„To mora da bude druga pogodba." Šijelin odmahnu glavom. „I to neće biti lako sklopljena pogodba. Aes Sedai su guje, baš kao s tog prstenja koje nosite."
„A šta ako u ponudu uključim ter’angreale za snevanje koji su vam pozajmljeni?", upita Egvena.
Šijelin baci pogled na svoju šaku - u stvarnom svetu, u njoj je pločica koja omogućava ženi da uđe u Tel’aran’riod, ako se u nju usmeri malčice Duha. Egvena im, naravno, nije dala ter’angreale koji omogućavaju da se u Svet snova uđe bez usmeravanja. Najbolje je da njih drži u tajnosti.
„U Tel’aran’riodu", nastavi Egvena i nagnu se napred, „možete da idete kud god hoćete. Možete da se sastanete sa onima koji su daleko od vas, a da ne morate da Putujete do njih. Možete da saznajete skrivene stvari i da se sastajete u tajnosti."
„Egvena al’Ver, to što predlažeš veoma je opasno", strogo reče Amis. „To bi bilo kao da pustiš mokrozemsku decu da jurcaju po Trostrukoj zemlji kako im se prohte."
„Amis, ne možete da zadržite ovo mesto samo za sebe", primeti Egvena.
„Nismo toliko sebične", odgovori Mudra. „Priča o njihovoj bezbednosti."
„Onda bi možda", odvrati Egvena, „bilo najbolje da Morski narod pošalje neke učenice kod vas, da ih obučavaju Mudre - a možda vi možete da pošaljete neke kod njih."
„Da žive na brodovima?" zgroženo upita Melaina.
„Zar ima boljeg načina da savladate svoj strah od vode?"
„Mi je se ne plašimo", odbrusi Amis. „Mi je poštujemo. Vi mokrozemci..."
O brodovima je oduvek pričala kao što ljudi pričaju o lavovima u kavezu.
„Kako god." Egvena se opet okrenu da pogleda Morski narod. „Ako se dogovorimo, ter’angreali bi mogli biti vaši."
„Ove si nam već dala", odgovori Šijelin.
„Šijelin, ti su vam pozajmljeni, što su vam žene koje su vam ih donele jasno stavile do znanja."
„A ti bi nam ih dala da trajno budu naši?“, upita Šijelin. „Bez onih gluposti da svi ter’angreali pripadaju Beloj kuli?"
„Važno je da postoji pravilo kojim se sprečava da ter’angreale zadržavaju oni koji ih otkriju", odgovori Egvena. „Tako možemo da uzmemo moguće opasan predmet od nekog budalastog trgovca ili seljaka. Ali bila bih voljna da učinim zvaničan izuzetak kada je reč o vetrotragačicama i Mudrima."
„Dakle, stakleni stubovi...", zausti Amis. „Pitala sam se kad će već jednom Aes Sedai pokušati da polože pravo na njih."
„Sumnjam da će se to dogoditi", odgovori Egvena. „Ali takođe pretpostavljam da će Aijelima pasti kamen sa srca ako zvanično proglasimo da ti ter’angreali - kao i drugi koje imate - pripadaju vama i da sestre ne mogu da ih traže."
Mudre se na to ozbiljno zamisliše.
„Ovaj sporazum je i dalje čudan", javi se Bair. „Aijelke koje uče u Beloj kuli, ali ne postaju Aes Sedai? Nikada se nije tako radilo."
„Bair, svet se menja", tiho joj kaza Egvena. „U Emondovom Polju bila je livadica puna prelepog cveća zvanog emondova slava, koje je raslo blizu potočića. Moj otac je voleo da se tu šeta i divi njihovoj lepoti. Ali kada je novi most bio podignut, ljudi su počeli da gaze kroz cveće da bi došli do njega.
Moj otac je godinama pokušavao da ih drži podalje od tog cveća. Dizao je ogradice i postavljao znakove. Ništa nije uspevalo. A onda se setio da kroz cveće rečnim kamenjem poploča novu stazu, i da gaji cveće pored staze. Nakon toga ljudi su prestali da ga gaze.
Kada dođe do promene, možeš da vrištiš i da pokušavaš da primoravaš stvari da ostanu iste kakve su bile. Ali obično ćeš biti pregažena. Međutim, ako ti pođe za rukom da usmeriš promene, onda će ti one ići naruku. Baš kao što Moć služi nama, ali tak pošto joj se predamo."
Egvena pogleda svaku ženu ponaosob. „Naše tri skupine odavno je trebalo da počnu da sarađuju. Poslednja bitka je pred nama, a Ponovorođeni Zmaj preti da će osloboditi Mračnoga. Sve da to samo po sebi nije dovoljno, imamo još jednog zajedničkog neprijatelja - koji bi da uništi i Aes Sedai i vetrotragačice i Mudre.“
„Seanšani", reče Melaina.
Rinejla, koja je sedela iza ostalih vetrotragačica, tiho zasikta na tu reč. Odeća joj se promeni tako da je bila u oklopu i držala mač, ali tren kasnije sve to nestade.
„Da“, odgovori Egvena. „Zajedno možemo da budemo dovoljno snažne da bismo se borile protiv njih. Razjedinjene..."
„Moramo da razmislimo o ovoj pogodbi", kaza Šijelin. Egvena primeti da vetar duva kroz prostoriju; verovatno ga je slučajno stvorila neka vetrotragačica. „Opet ćemo se sastati i možda dati obećanje. Ako ga damo, uslovi će biti sledeći: svake godine slaćemo vam dve učenice, kao i vi nama.“
„Ne najslabije", primeti Egvena. „Hoću da nam šaljete one koje najviše obećavaju."
„A vi ćete slati iste takve?" upita Šijelin.
„Da“, odgovori Egvena. Dve su dobar početak. Verovatno će hteti da pređu na više kada se taj plan pokaže delotvornim, ali ona neće tražiti to na samom početku.
„A mi?“, upita Amis. „Jesmo li i mi deo te pogodbe, kako je zovete?"
„Dve Prihvaćene", odgovori Egvena, „u zamenu za dve učenice. Obučavaće se ne manje od šest meseci, ali ne više od dve godine. Kada se naše žene nađu među vama, smatraće se vašim učenicama i moraće da slede vaša pravila." Oklevala je. „Na kraju svoje obuke, sve učenice i Prihvaćene moraju da se vrate svojima na najmanje godinu dana. Nakon toga, ako vaše reše da postanu Aes Sedai, mogu da se vrate i budu razmotrene. Isto važi za naše žene koje će biti kod vas, ako reše da vam se pridruže."
Bair zamišljeno klimnu. „Možda će biti žena poput tebe, koje će shvatiti da su naši običaji daleko bolji kada ih budu upoznale. I dalje je šteta što smo te izgubile."
„Moje mesto je bilo drugde", odgovori Egvena.
„Hoćete li prihvatiti takvu pogodbu i s nama?", obrati se Šijelin Mudrima. „Ako pristanemo na slične uslove, dve za dve?"
„Ako se pogodba dogovori", odgovori Bair gledajući druge dve Mudre, „sklopićemo je i s vama. Ali najpre moramo o tome razgovarati sa ostalim Mudrima."
„A šta je s ter’angrealima?“, upita Šijelin, okrećući se da opet pogleda Egvenu.
„Vaši su“, odgovori Egvena. „U zamenu za to, oslobodićete nas obaveze da vam šaljemo sestre da vas obučavaju, a mi ćemo pustiti pripadnice Morskog naroda koje su trenutno s nama da se vrate svom narodu. Sve ovo mora da odobri vaš narod, a ja ću morati da iznesem dogovor pred Dvoranu Kule.“
Naravno, pošto je ona Amirlin, njeni proglasi su zakon. Međutim, ako se ne dopadnu Dvorani, ti zakoni se mogu zanemariti. U ovom slučaju, podrška Dvorane biće joj potrebna - ali želi da je dobije, naročito ako se u obzir uzme njen stav da bi Dvorana trebalo da više sarađuje s njom a da se manje sastaje u tajnosti.
Međutim, bila je prilično sigurna da će dobiti saglasnost za taj predlog. Aes Sedai neće biti oduševljene odustajanjem od ter’angreala, ali takođe im se ne dopada pogodba koju su sklopile s Morskim narodom u vezi sa Zdelom vetrova. Dale bi skoro sve da se ratosiljaju toga.
„Znala sam da ćeš pokušati da učiniš kraj tome da nas sestre obučavaju", reče joj Šijelin; zvučala je samozadovoljno.
„A šta bi ti radije imala?", upita je Egvena. „Žene koje su najslabije među nama i koje svoju službu posmatraju kao kaznu ili, umesto toga, pripadnice vašeg naroda, koje su naučile ono najbolje što mi možemo da ponudimo i srećno se vraćaju među vas da to podele?" Egvena je svejedno napola bila na iskušenju da im jednostavno pošalje Aes Sedai iz Morskog naroda i da tako ispuni pogodbu s njima; to joj se činilo odgovarajućim izvrtanjem okolnosti u kojima se našla.