„Udvostruči mi stražu i postaraj se da u blizini budu vojnici. Ako se moji štitovi oglase, dići će veliku buku."
„Da, majko", odgovori Silvijana.
„I pošalji Gavinu još jednog glasnika", odgovori ona. „Sa učtivijim pismom. Zamoli ga da se vrati, nemoj da mu naređuješ." Znajući Silvijanino mišljenje o Gavinu, Egvena je bila sigurna da je prvobitno pismo bilo grubo.
To rekavši, Egvena duboko uzdahnu, pa uđe u svoje odaje, proveri štitove i pripremi se za spavanje.
Ne bi trebalo da se osećam ovoliko iscrpljeno, pomislio je Perin dok je silazio iz Korakovog sedla. Ne radim ništa sem što pričam.
Suđenje ga je pritiskalo. Izgleda kao da pritiska čitavu vojsku. Perin je posmatrao vojnike dok su se vraćali u logor. Morgaza je bila s njima, ali po strani i potpuno sama. Faila ju je čitavim putem držala na oku, odišući besom, ali ne progovarajući nijednu reč. Alijandra i Berelajn su se držale podalje od njih dve.
Morgaza ga je osudila, ali on zapravo nije preterano mario za to. Izašao je na kraj s Belim plaštovima, a sada mora da odvede svoje ljude na bezbedno mesto. Morgaza je jahala kroz logor, tražeći Lini i gazda Gila. Njih dvoje su bezbedno stigli, skupa sa svim ostalim zarobljenicima, baš kao što je Galad Damodred obećao. Iznenađujuće, ali s njima je poslao i potrepštine i kola.
Dakle, suđenje je bilo pobeda. Perinovi ljudi to izgleda nisu tako videli. Vojnici su se podelili u skupine dok su se pogureno vraćali u tabor. Nije bilo mnogo priče.
Pored Perina, Gaul odmahnu glavom. „Dve srebrne tačke."
„Molim?" upita Perin, predajući Koraka jednom konjušaru.
„Izreka", odgovori Gaul, zagledan u nebo. „Dve srebrne tačke. Dva puta smo pošli u bitku, a nismo zatekli neprijatelja. Još jednom - i ostaćemo bez časti."
„Gaule, bolje je da ne nalazimo neprijatelja", odgovori Perin. „Bolje je da se krv ne proliva."
Gaul se zasmeja. „Perine Ajbara, ne kažem da želim da se san okonča. Ali pogledaj svoje ljude. Oni osećaju ovo o čemu ja pričam. Ne bi trebalo da plešeš kopljima bez ikakve svrhe, ali takođe ne bi trebalo da prečesto tražiš da se ljudi pripreme da ubijaju, a da im onda ne daš nikoga protiv koga će se boriti."
„Radiću to onoliko često koliko budem hteo", namrgođeno odvrati Perin, „ako to znači da je bitka izbegnuta. Ja..."
Po tlu se začu bat konjskih kopita, a vetar mu donese Failin miris, pa se on okrenu da se suoči s njom.
„Bitka je zaista izbegnuta, Perine Ajbara", reče mu Gaul, „a druga započeta. Neka bi našao vode i hlada." On otrča dok se Faila spuštala iz sedla.
Perin duboko udahnu.
„Dobro, mužu", reče mu ona, prilazeći mu odsečnim korakom. „Sada ćeš mi objasniti šta si to uradio. Ti njemu dozvolio da ti sudi? Obećao mu da ćeš mu se predati? Nisam imala utisak da sam se udala za budalu!"
„Nisam budala, ženo", zaurla on u odgovor. „Stalno mi pričaš kako moram da vodim. Pa, danas sam prihvatio tvoj savet!"
„Prihvatio si ga i doneo pogrešnu odluku."
„Nije bilo ispravne odluke!"
„Mogao si da nas povedeš u boj protiv njih."
„Oni nameravaju da se bore u Poslednjoj bici", odbrusi Perin. „Svaki Beli plašt kojeg ubijemo biće jedan čovek manje koji će se suočiti s Mračnim. Ja, moji ljudi, Beli plaštovi - niko od nas nije bitan u poređenju sa onim što sledi! Oni moraju da prežive, a moramo i mi. Ovo je bio jedini način za to!"
Svetlosti, delovalo mu je tako pogrešno što viče na nju. Međutim, to ju je čak umirilo. Za divno čudo, vojnici u njihovoj blizini zaklimaše, kao da nisu mogli da uvide istinu sve dok je neko nije zaurlao.
„Hoću da preuzmeš zapovedništvo nad povlačenjem", kaza Perin Faili. „Još nismo upali u zamku, ali svakim trenutkom sve se više ježim. Nešto nas drži na oku; onemogućili su nam da koristimo kapije i nameravaju da nas pobiju sve do jednog. Sada znaju da se nećemo boriti protiv Belih plaštova, što znači da će ubrzo napasti. Možda večeras; ako budemo imali sreće, odložiće napad do sutra ujutru.“
„Nismo završili sa ovom raspravom", upozori ga ona.
„Faila, šta je urađeno, urađeno je. Gledaj napred."
„U redu." I dalje je mirisala besno, streljajući ga onim prelepim tamnim očima, ali je ipak zauzdavala taj svoj bes. „Idem u vučji san", reče Perin, bacajući pogled ka ivici logora gde je bio podignut njihov šator. „Ili ću uništiti onu kupolu, ili ću naći neki način da primoram Koljača da mi kaže kako da učinim da Putovanje opet radi. Pripremi vojsku za pokret i naredi Aša’manima da svaki put kada izbroje do sto pokušaju da otvore kapiju. Čim im to uspe, odvedi naše ljude odavde."
„Kuda?" upita Faila. „Džehana?"
Perin odmahnu glavom. „Preblizu. Neprijatelj je možda drži na oku. Andor. Odvedi ih u Kaemlin. Zapravo, ne. Beli Most. Hajde da se držimo podalje od bilo kog mesta u koje mogu posumnjati da ćemo otići. Sem toga, ne želim da se pojavim s vojskom na Elejninom pragu sve dok je ne upozorim na to."
„Dobar plan", reče Faila. „Ako se bojiš da ćemo biti napadnuti, onda bi najbolje bilo da najpre premestimo logorske sledbenike, umesto da prvo ode vojska a da mi ostanemo bez odbrane."
Perin klimnu. „Ali neka krenu čim kapije opet prorade."
„A šta ako ne uspeš?" Faila je počela da zvuči odlučno. Prestravljeno, ali odlučno.
„Ako za sat vremena ne uspem da učinim da kapije ponovo rade, povedi ih prema mestu gde je Niejld otkrio da može otvarati kapije. Mislim da to neće uspeti; mislim da će Koljač samo premestiti kupolu, tako da uvek budemo pod njom. Ali i to je nešto."
Faila klimnu, ali u mirisu joj se oseti kolebljivost. „To takođe znači da nećemo biti u logoru, već da ćemo marširati. Tako će nas mnogo lakše uhvatiti u zasedu."
„Znam", odgovori Perin. „Zato ne smem da ne uspem."
Ona ga zagrli i prisloni glavu uz njegova nedra. Mirisala je predivno. Na Failu. To je za njega odrednica predivnog. „Kazao si da je on jači od tebe", prošapta mu ona.
„Jeste."
„Mogu li učiniti bilo šta što bi ti pomoglo kada se suočiš s njim?", tiho ga upita ona.
„Ako paziš na naše ljude dok mene nema - to će pomoći."
„A šta ako te on ubije dok si tamo?"
Perin ništa nije odgovorio.
„Nema nikakvog drugog načina?" upita ona.
On se odvoji od nje. „Faila, prilično sam siguran da je on lord Luk. Mirišu drugačije, ali takođe imaju neke sličnosti. A kada sam ranije ranio Koljača u vučjem snu, lord Luk je takođe bio ranjen."
„Da li bi zbog toga trebalo da se osećam bolje?“, upita ga ona i namršti se.
„Sve se okreće. Završili smo s Maldenom i našli se na korak od ostataka Belih plaštova, s kojima su Bajar i Bornhald. Koljač se opet pojavio u vučjem snu. Onaj čovek o kojem sam ti pričao, Noam, onaj što je bio u kavezu. Sećaš li se gde sam ga našao?“
„Kazao si da si jurio za Random. Kroz...“
„Geldan“, dopuni je Perin. „To se dogodilo u mestu ni nedelju dana jahanja odavde."
„Čudna slučajnost, ali...“
„Nije to slučajnost, Faila. Ne kada je o meni reč. Ovde sam s razlogom. On je ovde s razlogom. Moram da se suočim sa ovim.“
Ona klimnu, a on se okrene i pođe prema njihovom šatoru, tako da joj ruka iskliznu iz njegove. Mudre su mu dale čaj koji će ga uspavati, tako da može da uđe u vučji san.
Vreme je.
„Kako si mogao da ga pustiš?", upita Bajar, čvrsto stežući balčak dok mu se beli plašt vijorio za njim. On, Bornhald i Galad hodali su sredinom njihovog logora.
„Učino sam ono što je bilo ispravno", odgovori Galad. „To što si ga pustio na slobodu nije bilo ispravno!" odbrusi Bajar. „Nije moguće da veruješ..."
„Dete Bajare", tiho mu kaza Galad. „Nalazim da je tvoj stav sve više neposlušan. To me onespokojava. Trebalo bi da onespokojava i tebe."