„Elejna, to je samo zbog toga što si sebi postavila veoma visoko cilj."
„Sve če biti u redu", reče joj Elejna, gledajući ka jugu.
„Zašto stalno gledaš u tom pravcu?"
„Rand", odgovori joj Elejna, opet osećajući onu toplinu kako dobuje oko čvora osećanja u njenom umu. „Sprema se za nešto. Osećam da je uznemiren, ali istovremeno i spokojan." Svetlosti, što taj čovek ume da zbunjuje.
Sastanak će se održati za jedan dan, ako još važi ono što je prvobitno odredio. Egvena jeste u pravu - slamanje pečata bilo bi ludost. Ali Rand će se prizvati pameti.
Alisa dojaha do nje, u društvu tri Srodnice. Sarasija je bila dežmekasta, i podsećala je na pravu baku; tamnoputa Kema uplela je crnu kosu u tri duge pletenice, a uštogljena Našija mladolikog lica bila je u vrećastoj haljini.
Njih četiri se razmestiše pored Elejne. Samo su dve bile dovoljno snažne da otvore kapiju. Mnoge Srodnice slabije su od većine Aes Sedai. Ali i to će biti dovoljno ako Elejna ne može da prigrli Izvor.
„Možete li da izvedete nešto kako biste sprečile strelce da je pogode?", upita Birgita Alisu. „Neko tkanje?"
Alisa zamišljeno naheri glavu. „Znam za jedno koje bi moglo biti od pomoći", odgovori, „ali nikada nisam pokušala da ga izvedem."
Druga Srodnica izatka kapiju ispred njih. Kapija se otvorila na polje obraslo uvelom travom ispred Kairhijena. Tu ih je čekala daleko veća vojska, koja se sastojala od kairhijenskih vojnika u oklopima i sa zvonastim kalpacima. Zapovednici su bili lako uočljivi, zbog svoje tamne odeće u bojama kuća kojima služe. Konovi su im se dizali iza leđa.
Visoki Lorstrum, ispijenog lica, sedeo je na atu ispred svoje vojske, koja je bila u tamnozelenoj odeći sa grimiznim prugama; Bertam je bio na suprotnoj strani. Činilo se da su im vojske otprilike jednake veličine. Po pet hiljada vojnika. Ostale četiri kuće imale su daleko manje vojske.
„Ako hoće da te zarobe", sumorno kaza Birgita, „upravo si im pružila priliku."
„Nema načina da se ovo bezbedno izvede, sem ako neću da se sakrijem u dvoru i pošaljem vojsku - a to bi samo dovelo do pobune u Kairhijenu i mogućeg kraha u Andoru." Pogleda Zaštitnicu. „Birgita, sada sam kraljica.
Nećeš moći da me čuvaš od opasnosti, ništa više nego što bi mogla da sačuvaš jednog jedinog vojnika na bojnom polju.
Birgita klimnu. „Drži se blizu mene i Gajbona.“
Gajbon priđe, jašući krupnog pegavog škopca. Dok je ona između Birgite i Gajbona - čiji su konji bili viši od Elejninog - nekom ubici bi bilo veoma teško da je pogodi a da prethodno ne zakači njene prijatelje.
Tako će biti do kraja njenog života. Mamuznu Sjajnu, a njen odred prođe kroz kapiju i kroči na kairhijensko tle. Plemiči i plemkinje ispred nje pokloniše se u sedlima, ovoga puta dublje nego kada su se sastali sa Elejnom u njenoj prestonoj dvorani. Predstava je počela.
Grad se prostirao ispred nje, zidina i dalje čađavih od požara koji je izbio za vreme bitke sa Šaidoima. Elejna je osetila Birgitinu napetost kada je kapija nestala iza njih. Srodnice oko Elejne prigrliše Izvor, a Alisa izatka nepoznato i kanje i postavi ga u vazduh oko unutrašnjeg prstena vojnika. Tkanje je učinilo da mali - ali brz - vetar kruži vazduhom.
Birgitina strepnja bila je zarazna, tako da je Elejna zatekla sebe kako čvrsto drži uzde dok je Sjajna korakom išla napred. Vazduh je suvlji u Kairhijenu i pomalo se osećao na prašinu. Nebo je bilo tmurno.
Kairhijenska vojska postroji se oko malog odreda Andoraca u belom i crvenom. Većina Kairhijenjana bili su pešadija, mada je bilo i nešto teške konjice, s konjima pokrivenim blistavim azdijama i konjanicima koji su koplja digli visoko u vazduh. Svi su savršeno držali svoje redove, štiteći Elejnu. Ili držeći je u zatočeništvu.
Lorstrum potera svog smeđeg pastuva bliže Elejninom spoljnom redu vojnika. Gajbon je pogleda, a ona klimnu, pa mu kapetan dopusti da joj priđe.
„Veličanstvo, gradom vlada uznemirenost", saopšti joj Lorstrum. Birgita je i dalje držala svog ata između njegovog i Elejninog. „Kruže... nesrečne glasine u vezi s tvojim stupanjem na presto.“
Glasine koje si verovatno ti pokrenuo, pomislila je Elejna, pre nego što si rešio da meni pružiš podršku. „Valjda neće doći do pobune protiv tvojih vojnika?"
„Nadam se da neće.“ On je odmeri ispod ravne šumski-zelene kape. Bio je u crnom kaputu do kolena, s prugama u bojama njegove kuće koje su išle sve do skuta. Takvu odeću bi nosio na bal. To je zračilo samopouzdanjem. Njegova vojska ne osvaja grad, već prati novu kraljicu u počasnoj povorci. „Malo je verovatno da će biti oružanog otpora, ali želeo sam da te upozorim."
Lorstrum joj klimnu glavom u znak poštovanja. On zna da ga ona obmanjuje, ali takođe prihvata njenu obmanu. Ona će u predstojećim godinama morati pomno da ga drži na oku.
Kairhijen je bio sav četvrtast kao grad, sav u pravim linijama i utvrđenim kulama. Mada je nešto građevina u njemu bilo prelepo, nije mogao ni da se uporedi s Kaemlinom ili Tar Valonom. Ujahali su kroz severne kapije grada, tako da im je reka Alguenija ostala sa desne strane. Unutar gradskih zidina čekala je gomila sveta. Lorstrum i ostali uradili su svoj posao kako treba. Začulo se klicanje, koje su verovatno započeli pažljivo razmešteni dvorjani. Kada Elejna uđe u grad, klicanje postade glasnije. To ju je iznenadilo. Očekivala je neprijateljstvo. I da, bilo je i toga - povremeno bi neko iz zadnjih redova bacio nekakav otpad. Tu i tamo je čula podrugljivo urlanje - ali delovalo je kao da je večini okupljenih drago što je vide.
Dok je jahala niz tu široku ulicu, oivičenu pravougaonim zgradama kakve Kairhijenjani vole, shvatila je da su ti ljudi možda iščekivali takav događaj. Razgovarali o njemu, ispredali priče. Neke od tih priča bile su neprijateljske, a to su samo one o kojima ju je Nori izvestio. Ali sada joj te priče deluju pre kao znak zabrinutosti nego neprijateljstva. Kairhijen je predugo bez vladara, ne zna se ko im je ubio kralja, a gospodar Zmaj ih je naizgled prepustio sudbini.
Samouverenost joj je porasla. Kairhijen je ranjeni grad. Ispred njega su spaljene ruševine. Kaldrma je razvaljena da bi se bacala sa zidova. Grad se nikada nije u potpunosti oporavio od Aijelskog rata, a nedovršene Zarubljene kule - istovetne, ali jadnog izgleda - bile su nadmena obznana te činjenice.
Ta krvava Igra kuća skoro je jednako zlo kao kuga. Može li ona to da promeni? Ljudi oko nje zvučali su kao da su puni nade, kao da dobro znaju u kakvo se klupko pometnje njihova zemlja pretvorila. Čovek će pre Aijelima uzeti koplja nego iščupati lukavost iz Kairhijenjana, ali možda bi mogla da ih poduči većoj odanosti prema zemlji i prestolu. Sve dok imaju presto vredan te odanosti.
Sunčeva palata bila je podignuta tačno u središtu grada. Kao i ostatak Kairhijena bila je četvrtasta i oštrih uglova, ali ta građevina je odavala utisak neverovatne snage. Bila je to veličanstvena zgrada, uprkos razrušenom krilu u kojem se odigrao pokušaj da se ubije Rand.
Većina plemića čekala ju je tu, stojeći na natkrivenom stepeništu ili ispred kitnjastih kočija. Žene behu u svečanim haljinama sa širokim obručima ispod sukanja, a muškarci u urednim kaputima tamnih boja, s kapama na glavama. Mnogi su delovali sumnjičavo, a neki čak iznenađeno.
Elejna uputi Birgiti zadovoljan osmeh. „Uspelo nam je. Niko nije očekivao da ću dojahati do dvora u pratnji kairhijenske vojske."
Birgita ništa ne reče. I dalje je bila napeta - i verovatno će biti sve dok se Elejna ne vrati u Kaemlin.
Dve žene stajale su u podnožju stepeništa - jedna je bila lepa žena sa zvončićima u kosi, a druga kovrdžava i lica koje nije podsećalo na lice jedne Aes Sedai, iako je ona to već godinama. To je bila Sašala Anderli, dok je druga žena - koja jeste imala bezvremeno lice - bila Samicu Tamagova. Koliko su Elejnini izvori mogli da utvrde, te dve su bile nešto najbliže „vladarima" grada u Randovom odsustvu. Razmenjivala je pisma i s jednom i s drugom i otkrila da Sašala izvanredno razume kairhijenski način razmišljanja. Ponudila je Elejni grad, ali je nagovestila kako dobro razume da su nuđenje grada i preuzimanje grada dve sasvim različite stvari.