„Androle, to je bilo prilično dobro", kaza mu Džonet. „Većina ljudi ne može ni da povuče tetivu. Daj mi deset godina i ima da streljaš kao da si rođen u Dvema Rekama!"
„Mislim da ću se za sada držati kratkih lukova", odgovori Androl. „Ovo čudovište svejedno nikada ne bi mogao da koristiš iz sedla."
„Ne bih ni morao!", odvrati Džonet.
„A šta da te neko pojuri?"
„Ako ih je manje od pet", odgovori Džonet, „sve bih ih oborio pre nego što stignu do mene. Ako ih ima više od pet, zašto ih onda streljam? Trebalo bi da bežim kao da mi je Mračni za petama."
Ostali se zasmejaše, mada Androl primeti kako ga Emarin odmerava pogledom. Verovatno se pita otkud to Androl ume da koristi luk u sedlu. Oštrouman je taj velmoža. Androl će morati da se pripazi.
„A šta je sad ovo?", začu se jedan glas. „Ti pokušavaš da naučiš da streljaš iz luka, potrčko? Je 1’ to da bi mogo da se braniš?"
Androl stisnu zube i okrenu se dok mu je Koteren prilazio. Bio je to krupan i zdepast čovek, čija je masna crna kosa bila duga i raspuštena. Padala je oko grubog lica punačkih obraza. Pogled mu je bio usredsređen i opasan. Smešio se. Baš kao mačka kada nađe nekog glodara kojim će da se igra.
Androl ćutke razveza štitnik i pruži ga Džonetu. Koteren je puni Aša’man i M’hejlov blizak prijatelj. Višeg je čina od svih ostalih zajedno.
„M’hejl će biti obavešten o ovome",pripreti Koteren. „Ti zapostavljaš svoju obuku. Ne trebaju ti ni lukovi ni strele - ne ako možeš da ubijaš pomoću Moći!"
„Mi ne zapostavljamo ništa", tvrdoglavo odbrusi Nalam.
„Ćuti, momče", upozori ga Androl. „Drži jezik za zubima."
Koteren se zasmeja. „Svi vi, slušajte potrčka. M’hejl će biti obavešten i o ovom bezobrazluku." Onda pogleda Androla. „Zgrabi Izvor."
Androl ga nevoljno posluša. Slast saidina pokulja u njega, a on se bojažljivo osvrnu. Od senki nije bilo ni traga.
„Jadno", reče mu Koteren. „Uništi onaj tamo kamen."
Kamen je bio preveliki za njega, ali on je imao prilike da se nosi sa siledžijama, a Koteren je najopasnija moguća vrsta siledžije - onaj koji ima i moć i vlast. Najbolje što može da uradi jeste da ga posluša. Stid je mala kazna. To je nešto što veoma mali broj siledžija razume.
Androl izatka odgovarajuća tkanja Vatre i Zemlje, pa njima pogodi veliku stenu. Tanko tkanje sadržalo je skoro svu Moć koju je on mogao da povuče, ali je samo skinulo nekoliko opiljaka s velikog kamena.
Koteren se od srca zasmeja, kao i Predani koji su jeli ispod obližnjeg drveta. „Krvavi pepeo, pa ti si potpuno beskoristan!" uzviknu Koteren. „Potrčko, zaboravi šta sam ti maločas kazao! Tebi je potreban taj luk!"
Androl pusti Jednu moć. Koteren je isterao svoje i zabavio se; biće zadovoljan. Nažalost, Androl oseti kako ljudi iza njega grabe Izvor. Džonet, Kanler i Nalam stadoše iza Androla, sva trojica puni Jedne moći i nakostrešeni od besa.
Ljudi koji su obedovali ustadoše i zgrabiše Izvor. Bilo ih je dvostruko više od Androlovih prijatelja. Koteren se podrugljivo nasmeši.
Androl pogleda Kanlera i ostale. „Momci", kaza im dižući ruku, „Aša’man Koteren radi samo ono što mu je M’hejl naredio - pokušava da me razljuti kako bih se ja više trudio."
Dve skupine se pokolebaše. Napetost njihovih pogleda bila je ravna Moći u njima. A onda Džonet pusti Izvor. To natera Nalama da učini isto, a naposletku se i Kanler okrenu. Koteren se zasmeja.
„Ovo mi se ne dopada", promrlja Kanler dok su se udaljavali. Osvrnu se. „Ni najmanje mi se ne dopada. Androle, zašto si nas zaustavio?"
„Zato što bi nas oni rasparčali pre nego što bi ti stigao da opsuješ, Kanlere", prasnu Androl. „Svetlosti, čoveče! Ja jedva da usmeravam, a Emarin ni mesec dana nije ovde. Džonet uči brzo, ali svi znamo da se on zapravo nikada nije borio koristeći Moć, a pola Koterenovih ljudi učestvovalo je u boju pod zapovedništvom gospodara Zmaja! Zar zaista misliš da ste ti i Nalam mogli da izađete na kraj sa desetoricom - i to doslovce sami?"
Kanler nastavi da se kostreši i gunđa, ali prestade da se raspravlja.
„Makašak na famalašten morkaze“, progunđa Nalam, „delf takaksaki mer!“ Zasmeja se sebi u bradu, očiju iskolačenih. Taj jezik nije bio poznat Androlu - svakako nije Stari jezik. Verovatno uopšte nije jezik.
Niko od ostalih ništa ne reče. Nalam povremeno trtlja sebi u bradu te besmislice. Ako bi ga neko upitao za to, on bi tvrdio da je izgovorio sasvim obične i razumljive reči. Izgleda da je zbog tog ispada Emarinu i Džonetu postalo veoma nelagodno. Oni nikada nisu videli prijatelje kako lude i ubijaju sve oko sebe. Svetlost dala da to nikada i ne moraju da vide. Šta god Androl inače mislio o tome što ih je gospodar Zmaj prepustio samima sebi, prečiščenje je Al’Toru donelo iskupljenje. Usmeravanje je sada bezbedno.
Ili, u najmanju ruku, sada je bezbednije. Usmeravanje nikada neće biti bezbedno - naročito pošto ih Taim pritiska.
„Sve više i više ljudi pohađa to spaljeno lično podučavanje kod Taima“, promrmlja Nalam dok su zalazili u hlad ispod krošnji. „Ljudi su se poradovali zbog Nensenovog uspeha. Za poslednjih nekoliko nedelja, izgubili smo najmanje desetak ljudi, koji su prešli na Taimovu stranu. Ubrzo neće ostati niko sem nas. Bojim se da razgovaram s polovinom ljudi kojima smo nekada verovali."
„U Norlija se može imati poverenja", primeti Kanlir. „Kao i u Evina Hardlina."
„To je mali spisak", kaza Nalam. „Premali."
„Dvorečani su s nama", reče Džonet. „Svi do jednog."
„To je i dalje mali spisak", primeti Nalam. „A među nama nema nijednog punog Aša’mana."
Svi pogledaše Androla, a on se osvrnu da pogleda Taimove poslušnike, koji su se opet smejali.
„Šta je, Androle?" upita ga Nalam. „Zar nas nećeš prekoriti zbog toga što tako pričamo?"
„Kako?", upita Androl okrećući se da ga pogleda.
„Kao da smo mi protiv njih."
„Nisam hteo da vi završite mrtvi ili u tamnici, ali to ne znači da ne uviđam nevolje." Opet se osvrnu. „Jašta, tamo se nevolje prikupljaju kao olujni oblaci."
„Ljudi koji idu da ih Taim nasamo podučava uče prebrzo", primeti Nalam. „Pre veoma malo vremena, Nensen je bio jedva dovoljno moćan da bude Predani, a sada je puni Aša’man. Nešto veoma čudno se odvija. A tu su još i one Aes Sedai. Zašto je Taim pristao da nas one vezuju? Znaš da je sve svoje miljenike zaštitio time što je sprečio Aes Sedai da odaberu bilo koga sa Zmajevom značkom. Plamen me spalio, ali ne znam šta ću ako neka odabere mene. Neću da budem na povocu neke Aes Sedai."
Ostali na to zagunđaše.
„Taimovi ljudi šire glasine među pridošlicama“, tiho kaza Džonet. „Pričaju o gospodaru Zmaju i o tome kako je naterao čestite ljude da postanu izdajnici. Kažu da nas je napustio i da je poludeo. M’hejl ne želi da se sazna da je on izvor tih glasina, ali plamen me spalio ako nije tako.“
„Možda je u pravu", primeti Kanler. Ostali ga preko pogledaše, a preplanuli čovek se namršti. „Ne kažem da ću skočiti u Taimov tabor. Ali gospodar Zmaj? Šta je on učinio za nas? Čini mi se da je zaboravio na ovo mesto. Možda jeste poludeo.”
„Nije", reče Emarin i odmahnu glavom. „Upoznao sam ga neposredno pre nego što sam došao ovamo."
Ostali ga iznenađeno pogledaše.
„Zadivio me je", nastavi Emarin. „Mlad, ali snažne volje. Verujem mu. Svetlosti! Jedva da sam pet-šest puta prozborio koju reč s njim, ali verujem mu."
Ostali lagano zaklimaše.
„Plamen me spalio", kaza Kanler. „Valjda je to dovoljno za mene. Ali voleo bih da nas posluša! Čuo sam Logana kako psuje da gospodar Zmaj neće da ga sasluša kada ga upozorava na Taima."
„A šta ako mu damo dokaze?" upita Džonet. „Šta ako nađemo nešto što dokazuje da Taim nema dobre namere?"