Morgaza dostojanstveno klimnu.
„O, hvala Svetlosti" izusti Dijelin i glasno uzdahnu, hvatajući se za nedra. „Bez uvrede, Morgaza, ali na tren sam zamislila rat između Trakanda i Trakanda!"
„Ne bi došlo do toga", kaza Elejna, doslovce istovremeno kada njena majka reče nešto slično. Njih dve se zgledaše i Elejna dopusti sebi da se nasmeši. „Našle bismo... razumno rešenje. Ovo će poslužiti, mada sam svakako radoznala kakve su okolnosti pod kojima se to dogodilo."
„Elejna, bila sam u zarobljeništvu Dece Svetla", odgovori Morgaza. „Stari Pedron Nijal uglavnom je bio gospodin, ali njegov naslednik nije. Nisam imala namere da dopustim da me iskoriste protiv Andora."
„Krvavi Beli plaštovi", progunđa Elejna sebi u bradu. Svetlosti, zaista su govorili istinu kada su poslali pismo u kojem su tvrdih da je Morgaza u njihovim rukama?
Galad je pogleda, pa izvi obrvu. Spusti stolicu koju je doneo, pa razveza plašt i otkri blistavobelu uniformu, s razgranatim suncem na nedrima.
„O,jeste', razdraženo reče Elejna. „Skoro da sam zaboravila. Namerno."
„Deca su imala odgovore, Elejna", odgovori on sedajući. Svetlosti, ali dovodi je do ludila. Drago joj je što ga vidi, ali dovodi je do ludila!
„Ne želim da pričam o tome", odgovori mu Elejna. „Koliko je Belih plaštova došlo s tobom?"
„Sva Deca sledila su me u Andor“, odgovori joj Galad. „Ja sam njihov gospodar kapetan zapovednik."
Elejna trepnu, pa pogleda Morgazu. Starija Trakandova klimnu joj glavom. „Pa“, kaza Elejna, „vidim da moramo da se ispričamo."
Galad je to prihvatio kao zahtev - on ume da bude veoma doslovan - i poče da objašnjava kako je došao do svog položaja. Bavio se i najsitnijim pojedinostima, a Elejna je povremeno gledala majku. Morgazino lice bilo je bezizražajno.
Kada je Galad završio, postavio je pitanje u vezi s Ratom za nasleđe. Razgovor s Galadom često ume da bude takav: razmena, više zvanična nego prisna. Nekada joj je to smetalo, ali sada je shvatila da joj je on zapravo nedostajao - iako nije želela da tako bude. I zato ga je s naklonošću slušala.
S vremenom je razgovor zamro. Ostalo je još mnogo toga o čemu bi s njime mogla da razgovara, ali Elejna je umirala od želje da razgovara nasamo sa svojom majkom. „Galade", reče mu Elejna, „volela bih da još razgovaramo. Bi li hteo da mi se večeras pridružiš na ranoj večeri? Do tada možeš da se osvežiš u svojim starim odajama."
On klimnu i ustade. „To će biti dobro."
„Dijelin, gazda Nori", obrati im se Elejna. „To što je moja majka preživela dovešće do izvesnih... osetljivih državnih pitanja. Moraćemo zvanično obznaniti njeno odricanje od prestola - i to brzo. Gazda Nori, prepuštam tebi da sastaviš zvanični proglas. Dijelin, molim te da o ovome obavestiš moje najbliže saveznike kako ne bi bili iznenađeni."
Dijelin klimnu. Ona pogleda Morgazu - Dijelin je bila među onima koje je nekadašnja kraljica u vreme Rahvinovog uticaja posramila, ali nesumnjivo je čula priče o tome. Onda se Dijelin povukla s Galadom i gazda Norijem. Morgaza baci pogled na Birgitu čim se vrata zatvoriše; Zaštitnica je bila jedina druga osoba koja je ostala u prostoriji.
„Verujem joj kao sestri, majko", reče Elejna. „Ponekad nepodnošljivoj starijoj sestri - ali svejedno sestri."
Morgaza se nasmeši, pa ustade i uhvati Elejnu za ruke, a onda je zagrli. „Ah, kćeri moja", reče joj sa suzama u očima. „Pogledaj samo šta si postigla! Sama si postala kraljica!"
„Dobro si me naučila, majko", odgovori Elejna i izmaknu se za korak. „A ti si i baka! Ili ćeš to ubrzo biti!"
Morgaza se namršti i pogleda je. „Da, to sam i pomislila gledajući te. Ko..."
„Rand", odgovori Elejna crveneći, „mada to nije opšte poznato - i volela bih da tako i ostane."
„Rand al’Tor..." izusti Morgaza, smrknutog pogleda. „Taj..."
„Majko“, kaza Elejna i uhvati je za ruke. „On je dobar čovek i volim ga. Ono što si čula jeste preterivanje ili su sve to samo ogorčene glasine."
„Ali on je... Elejna, on je čovek koji može da usmerava, Ponovorođeni Zmaj!“
„Ali je i dalje čovek", odgovori Elejna, s njegovim klupkom osećanja koje ju je grejalo u pozadini njenog uma. „Samo čovek, uprkos svemu što se traži od njega."
Morgaza stisnu usne u tanku crtu. „Suzdržaću se od toga da dam sud. Mada se nekako i dalje osećam da je trebalo da bacim tog mladića u dvorsku tamnicu istog trena kada smo ga otkrili kako se šunja vrtovima. Samo da ti kažem, ni tada mi se nije dopalo kako te gleda."
Elejna se nasmeši, pa mahnu ka naslonjačama. Morgaza sede, a Elejna ovoga puta sede tačno naspram nje, i dalje držeći majku za ruke. Osećala je da je Birgiti nešto smešno. Ona je stajala leđima naslonjena o suprotni zid, jedne noge povijene u kolenu i đonom čizme priljubljenim uz drvene ploče.
„Šta je?“, upita Elejna.
„Ništa", odgovori Birgita. „Lepo je videti vas da se ponašate kao majka i kćerka, ili makar kao dve žene, umesto što zurite jedna u drugu kao drveni stubovi."
„Elejna je kraljica", ukočeno reče Morgaza. „Njen život pripada njenom narodu, a moj dolazak pretio je da poremeti njeno nasleđivanje prestola."
„I dalje bi mogao da zamagli stvari, majko", kaza Elejna. „Tvoj dolazak bi mogao da otvori neke stare rane."
„Moraću da se izvinim", odgovori Morgaza. „Možda i da ponudim obeštećenja." Oklevala je. „Kćeri, nameravala sam da se držim dalje odavde. Najbolje bi bilo da oni koji su me zamrzeli i dalje misle da sam mrtva. Ali..."
„Ne“, smesta je prekide Elejna i čvrsto stisnu za ruke. „Ovako jeste najbolje. Samo ćemo morati da svemu tome pristupimo vešto i pažljivo."
Morgaza se nasmeši. „Ponosna sam na tebe. Bićeš predivna kraljica."
Elejna se jedva natera da prestane da blista od ponosa. Njena majka nikada nije olako davala pohvale.
„Ali pre nego što nastavimo, reci mi...“, zausti Morgaza sve kolebljivijim glasom. „Čula sam izveštaje da je Gebril bio..."
„Rahvin", odgovori Elejna klimajući glavom. „Istina je, majko."
„Mrzim ga zbog onoga što je učinio. Vidim ga i sada kako me zloupotrebljava i zariva klinove kroz srca i odanost mojih najdražih prijatelja. Ali opet, deo mene nerazumno žudi za njim."
„Primenio je Prinudu na tebi", tiho joj kaza Elejna. „Nema drugog objašnjenja. Moraćemo da vidimo ima li u Beloj kuli neke žene koja može da je Izleči."
Morgaza odmahnu glavom. „Šta god to bilo, sada je slabašno i mogu s time izaći na kraj. Našla sam drugoga kome ću podariti svoju naklonost."
Elejna se namršti.
„Objasniću ti to u nekom drugom trenutku", reče joj Morgaza. „Nisam sigurna ni da ja to razumem. Najpre moramo da rešimo šta ćemo u vezi s mojim povratkom."
„To je lako", odgovori Elejna. „Slavićemo!"
„Da, ali..."
„Ali ništa, majko", prekide je Elejna. „Vratila si nam se! Grad i čitava zemlja će slaviti." Oklevala je. „A nakon toga, naći ćemo ti neki važan položaj."
„Nešto što će me odvesti dalje od prestonice, kako ne bih bacala nezgodne senke."
„Ali to mora biti dužnost koja jeste od velike važnosti, da ljudi ne bi mislili da si samo sklonjena u stranu." Elejna se namršti. „Možda možemo da te zadužimo za zapadnu četvrtinu kraljevstva. Mrski su mi izveštaji o onome što se tamo dešava."
„Dve Reke?" upita Morgaza, „i lord Perin Ajbara?"
Elejna klimnu.
„Perin je zanimljiv čovek", zamišljeno reče Morgaza. „Da, možda bih tamo mogla biti od neke koristi. U neku ruku, nas dvoje se već razumemo."
Elejna izvi obrvu.
„On je iza toga što sam ti se bezbedno vratila", objasni Morgaza. „On je častan i pošten čovek. Ali uprkos svojim dobrim namerama, takođe je pobunjenik. Neće ti biti lako ako zaratiš s njim."