Ninaeva odsečno klimnu.
Svet oko Egvene nestade i ona se pojavi u hodniku, i smesta zamisli da je to mesto obasjano, potčinjavajući ga svojoj volji. Svetlost zapljusnu čitav taj prostor. Jedna žena okruglastog lica čučala je pored zida, odevena u belo. Sedora, jedna od Crnih sestara.
Sedora se munjevito okrenu, delujući besno, a tkanja se pojaviše oko nje. Egvena je bila brža i stvorila je vatreni stub tren pre nego što je Sedora stigla da stvori svoj. Egvena nije tkala. Samo je stvorila oganj.
Egvena vide kako Crna razrogači oči u trenu kada plamen buknu oko nje. Sedora vrisnu, ali vrisak joj zamre kada je vrelina proždre. Njen spaljeni leš pušeći se pade na pod.
Egvena uzdahnu od olakšanja. „Ima li nekoga s tvoje strane?"
„Ne“, odgovori Ninaeva. „Koga si pogodila?"
„Sedoru."
„Zaista?", upita Ninaeva osvrćući se. Ona je bila Predstavnica Žutog.
Egvena se nasmeši. „Sledeči hodnik."
Njih dve skočiše ponavljajući strategiju, preplavljujući hodnik svetlošću. Tu nje bilo nikoga, pa produžiše. Sledeća dva hodnika bila su prazna. Egvena samo što nije otišla, kada jedan glas zasikta: „Budalasto dete! Obrazac tvog kretanja je očigledan."
Egvena se munjevito okrenu. „Gde...“
Ućuta kada ugleda Bair. Ostarela Mudra promenila je odeću, pa čak i sopstvenu kožu tako da se uklapa s belim zidovima i pločicama na podu. Čučeći u jednoj niši, bila je bezmalo nevidljiva.
„Ne bi trebalo da...“, poče Bair.
Jedan zid pored nje se rasprsnu, a parčad kamena razlete se po vazduhu. Šest žena stajalo je iza zida, pa su razularile tkanja Vatre.
Izgleda da je vremenu za šunjanje došao kraj.
Perin skoči preko zida koji se prostirao oko dvorišta Bele kule i doskoči uz tup zvuk. Čudne stvari u vučjem snu i dalje su se dešavale; sada ne samo što oseća čudne mirise, već čuje i čudne zvuke. Tutnjava iz Kule.
Skoči za Koljačem, koji pređe preko dvorišta, pa potrča uz spoljni zid Kule. Perin pođe za njim trčeći kroz vazduh. Koljač uspori neposredno pred njim, s vrećicom u kojoj je bio ter’angreal privezan oko pasa.
Perin stvori dugi luk. Nategnu ga, pa se ukopa u mestu, stojeći na zidu Kule. Pusti strelu, ali ubica vukova skoči, pa kroz jedan prozor ulete u Kulu. Strela mu prolete iznad glave.
Perin skoči do prozora, pa uđe u Kulu, a Skakač prolete za njim, ostavljajući svoju razmrljanu sliku za sobom. Uđoše u neku spavaću sobu sa zastorima od plavog brokata. Vrata tresnuše, a Perin pojuri za Koljačem. Nije se ni trudio da otvori vrata; razvalio ih je čekićem.
Koljač jurnu niz hodnik.
Sledi, posla Perin Skakaču. Ja ću mu preseći put.
Vuk pojuri za Koljačem. Perin potrča udesno, pa preseče kroz jedan hodnik. Kretao se tako brzo da se činilo da zidovi munjevito prolaze pored njega. Kad prođe kroz jedan hodnik koji kao da je bio pun ljudi, toliko se iznenadio da se ukočio, zbog čega kao da se čitav hodnik oko njega zatresao.
Bile su to Aes Sedai koje su se međusobno borile. Hodnik je sav blistao od vatre što je sevala s jednog kraja na drugi. Zvuci koje je ranije čuo nisu mu se pričinjavali. I učini mu se da...
„Egvena?", upita Perin.
Stajala je leđima pribijena uz obližnji zid, napeto gledajući niz hodnik. Kada je progovorio, smesta se okrenula prema njemu i digla ruke. Osetio je kako ga nešto hvata. Međutim, njegov um je smesta odgovorio na to i odgurnuo vazduh.
Egvena se lecnu kada joj nije pošlo za rukom da ga zgrabi.
On zakorači prema njoj. „Egvena, ne bi trebalo da si ovde. Ovo mesto je opasno."
„Perine?“
„Ne znam kako si dospela ovamo", reče joj Perin, „ali moraš da ideš. Molim te."
„Kako si me zaustavio?", zatraži ona da čuje. „Šta tražiš ovde? Jesi li bio s Random? Reci mi gde je on.“
Obraćala mu se s neverovatnom samouverenošću. Skoro kao da deluje potpuno drugačije - decenijama je starija od one devojke koju je poznavao. Perin zausti da odgovori, ali Egvena ga prekide.
„Nemam vremena za ovo", reče mu. „Žao mi je, Perine. Vratiću se po tebe." Ona diže ruku, a on oseti kako se stvari oko njega menjaju. Konopci su se pojavili i vezali ga.
On spusti pogled, kao da mu je to smešno. Konopci skliznuše s njega istog trena kada je pomislio da su labavi. Egvena trepnu, gledajući ih kako padaju na pod. „Kako..."
Neko izlete iz obližnje prostorije - jedna visoka žena vitkog vrata i vrane kose, u pripijenoj beloj haljini. Ta žena se nasmeši i diže ruke a pred njom se pojavi svetlost. Perin nije ni morao da zna šta ona radi. On je vuk. On vlada tim mestom. Tkanja su beznačajna. Zamislio je da ga napad te žene promašuje; znao je da će biti tako.
Prečaga blistavobele svetlosti sevnu od te žene. Perin diže ruku ispred sebe i Egvene. Svetlost nestade, kao da je zaustavljena njegovim dlanom.
Egvena se okrenu i zid iznad žene se raspuče, tako da je zasu krupno kamenje. Jedan kamen je udari u glavu tako silno da se ova prosu po podu. Svetlosti, verovatno je mrtva nakon takvog udarca.
Egvena je mirisala preneraženo. Hitro se okrenula da ga pogleda. „Kobna vatra? Zaustavio si kobnu vatru? To ništa ne može da učini."
„To je samo tkanje", odgovori Perin i posegnu ka Skakaču. Gde je Koljač?
„To nije samo tkanje, Perine. To je..."
„Izvini, Egvena", prekide je. „Pričaćemo kasnije. Pazi šta radiš ovde. Verovatno već znaš kako ovde moraš da se paziš, ali svejedno. Ovo mesto je opasnije nego što pretpostavljaš."
On se okrenu i otrča, ostavljajući Egvenu da zatečeno zamuckuje. Izgleda da joj je pošlo za rukom da postane Aes Sedai. To je dobro; zaslužila je to.
Skakaču?, poslao je. Gde si?
Jedini odgovor koji je dobio bilo je iznenadno i zastrašujuće slanje bola.
Gavin se borio za glavu na ramenima protiv tri žive senke, što su se sastojale od tame i čelika.
Iskušavale su ga do njegovih krajnjih granica, nanevši mu nekoliko krvavih rana po rukama i nogama. Upotrebio je „vihor besni“ i tako odbranio svoje najosetljivije tačke. Jedva. Kapi njegove krvi umrljale su laganu zavesu oko Egveninog kreveta. Ako su njegovi protivnici već ubili Egvenu, svaka im onda čast na tome koliko se umešno pretvaraju da joj prete. Obuzimaju ga umor i iznurenost. Čizme mu ostavljaju krvave otiske kako korača. Bol i ne oseća. Sve sporije zaustavlja njihove udarce. Još koji trenutak i ubiće ga.
Od pomoći ni traga ni glasa, mada je promukao od urlanja. Budalo!, pomislio je. Moraš više da razmišljaš a manje da srljaš u opasnost! Trebalo je da uzbuni čitavu Kulu.
Jedini razlog zašto je on i dalje živ jeste što su njih trojica veoma oprezni i paze da ga najpre iznure. Kada on bude pao, oni će krenuti da divljaju kroz Belu kulu, ako je verovati onoj sul’dam. Aes Sedai će biti potpuno iznenađene. Ova noć se može pokazati većom nedaćom nego što je to bio prvobitni seanšanski napad.
Trojica neprijatelja napadoše.
Ne!, pomislio je Gavin kada je jedan od njih pokušao da izvede „reka podriva obalu". On skoči napred, između dva sečiva, i zamahnu svojim oružjem. Neverovatno, ali sečivo mu se zari u meso i začu se krik. Krv se rasu po podu, a jedna senovita prilika pade.
Druga dvojica opsovaše i u potpunosti prestaše da ga iznuruju, već ga napadoše tako da sečiva sevnuše posred mračne izmaglice. Potpuno iznuren, Gavin zadobi još jednu ranu po ramenu, a krv mu brižnu niz ruku ispod kaputa.
Senke. Kako čovek da se bori protiv senki? To je nemoguće!
Tamo gde ima svetla, mora da bude i senke...
Sinu mu poslednja, očajnička misao. On kriknu i skoči u stranu, pa strgnu jastuk sa Egveninog kreveta. Sečiva sevnuše kroz vazduh oko njega, a on se okrenu i baci jastuk na svetiljku tako da je ugasi.