Mladić prihvati barjak i razvi ga, a Džori i Azi priđoše da mu pomognu i prihvate barjak kako ne bi dodirnuo tle. Visoko ga digoše i otrčaše da nađu steg. Gomila se rasprši čim ljudi otrčaše na razne strane, prenoseći njegove naredbe.
Perin uhvati Failu za ruku kada mu ona priđe. Mirisala je zadovoljno. „Dakle, to je to?"
„Nema više kukanja", obeća joj on. „To mi se ne dopada, ali ne dopada mi se ni ubijanje. Učiniću ono što se učiniti mora.“ Pogleda nakovanj, koji se crneo od njegovog kovanja. Njegov stari čekić, sada istrošen i ulubljen, bio je položen preko njega. Bilo mu je tužno da ga ostavi, ali odlučio je.
„Niejlde, šta si to uradio?" upita kada se Aša’man - i dalje bled - teturavo digao na noge. Perin diže novi čekić, diveći se veličanstvenom radu.
„Ne znam, milostivi", reče mu Niejld. „Samo... pa, kao što sam rekao. Osećao sam da tako treba. Uvideo sam šta da radim, kako da utisnem tkanja u metal. Izgledalo je kao da ih upija, kao kad okean upija vodu iz potoka." Pocrvene, kao da je mislio da to što je rekao zvuči glupo.
„To zvuči kako treba", odgovori Perin. „Ovom čekiću je potrebno ime. Znaš li Stari jezik?"
„Ne, milostivi."
Perin pogleda vuka utisnutog u glavu čekića. „Da li neko zna kako se kaže Onaj koji leti?"
„Ja... ne znam..."
„Ma’alejnir", reče Berelajn, prilazeći s mesta gde je stajala i gledala.
„Ma’alejnir", ponovi Perin. „Liči. Sulin? Šta je s Belim plaštovima?"
„Digli su logor, Perine Ajbara", odgovori Devica.
„Pokaži mi", reče joj on i mahnu ka Argandinoj karti.
Ona mu pokaza njihov položaj: deo jedne padine, s visoravnima na severu, putem koji dolazi sa severoistoka i obilazi oko južne strane visoravni - prateći drevno rečno korito - a onda skreće ka jugu kada udara na logorište pored brda. Put se odatle pružao ka Lugardu, ali je logorište s dve strane bilo zaklonjeno od vetra. To jeste savršeno mesto da se digne logor, ali je i savršeno mesto za zasedu. Upravo ono koje su Arganda i Galen istakli.
Perin pogleda taj put i taborište, razmišljajući o svemu što se proteklih nekoliko nedelja dogodilo. Sreli smo putnike... koji su nam kazali da je blatišta na severu skoro nemoguće preći taljigama ili kolima...
Stado ovaca koje pred čoporom beže pravo u zverske ralje. Faila i ostali - hodaju pravo prema Utici! Svetlosti!
„Grejdi, Niejlde", kaza im Perin. „Biće mi potrebna još jedna kapija. Hoćete li uspeti?"
„Mislim da hoćemo“, odgovori Niejld. „Samo nam daj malo vremena da povratimo dah.“
„U redu. Postavite je ovde.“ Perin pokaza uzvisinu iznad logora Belih plaštova. „Gaule!“ Kao i obično, Aijel je stajao u blizini i čekao, pa ga je pogledao. „Hoću da odeš i da popričaš s Danilom, Argandom i Galenom. Hoću da čitava vojska prođe što je brže moguće, ali da bude tiha. Moramo da se krećemo onoliko neprimetno koliko je to moguće za ovoliku vojsku."
Gaul klimnu i otrča. Galen je i dalje stajao u blizini; Gaul je najpre porazgovarao s njim.
Faila je gledala Perina, mirišući radoznalo i pomalo bojažljivo. „Mužu, šta to nameravaš?"
„Vreme je da predvodim", odgovori joj Perin. Poslednji put pogleda svoj stari čekić i dodirnu mu držalje, a onda diže Ma’alejnir na rame i ode. Kapljice stvrdnutog čelika pucketale su mu pod nogama.
Alatka koju je za sobom ostavio bio je čekić običnog kovača. Taj čovek će uvek biti deo Perina, ali on više ne može da priušti da njemu dopusti da bude vodeći.
Od sada će on nositi čekić jednog kralja.
Dok je Perin odlazio, uzvikujući nova naređenja da se vojska spremi za pokret, Faila je vrhovima prstiju prešla preko nakovnja. Shvata li on kako je izgledao dok je onako stajao posred kiše žiški, a svaki udarac njegovog čekića čelik pred njim terao da blista i blešti kao da je živ? Njegove zlatne oči sevale su jednako jarko kao usijani čelik, a zvonjava njegovog čekića bila je bezmalo zaglušujuća.
„Mnoga su stoleća prošla otkad je u ovoj zemlji poslednji put pomoću Moći stvoreno neko oružje", kaza Berelajn. Većina ostalih otišla je da posluša Perinova naređenja, pa su njih dve ostale same, izuzev Galena - koji je stajao nedaleko od njih i proučavao kartu, češkajući se po bradi. „Onaj mladić je upravo pokazao veoma snažan Talenat. To će biti od koristi. Perinova vojska imaće sečiva načinjena pomoću Moći - i to će je ojačati."
„Postupak mi je delovao veoma iznurujuće", primeti Faila. „Čak i da Niejld može da ponovi ono što je učinio, čisto sumnjam da ćemo imati vremena da napravimo mnogo oružja."
„Svaka sitnica može da pomogne", odgovori Berelajn. „Ova vojska koju je tvoj muž okupio biće nešto neverovatno. Ovde je na delu ta’veren. On okuplja ljude, a oni uče neverovatno vešto i umešno."
„Možda“, reče Faila, lagano obilazeći nakovanj i ne skidajući pogled s Berelajn, koja ga je takođe obilazila, ali naspram nje. Kakvu li igru Berelajn igra?
„Onda moramo da razgovaramo s njim“, reče Berelajn. „Da ga skrenemo sa ovog puta.“
„Sa ovog puta?“, upita Faila, ali sa iskrenom zbunjenošću.
Berelajn stade, a nešto joj zatitra u očima. Delovala je napeto. Zabrinuta je, pomislila je Faila. Duboko se brine zbog nečega.
„Lord Perin ne sme da napadne Bele plaštove", reče joj Berelajn. „Molim te, moraš mi pomoći da ga ubedim u to.“
„Neće ih on napasti", odgovori joj Faila. Prilično je sigurna u to.
„Priprema savršenu zasedu“, odgovori joj Berelajn. „Aša’mani koji će koristiti Jednu moć. Dvorečanske lukonoše koji će s visine streljati tabor Dece. Konjica koja će se nakon toga obrušiti na njih i počistiti ih.“ Oklevala je, delujući kao da joj je loše. „Savršeno ih je namestio. Kazao im je da će prihvatiti kaznu ako i on i Damodred prežive Poslednju bitku. Ali Perin će se postarati da Beli plaštovi ne stignu do Poslednje bitke. On će tako moći da ispuni zavet koji je dao, ali i da izbegne da se preda.“
Faila odmahnu glavom. „Berelajn, on to nikada ne bi učinio."
„Možeš li biti sigurna u to?“, upita Berelajn. „Potpuno sigurna?"
Faila se pokoleba. Perin se u poslednje vreme mnogo promenio. Većina promena je dobra, kao njegova odluka da napokon prihvati da bude vođa. A zaseda koju je Berelajn pomenula imala bi savršenog, bezobzirnog smisla.
Ali takođe bi bila pogrešna. Strašno pogrešna. Perin to ne bi učinio, ma koliko se promenio. Faila je u to sigurna.
„Da“, reče. „Obećanja Galadu, a onda takvo klanje Belih plaštova - to bi izjelo Perina. On ne razmišlja na takav način. Do toga neće doći.“
„Nadam se da si u pravu“, odgovori joj Berelajn. „Nadala sam se da ćemo postići nekakav dogovor s njihovim zapovednikom pre nego što smo otišli..."
Beli plašt! Svetlosti! Zar nije mogla da odabere nekog velmožu u logoru kojem će se okrenuti? Nekoga koji nije oženjen? „Berelajn, ti baš ne umeš da odabereš muškarca, zar ne?" Te reči su joj se jednostavno otele.
Berelajn se okrenu da pogleda Failu, razrogačivši oči ili od zatečenosti ili od besa. „A šta je s Perinom?"
„On bi se neverovatno loše slagao s tobom", odgovori Faila i frknu. „To si noćas dokazala time što si mislila da je on u stanju da učini nešto onako."
„Nije bitno da li bismo se slagali. Obećan mi je."
„Ko ti ga je obećao?"
„Gospodar Zmaj", odgovori Berelajn.
„Molim?“
„Došla sam pred Ponovorođenog Zmaja u Kamen Tira“, objasni ona. „Ali on nije želeo da me uzme za sebe - čak je pobesneo zbog mojih pokušaja. Tada sam shvatila da on, Ponovorođeni Zmaj, namerava da za ženu uzme neku daleko veću gospu, verovatno Elejnu Trakand. To ima smisla - on ne može da mačem pokori baš sve zemlje; do nekih će morati da dođe sklapanjem savezništva. Andor je veoma moćan, njime vlada žena - i biće mu od koristi da kroz brak upravlja njim.“