgaza. „Ovo je suđenje po andorskom zakonu. Pa, zakon je veoma jasan. Perin je možda smatrao da su vukovi njegovi prijatelji, ali zakon kaže da nečiji pas ili stoka vrede izvesnu sumu novca. Nezakonito je da ih neko ubije, ali još je više nezakonito ubiti čoveka u odmazdu za to. Ako želiš, mogu da ti navedem tačne odrednice."
Paviljonom je vladao muk. Niejld se upola digao iz svoje stolice, ali Perin ga je pogledao u oči i odmahnuo glavom. Aes Sedai i Mudre bile su potpuno bezizražajne. Berelajn je delovala kao da se nevoljno pomirila sa sudbinom, a zlatokosa Alijandra je od zabezeknutosti prinela jednu šaku ustima.
Danil i Azi al’Ton prišli su Perinu i Faili, a Perin ih nije naterao da odstupe.
„Zašto je to bitno?", zatraži da čuje Bajar. „On svejedno neće poštovati presudu!"
I ostali Beli plaštovi ustadoše, a Perin ovoga puta nije mogao pogledom suzbiti sve koji su u odgovor na to ustali na njegovoj strani.
„Još nisam donela presudu", britko reče Morgaza.
„Kakva pa druga presuda može da se donese?" upita Bajar. „Kazala si da je kriv."
„Da", potvrdi Morgaza. „Mada verujem da ima okolnosti koje su bitne za presudu." Lice joj je i dalje bilo kao okamenjeno, a mirisala je odlučno. Šta li ona to radi?
„Beli plaštovi su bili neovlašćeni vojni odred u granicama mog kraljevstva", kaza Morgaza. „Imavši to u vidu, premda presuđujem da je Perin kriv za ubistvo vaših ljudi, takođe presuđujem da je ovaj slučaj podložan Kainečkom protokolu."
„Je li to zakon koji se tiče najamnika?", upita Galad.
„Dakako."
„Šta je sad pa to?“, upita Perin.
Galad se okrenu da ga pogleda. „Presudila je da je naš sukob bila kavga između najamničkih družina bez poslodavca. U suštini, presuda kaže da u sukobu nije bilo nevinih - stoga, nisi optužen za ubistvo, već si nezakonito ubio.“
„Zar postoji razlika?" mršteći se upita Danil.
„Samo semantička", odgovori Galad, ruku i dalje sklopljenih iza leđa. Perin mu oseti miris; bio je radoznao. „Da, to je dobra presuda, majko. Ali verujem da je kazna svejedno smrt.“
„Može da bude", odgovori Morgaza. „Zakonik je daleko popustljiviji, u zavisnosti od okolnosti."
„Onda, šta si presudila?", upita Perin.
„Ništa", odgovori Morgaza. „Galade, ti si odgovoran za ubijene ljude - ili nešto najbliže što imamo čoveku koji je za njih odgovoran. Izricanje presude prepustiću tebi. Donela sam odluku o krivici i iznela pravne osnove. Ti odredi kaznu."
Galad i Perin se zgledaše preko paviljona. „Shvatam", kaza Galad. „Čudan izbor, milostiva. Ajbara, moram da te ponovo pitam - da li ćeš prihvatiti odluke donete na ovom suđenju, koje si sam predložio? Ili ovo mora da se reši sukobom?"
Faila se ukoči pored njega. Perin je čuo svoju vojsku kako počinje da se pokreće, a ljudi olabavljuju mačeve u kanijama i gunđaju. Glas se proneo kroz vojsku kao tiho brujanje. Lord Perin proglašen krivim. Pokušaće da ga zarobe. Nećemo to dopustiti, zar ne?
Gorki mirisi straha i besa izmešaše se u paviljonu, dok su se obe strane streljale pogledima. Iznad svega toga Perin je osećao u vazduhu miris koji je govorio da je sve to pogrešno.
Mogu li i dalje bežati?, pomislio je. Da me onaj dan stalno proganja? S ta’verenima nema slučajnosti. Zašto ga je Šara dovela tu, da se suoči s tim košmarima iz svoje prošlosti?
„Prihvatiću ih, Damodrede", reče mu Perin.
„Molim?", ote se Faili.
„Ali", dodade Perin, dižući jedan prst, „samo ako obećaš da ćeš izvršenje ove kazne odložiti nakon što ispunim svoju dužnost u Poslednjoj bici."
„Prihvatićeš presudu nakon Poslednje bitke?" upita Bornhald. Zvučao je zbunjeno. „Nakon onoga što će možda biti kraj sveta? Nakon što dobiješ vreme da pobegneš i da nas možda izdaš? Kakvo je to obećanje?"
„Jedino koje mogu da dam", odgovori Perin. „Ne znam šta budućnost nosi, niti da li ćemo doživeti Poslednju bitku. Ali borimo se za preživljavanje.
Možda i za sudbinu čitavog sveta. Naspram toga, sve ostale brige su na drugom mestu. To je jedini način na koji mogu da se potčinim ovom suđenju."
„A kako da znamo da ćeš održati reč?“, upita Galad. „Moji ljudi te smatraju Nakotom Senke."
„Došao sam ovamo, zar ne?“, upita Perin.
„Zato što smo zarobili tvoje ljude."
„A bi li neki Nakot Senke mario za njih?" upita Perin.
Galad se pokoleba.
„Zaklinjem se", nastavi Perin, „Svetlošću i nadom u spasenje i ponovno rođenje, ljubavlju prema Faili i imenom svog oca - pružiće ti se tvoja prilika, Galade Damodrede. Ako obojica dočekamo kraj svega ovoga, potčiniću se tvojoj vlasti."
Galad ga pogleda, pa klimnu. „U redu."
„Ne!“, viknu Bajar. „Ovo je ludost!"
„Polazimo, Dete Bajare", reče mu Galad, prilazeći izlazu iz paviljona. „Odlučio sam. Majko, hoćeš li poći sa mnom?"
„Žao mi je, Galade", odgovori mu Morgaza, „ali ne. Ajbara ide u Andor, a ja moram s njim."
„U redu." Galad produži.
„Čekaj", viknu mu Perin. „Nisi mi kazao kakva će mi biti kazna kada ti se potčinim."
„Ne“, odgovori Galad ne zastajući. „Nisam."
35
Ispravna stvar
„Razumeš šta ti je činiti?", upita Egvena hodajući prema svojim odajama u Beloj kuli.
Sijuan klimnu.
„Ako se pojave", reče joj Egvena, „nećete dopustiti da budete uvučene u borbu."
„Majko, nismo deca", zajedljivo joj kaza Sijuan.
„Ne, vi ste Aes Sedai - pa skoro jednako loše sledite uputstva koja su vam data."
Sijuan je bezizražajno pogleda, a Egvena zažali zbog svojih reči. Sijuan ih nije zaslužila; sama Egvena je na ivici živaca. Ona se smiri.
Pokušala je da izmami Mesanu služeći se različitim mamcima, ali za sada joj to nije pošlo za rukom. Egvena je mogla da se zakune da skoro oseća tu ženu kako je posmatra u Tel’aran’riodu. Jukiri i njene Aes Sedai ništa ne mogu da urade.
Najbolja nada joj je noćašnji sastanak. To mora da je izmami. Egvena više nema vremena - vladari koje je ubedila već su digli vojske, a Randove snage se prikupljaju.
„Idi“, kaza joj Egvena. „Razgovaraj sa ostalima. Neću da dođe do ikakvih glupih grešaka."
„Da, majko", progunđa Sijuan okrećući se.
„I Sijuan", pozva je Egvena.
Nekadašnja Amirlin zastade.
„Postaraj se da noćas budeš bezbedna", kaza joj Egvena. „Neću da te izgubim."
Sijuan je na takve izraze zabrinutosti često odgovarala nepristojno, ali noćas se samo nasmešila. Egvena odmahnu glavom i požuri u svoje odaje, gde je zatekla Silvijanu kako je čeka.
„Gavin?", upita Egvena.
„Nema vesti od njega", odgovori Silvijana. „Danas po podne poslala sam mu glasnika, ali se vratio. Pretpostavljam da Gavin oteže sa odgovorom čisto da bi nam stvarao poteškoće."
„On ume da bude tvrdoglav", primeti Egvena. Bez njega se osećala ogoljeno. To ju je iznenađivalo, pošto mu je jasno i glasno naredila da se drži podalje od njenih vrata. Zašto se sada brine što on nije tu?