Međutim, nada se da će ova nova pogodba zameniti staru. Imala je neki osećaj da će svejedno izgubiti sestre iz Morskog naroda, makar one koje žude da se vrate svojima. Svet se zaista menja, a sada kada vetrotragačice više nisu tajna, stari običaji ne moraju da se poštuju.
„Razgovaraćemo o tome“, odgovori Šijelin. Klimnu ostalima, a one nestadoše iz prostorije. Svakako brzo uče.
„Egvena al’Ver, ovaj ples je opasan", reče joj Amis dok je ustajala i nameštala šal. „Bilo je vreme kada bi se Aijeli ponosili da služe Aes Sedai. To vreme je prošlo."
„Amis, žene koje ste mislili da ćete naći samo su san", odgovori joj Egvena. „Stvaran život je često razočaranje naspram snova, ali makar znate da kada steknete čast u stvarnom životu, to nije obična pričina."
Mudre klimnuše. „Verovatno ćemo pristati na ovu pogodbu. Moramo da naučimo ono što Aes Sedai mogu da nam prenesu."
„Odabraćemo naše najsnažnije žene", dodade Bair. „One koje neće biti iskvarene mokrozemskom slabošću." U njenim rečima nije bilo osude. Po Bairinom mišljenju, nazivati mokrozemce slabićima nije nikakva uvreda.
Amis klimnu. „Ovo što radiš je dobro, sve dok ne pomisliš da nas okuješ čeličnim stegama."
Ne, Amis, pomislila je Egvena. Neću vas okovati čeličnim stegama. Umesto toga, poslužiću se čipkom.
„A sada", reče Bair, „jesmo li ti danas i dalje potrebne. Nagovestila si da će doći do nekakve bitke."
„Da“, odgovori Egvena. „Ili se bar tako nadam." Ništa joj nisu javile. To znači da Ninaeva i Sijuan nisu nikoga otkrile da prisluškuje. Da li to znači da njena varka nije uspela?
Mudre joj klimnuše, pa odoše u stranu, tiho razgovarajući. Egvena priđe ostalim Aes Sedai.
Jukiri ustade. „Majko, ovo mi se ne dopada", reče joj Jukiri tihim glasom i odmeravajući Mudre. „Mislim da Dvorana neće pristati na ovo. Mnoge su tvrde na stavu da svi predmeti Jedne moći treba da budu naši."
„Dvorana će se urazumiti", odgovori Egvena. „Već smo vratile Zdelu vetrova Morskom narodu, a sada kada je Elejna opet otkrila kako se prave ter’angreali, biće samo pitanje vremena pre nego što bude tako mnogo njih da mi nećemo biti u stanju da ih sve pratimo."
„Ali Elejna je Aes Sedai, majko", kaza Siejn ustajući, uznemirenog izraza lica. „Zacelo možeš da je obuzdavaš."
„Možda", tiho odgovori Egvena. „Ali zar ti nije čudno što se tako mnogo Talenata vraća nakon svih tih godina i što ima tako mnogo otkrića? Moje Snevanje, Elejnini ter’angreali, Proricanje. Vlada obilje retkih Talenata. Dobu se bliži kraj, a svet se menja. Čisto sumnjam da će Elejnin Talenat ostati jedinstven. Šta ako se pojavi kod neke Mudre ili vetrotragačice?"
Ostale tri su sedele nemo i onespokojeno.
„I dalje nije u redu odustati od toga, majko", naposletku joj reče Jukiri. „Uz izvestan napor, mogle bismo da potčinimo Mudre i vetrotragačice."
„A Aša’mane?", tiho upita Egvena, ne mogavši da u glasu sakrije tračak nelagode. „Hoćemo li zahtevati da svi angreali i sa’angreali napravljeni za muškarce pripadnu nama, iako ne možemo da ih koristimo? Šta ako ima Aša’mana koji su naučili da stvaraju predmete Moći? Hoćemo li ih prisiliti da nam daju sve što su stvorili? Možemo li ih naterati na to?”
„Ja...“, zausti Jukiri.
Leana odmahnu glavom. „Ona je u pravu, Jukiri. Svetlosti, ali jeste u pravu."
„Svet kakav je nekada bio više ne može biti naš“, tiho reče Egvena, ne želeći da Mudre čuju šta priča. „Da li je ikada bio naš? Crna kula vezuje Aes Sedai, Aijeli nas više ne poštuju, vetrotragačice su stolećima krile od nas svoje najbolje usmeravačice i postaju ratobornije. Ako pokušamo da se prečvrsto držimo svega ovoga, ispašćemo ili tirani ili budale, u zavisnosti od toga koliko budemo uspešne. Ne želim da budem ni jedno ni drugo.
Predvodićemo ih, Jukiri. Moramo da postanemo izvorište na koje će se žene ugledati - sve žene. To ćemo postići tako što nećemo stiskati previše čvrsto, već ćemo dovoditi njihove usmerivačice da se obučavaju kod nas, a mi ćemo slati naše najnadarenije Prihvaćene da postanu stručnjaci u onome u čemu su one najbolje."
„A šta ako one u ovom trenutku govore isto to?“, tiho upita Leana, gledajući Mudre, koje su tiho razgovarale na suprotnoj strani prostorije. „Šta ako one pokušavaju da izigraju nas na isti način kao što mi pokušavamo da izigramo njih?"
„Onda ćemo morati da igramo bolje", odgovori Egvena. „Za sada je sve ovo sporedno. Potrebno nam je jedinstvo protiv Senke i Seanšana. Moramo da..."
Raščupana Sijuan pojavi se u prostoriji, haljine oprljene na jednoj strani. „Majko! Potrebna si nam!"
„Bitka je otpočela!", žurno upita Egvena. Mudre načuljiše uši i digoše glave.
„Jeste", prodahta Sijuan. „Smesta je počela. Majko, nisu došle da prisluškuju! Napale su."
Perin je hitao preko tla, svakim korakom prelazeći lige i lige. Mora da odnese klin nekud daleko od Koljača? Možda u okean? Mogao bi da...
Strela zasikta kroz vazduh i raseče mu rame. Perin opsova i hitro se okrenu. Nalazili su se na visokoj stenovitoj padini. Koljač je stajao nizbrdo u odnosu na njega, luka dignutog uz oštro lice, tamnih očiju koje su blistale od besa. On pusti još jednu strelu.
Zid, pomislio je Perin, prizivajući zid od cigala ispred sebe. Strela se zari nekoliko palaca u cigle, ali se zaustavi. Perin smesta posla sebe nekud drugde. Ali nije mogao da ode daleko dok sa sobom nosi kupolu.
Perin više nije išao pravo na sever, već se kretao ka istoku. Sumnjao je da će to zavarati Koljača - on verovatno može da vidi kako se kupola premešta i da oceni u kom je smeru.
Šta da radi? Nameravao je da baci klin u okean, ali ako ga Koljač prati, samo će ga opet uzeti. Perin se usredsredi na to da se kreće što brže može i da svakim otkucajem srca preleće lige. Može li da pobegne svom dušmaninu? Krajolik je u blesku promicao pored njega. Planine, šume, jezera i livade.
Taman kada je pomislio da je možda utekao, jedna prilika se pojavila odmah uz njega, zamahujući mačem ka njegovom vratu. Perin se sagnu i jedva izbeže udarac. Zareža i diže čekić, ali Koljač nestade.
Perin se ukopa, doveden do ludila od besa. Koljač se kreće brže od njega i može da dospe pod kupolu tako što skače ispred nje, pa sačeka da se Perin premesti tako da ga obuhvati kupolom. Odatle može da skoči pravo na Perina i da ga napadne.
Ne mogu da mu pobegnem, shvatio je Perin. Jedini način da bude siguran da će zaštititi Failu i ostale jeste da ubije Koljača. U suprotnom, taj će čovek jednostavno uzeti klin gde god da ga Perin sakrije i onda se vratiti da opet zarobi njegove ljude.
Perin se osvrnu kako bi video gde je. Bio je na retko pošumljenoj padini i video Zmajevu planinu kako se uzdiže severno od njega. Bacio je pogled na istok i ugledao vrh velike građevine kako viri nad krošnjama. Bela kula. Grad možda pruži Perinu neku prednost i olakša mu skrivanje u nekoj od mnogih zgrada ili uličica.
Perin skoči u tom smeru, noseći klin sa sobom, a kupola koju je klin stvarao premeštala se s njim. Ipak će se sve svesti na bitku.
37
Tama u kuli
Gavin je sedeo na klupi u vrtovima kaemlinske palate. Prošlo je nekoliko sati otkad je poslao Egveninog glasnika. Bremeniti mesec sijao je s neba. Sluge su povremeno prolazile, raspitujući se je li mu nešto potrebno. Izgleda da se brinu za njega.
A on je samo želeo da posmatra nebo. Prošle su nedelje otkad mu se poslednji put pružila prilika za to. Postajalo je sveže, ali nije obukao kaput, već ga je ostavio prebačenog preko naslona klupe. Prijao mu je čist vazduh - nekako se razlikovao od ustajalog vazduha ispod tmurnog neba.