Andorske plemićke kuće prihvatiće to pošto Rand ipak potiče iz Dve Reke, a Andor zaista ima dug prema njemu. Reći ćemo mu da on Perinovu lozu postavi za svoje domostrojitelje. Umesto da popustim pred pobunjenicima unutar mojih granica, zapravo ću omogućiti Ponovorođenom Zmaju - čoveku koga volim - da uzdigne svog prijatelja. A to će nam možda i dati neku prednost protiv tog saveza Ilijana i Tira koji si pomenula, pošto će oni nesumnjivo tvrditi da im njihove veze s Random daju pravo na osvajanje." Zamisli se, lupkajući prstom po šoljici.
„To zvuči razumno", kaza Perin i klimnu glavom. „Domostrojitelj Dveju Reka. Dopada mi se kako to zvuči."
„Da, pa", javi se Faila, „valjda je onda sve dogovoreno."
„Porezi", reče Elejna kao da je nije ni čula. „Njima će upravljati Perin i njegova loza, s tim da će se podrazumevati da Zmaj može da ih koristi ako se ikada vrati. Da, to nam daje pravni osnov za vaše izuzimanje od oporezivanja. Naravno, Perin će biti vlastan da koristi ta sredstva kako bi poboljšavao život u Dvema Rekama. Za puteve, skladištenje hrane, odbranu."
Elejna pogleda Failu, pa se nasmeši i otpi dubok gutljaj čaja. „Počinjem da mislim da mi je bilo pametno to što vas nisam pogubila."
„To je svakako olakšanje", kaza Alijandra smešeći se. Kao najmanje moćna u tom savezu, ona od njega može mnogo toga da dobije.
„Veličanstvo...", poče Faila.
„Zovi me Elejna", prekide je ova, sipajući joj vino u pehar.
„U redu, Elejna", kaza Faila, pa se nasmeši i spusti čaj, a onda prihvati vino. „Moram da te pitam. Znaš li šta se dešava s Ponovorođenim Zmajem?"
„Vo jedan tvrdoglavi", odgovori Elejna odmahujući glavom. „Krvavi čovek je razljutio Egvenu."
„Egvenu?", upita Perin.
„Ona je Amirlin - napokon", odgovori Elejna, kao da je ta činjenica bila neumitna. Perin klimnu, mada je Faila bila zabezeknuta. Kako li se to dogodilo i zašto Perin time nije iznenađen?
„Šta je sad uradio?", upita Perin.
„Kaže da će slomiti preostale pečate na zatvoru Mračnoga", mršteći se odgovori Elejna. „Naravno, moraćemo ga u tome sprečiti. To je glupa namera. Ti bi mogao da pomogneš u vezi s tim. Egvena okuplja oko sebe ljude koji će ga u to ubediti."
„Mislim da bih mogao da pomognem", reče Perin.
„Znaš li gde je trenutno?", upita Faila. Perin je, zahvaljujući svojim vizijama, imao dobru predstavu o tome - ali želela je da otkrije da li to Elejna zna.
„Ne znam", odgovori Elejna. „Ali znam gde će biti."
Fortuona Ataem Devi Pendrag, vladarka Slavnog seanšanskog carstva, odsečnim koracima ušla je u svoju odaju za podučavanje. Nosila je veličanstvenu haljinu od zlatotkanice, skrojenu po najvišoj carskoj modi. Suknja je u prednjem delu bila podeljena sve do tik iznad kolena, a bila je toliko duga da je čak pet da’kovejl moralo da joj nosi skute.
Na glavi je imala kitnjastu kapu od zlatne i grimizne svile, s prelepim svilenim krilima u obliku sove koja poleće, a na rukama joj je blistalo trinaest narukvica, svaka s drugačije uparenim dragim kamenjem. Oko grla je nosila dugu kristalnu nisku. Prethodne noći čula je sovu iznad svog prozora, koja nije odletela kada je ona pogledala kroz taj prozor. To je znamenje koje nagoveštava da je neophodno paziti se i da će se u narednim danima donositi važne odluke. Ispravan odgovor na to jeste nakit snažne simbolike.
Kada je ušla u odaju, prisutni su se prostrli po zemlji. Samo su pripadnici Mrtve straže - ljudi u krvavocrvenim i tamnozelenim oklopima - bili izuzeti od toga; poklonili su se, ali nisu spuštali pogled, već su motrili na opasnost.
U toj velikoj odaji nije bilo prozora. Na jednom kraju bila je naslagana grnčarija, što je bilo mesto gde su damane vežbale razorna tkanja. Pod je bio prekriven izatkanim prostirkama, za slučajeve kada tvrdoglave damane padaju na tle koprcajući se od bola. Nije dobro povrediti ih u telu. Damane su među najvažnijim alatkama koje carstvo ima na raspolaganju - vrednije i od konja i od rakena. Ne ubijaš životinju zato što sporo uči; kažnjavaš je dok ne nauči.
Fortuona pređe odaju do mesta gde je bio postavljen prikladan carski presto. Obično dolazi tu da posmatra damane kako se obučavaju ili slamaju. To je smiruje. Presto je bio na malom postolju; popela se stepeništem, a skuti njene haljine šuštali su dok su ih da’kovejl nosili. Okrenula se tako da gleda prema prostoriji, dopuštajući slugama da joj nameste skute. Uzeli su je za ruke i podigli na presto, prebacujući njene duge zlatne suknje preko prednjeg dela postolja kao nekakvu tapiseriju.
Te suknje bile su izvezene zapisima o carskoj moći. Carica JESTE Seaman. Carica će živeti VEČNO. Carici se MORA pokoravati. Sedela je tu kao živi barjak moći carstva.
Selukija zauze svoje mesto na nižim stepenicama postolja. Kada se i to završilo, dvorjani su ustali. Naravno, damane su i dalje klečale. Bilo ih je deset, glava pognutih, a njihove sul’dam držale su im povoce i - u nekoliko slučaja - s naklonošću ih tapšale po glavi.
Kralj Beslan ušao je u prostoriju. Obrijao je veći deo glave, ostavljajući samo jednu prugu tamne kose na temenu, a sedam njegovih noktiju bilo je premazano. To je jedan nokat više od bilo koga na toj strani okeana, izuzev Fortuone lično. I dalje je nosio altarsku odeću - zeleno-belu uniformu - a ne seanšanske odore. Nije ga pritiskala zbog toga.
Koliko ona zna, otkad je uzdignut na svoj novi položaj, Beslan nije kovao nikakve planove za njeno ubistvo. Izvanredno. Svaki Seanšanin bi smesta počeo da spletkari. Neki bi pokušali da pošalju ubice na nju; drugi bi se samo pripremali, i nastavili da je podržavaju. Ali bi razmišljali o tome da je ubiju.
Mnogi na ovoj strani okeana razmišljaju drugačije. Da nije provela ono vreme s Metrimom, nikada ne bi poverovala u to. To je očigledno jedan od razloga zašto je Fortuona morala da ode s njim. Samo je priželjkivala da je ranije protumačila ta znamenja.
Beslanu se pridružio kapetan-general Lunal Galgan, kao i nekoliko pripadnika niže Krvi. Galgan je čovek širokih pleća s krestom sede kose na temenu. Ostali pripadnici Krvi ukazuju mu poštovanje; znaju da on uživa ujenu naklonost. Ako stvari tu pođu po dobru i ako se ponovno osvajanje Seanšana završi kako treba, dobri su izgledi da će ga ona uzdići u carsku porodicu. Na kraju krajeva, kada se Fortuona vrati i povrati red, porodica će morati da se popuni. Nema sumnje da su mnogi ubijeni ili pogubljeni. Galgan je dragoceni saveznik. Ne samo da je otvoreno radio protiv Surot, već je i predložio napad na Belu kulu, koji je prošao dobro. Izuzetno dobro.
Melitena, Fortuonina der sul’dam, istupi i opet se pokloni. Zdepasta proseda žena vodila je jednu damanu tamnosmeđe kose i krvavih očiju. Očigledno da ta često plače.
Melitena je imala pristojnosti da deluje posramljeno zbog plakanja, pa se poklonila još dublje. Fortuona je odlučila da ne primeti da se ta damane ponaša tako nedolično. Ona je lep ulov, uprkos njenoj hirovitosti.
Fortuona uputi niz pokreta prstima Selukiji, nalažući joj šta da kaže. Žena ju je pomno posmatrala. Pola glave bilo joj je pokriveno tkaninom dok je čekala da joj tu izraste kosa, a druga polovina bila joj je izbrijana. Fortuona će s vremenom morati da izabere drugi Glas pošto joj je Selukija sada Istinozborac.
„Pokaži nam šta ova žena može da uradi“, reče Selukija, dajući Glas rečima koje joj je Fortuona uputila znacima.
Mehtena potapša damanu po glavi. „Sufa će sada pokazati carici - neka bi živela večno - Moć sečenja vazduha.“
„Molim te“, kaza Sufa, molećivo gledajući Fortuonu. „Molim te, slušaj me. Ja sam Amirlin Tron.“
Melitena zasikta, a Sufa razrogači oči, očigledno osećajući talas bola kroz a’dam. Međutim, damane je svejedno nastavila. „Silna carice, mogu da ti ponudim veliko blago! Ako se vratim, daću ti deset žena koje će zauzeti moje mesto. Dvadeset! Najmoćnije u Beloj kuli. Ja...“ Ona ućuta, pa zaječa i sruši se na pod.