Pored bojišta, Aes Sedai i aijelske Mudre Lečile su ranjenike. Dok su Galad i Perin prilazili, jedna svetlokosa Mudra - žena koja je delovala kao da nije ni dan starija od Galada, ali je zato govorila sa samouverenošću jedne staramajke - pritrča, pa poče da ih grdi zbog toga što su pomerali mladića dok je pružala ruku da ga dodirne po glavi.
„Galade Damodrede, daješ li dozvolu?" upita ona. „Ovaj je preduboko skliznuo u nesvesticu da bi lično odgovorio."
Galad je uporno zahtevao da svakom Detetu bude omogućeno da odbije Lečenje, bez obzira na prirodu zadobijene rane. Aes Sedai i Mudre to nisu prihvatile sa oduševljenjem, ali Perin je to naređenje ponovio. Njega izgleda slušaju. Čudno. Galad je retko imao prilike da sretne Aes Sedai koja će poslušati naređenja ili čak saslušati mišljenje nekog muškarca.
„Da", odgovori Galad. „Izleći ga."
Mudra se vrati svom poslu. Većina Dece odbila je Lečenje, mada su se neki predomislili kada ga je Galad prihvatio. Mladićevo disanje se ustali dok mu se rana zatvarala. Mudra ga nije Izlečila do kraja - već samo toliko da on preživi taj dan. Kada je otvorila oči, delovala je iznureno - čak iscrpljenije nego što se Galad osećao.
Usmerivači su se cele noći borili, nakon čega su počeli da Leče. Galad i Perin su se vratili na bojište. Naravno, njih dvojica nisu jedini koji traže ranjenike. I Perin je mogao da se vrati u svoj logor i da se odmori. Ali nije.
„Mogu da ti ponudim drugi izbor", reče mu Perin dok su hodali. „Umesto da ostaneš ovde, u Geldanu, nedeljama daleko od svog odredišta - mogao bih da te odvedem u Andor koliko noćas."
„Moji ljudi neće imati poverenja u Putovanje."
„Poći će ako im ti narediš", odgovori mu Perin. „Kazao si da će se oni boriti rame uz rame sa Aes Sedai. Pa, ne vidim razliku između toga i ovoga. Pođi sa mnom."
„Dakle, ti bi dopustio da ti se pridružimo?"
Perin klimnu. „Ali biće mi potrebno da mi položiš zakletvu."
„Kakvu zakletvu?"
„Galade, biću iskren s tobom. Mislim da nam nije ostalo još mnogo vremena. Možda još nekoliko nedelja. Pa, mislim da ćeš nam biti potreban, ali Randu se neće dopasti zamisao da Beli plaštovi bez nadzora budu u prvim bojnim redovima. Zato hoću da se zakuneš da ćeš me prihvatiti za svog zapovednika dok se bitka ne okonča."
Galad se pokoleba. Zora samo što nije svanula; zapravo, možda i jeste granula iza onih oblaka. „Shvataš li koliko je to drzak predlog? Bilo bi neverovatno da gospodar kapetan zapovednik Dece Svetla prihvata naređenja bilo kog čoveka. Ali tvoja - naređenja čoveka kojeg sam nedavno osudio kao ubicu? Čoveka za kojeg većina Dece veruje da je Prijatelj Mraka?"
Perin se okrenu da ga pogleda. „Ako sada pođeš sa mnom, dovešću te do Poslednje bitke. Ko zna šta će se desiti bez mene?“
„Kazao si da je svaki mač neophodan", odgovori Galad. „Zar bi nas ostavio?"
„Da. Ako mi ne položiš tu zakletvu - ostaviću vas. Mada se može desiti da Rand lično dođe po vas. Sa mnom znaš šta dobijaš. Biću pošten prema vama. Tražim samo da tvoji ljudi budu disciplinovani i da se bore gde im je rečeno kada nastupi boj. Rand... pa, mene možeš da odbiješ. Biće ti daleko teže da odbiješ njega. A čisto sumnjam da će ti se mnogo dopasti ono što će se dešavati kada pristaneš."
Galad se namršti. „Perine Ajbara, ti si neobično ubedljiv čovek."
„Jesmo li se pogodili?" Perin pruži ruku.
Galad je prihvati. Nije to učinio zbog pretnje, već zato što se setio Perinovog glasa kada su pronašli ranjenog Džeruma. Nema tog Prijatelja Mraka koji bi mogao da lažno pokaže onoliko saosećanje.
„Imaš moju reč", kaza mu Galad, „da te prihvatam kao svog vojnog zapovednika sve dok se Poslednja bitka ne okonča." Odjednom ga je obuzela neka slabost, pa je uzdahnuo i seo na obližnju stenu.
„A ja tebi dajem reč", kaza mu Perin, „da ću se o tvojim ljudima starati jednako kao o drugima. Sedi ovde i odmori se malo; ja ću da pretražim onaj tamo deo. Slabost će ubrzo proći."
„Slabost?"
Perin klimnu. „Znam kako je to kada potpadneš pod uticaj jednog ta’verena. Svetlosti, znam." Pogleda Galada. „Jesi li se ikada zapitao zašto smo zajedno završili ovde, na istom mestu?"
„Moji ljudi i ja smo pretpostavljali da se to desilo zbog toga što nas je Svetlost postavila pred vas", odgovori Galad, „kako bismo vas kaznili."
Perin odmahnu glavom. „Uopšte nije reč o tome. Istina je, Galade, da ste mi očigledno potrebni. I zato ste završili ovde." To reče, pa ode.
Alijandra pažljivo presavi zavoj pa ga pruži gai'šainu koji je čekao. Prsti su mu bili žuljeviti, a lice skriveno ispod kapuljače njegove odore. Učinilo joj se da je možda reč o Nijagenu, Bezrodnom na kojeg je Lejsila bacila oko. Faila se i dalje ljuti zbog toga, ali Alijandri nikako nije jasno zašto. Jedan Aijelac bi verovatno bio dobar za Lejsilu.
Alijandra poče da priprema novi zavoj. Sedela je s drugim ženama na maloj čistini kraj bojišta, okruženoj zakržljalim drvečem i gajevima kožolista. Hladan vazduh bio je tih, ako se izuzme ječanje ranjenika u blizini.
Odsekla je još jednu traku tkanine na jutarnjem svetlu. Tkanina je nekada bila košulja. Sada su od nje napravljeni zavoji. Nije neka velika šteta; po svemu sudeći, to nije bila dobra košulja.
„Bitka je završena?", tiho upita Berelajn. Ona i Faila radile su u blizini, sedeći na stoličicama jedna naspram druge dok su sekle tkaninu.
„Da, izgleda da jeste", odgovori Faila.
Obe zaćutaše. Alijandra izvi obrvu, ali ništa ne reče. Nešto se dešava između njih dve. Zašto su odjednom počele da se pretvaraju da su najveće prijateljice na svetu? Ta njihova igrarija izgleda da je zavarala mnoge u logoru, ali Alijandra je prepoznala istinu - i to po tome kako im se usne stiskaju kada vide jedna drugu. To je malo popustilo nakon što je Faila spasla Berelajn, ali nije u potpunosti nestalo.
„Bila si u pravu u vezi s njim", reče Berelajn.
„Zvučiš iznenađeno."
„Ne dešava se baš često da grešim kada je reč o muškarcima."
„Moj muž nije kao drugi muškarci. To..." Faila ućuta, pa namršteno pogleda Alijandru.
Krvavi pepeo, pomislila je Alijandra. Sedi predaleko, zbog čega se napreže i okreće kako bi mogla da prisluškuje. To je sumnjivo.
Njih dve opet zaćutaše, a Alijandra diže ruku kao da gleda kakvi su joj nokti. Da, pomislila je. Ne obraćajte pažnju na mene. Ja nisam bitna, jer sam samo žena koja je upala u nevolje do guše, pa se borim da ne potonem. Naravno, Faila i Berelajn ne misle tako - ništa više nego što su Dvorečani ikada zaista pomislili da je Perin bio neveran. Ako bi ih čovek poseo i zapitao ih - zaista naterao da razmisle o tome - došli bi do zaključka da se zacelo dogodilo nešto drugo.
Ali stvari kao što su sujeverje i predrasude dubljeg su korena od običnih misli. Ono što druge dve misle o Alijandri i ono što nagonski osećaju različite su stvari. Sem toga, Alijandra jeste žena koja je u nevoljama do guše i bori se da ne potone.
Najbolje je kada čovek zna kolike su mu snage.
Alijandra se vrati sečenju zavoja. Faila i Berelajn su bile uporne u tome da ostanu i da pomognu, tako da Alijandra nije mogla da ode. Ne kada se njih dve ponašaju tako krvavo zanimljivo poslednjih nekoliko dana. Sem toga, posao joj ne smeta. U poređenju s njihovim zarobljeništvom u aijelskim rukama, to što one rade skoro da je prijatno. Nažalost, njih dve se nisu opet upustile u razgovor. Zapravo, Berelajn je ustala, delujući kao da ludi od osujećenosti, pa pošla prema drugoj strani čistine.
Alijandra je skoro osećala kako se studen širi od te žene. Berelajn je zastala tamo gde su druge žene namotavale trake tkanine. Alijandra ustade, pa noseći stoličicu, makaze i tkaninu, priđe Faili. „Mislim da je nikad nisam videla ovako nespokojnu", primeti Alijandra.