Sašala kroči napred. „Veličanstvo", zvanično kaza, „neka se čuje i neka se zna da ti gospodar Zmaj daje sva prava i posed nad ovom zemljom. Sva zvanična vlast nad ovom zemljom predaje se tebi i položaj domostrojitelja ove države se ukida. Neka bi vladala mudro i u miru."
Elejna joj kraljevski klimnu iz sedla, ali je zato u sebi ključala. Kazala je da joj ne smeta da joj Rand pomogne da preuzme taj presto, ali nije baš da je želela da joj on to natrlja na nos. Ipak, izgleda da je Sašala veoma ozbiljno shvatala svoj položaj, mada je na osnovu onoga što je Elejna otkrila, taj položaj u velikoj meri ona sama stvorila.
Elejna i njena povorka sjahaše. Zar je Rand mislio da će biti tako lako da joj da taj presto? Boravio je u Kairhijenu dovoljno dugo da zna kako oni spletkare. Neće biti dovoljno da jedna Aes Sedai iznese proglas. Ali to što je moćne velmože neposredno podržavaju trebalo bi da bude dovoljno.
Njena povorka pođe uza stepenište. Uđoše, a oni koju su je podržavali povedoše manje počasne straže od po pedeset vojnika. Elejna uvede čitav svoj odred; tako im je bilo skučeno, ali nije imala namere da ikoga ostavi za sobom.
Unutrašnji hodnici bili su potpuno pravi, sa zasvođenim tavanicama i pozlatom po ivicama. Sva vrata bila su ukrašena znamenjem Izlazećeg sunca. Bilo je niša za prikazivanje bogatstava, ali mnoge su bile prazne. Aijeli su iz te palate uzeli svoju petinu.
Stigavši do ulaza u Veliku dvoranu sunca, Elejnini andorski gardisti i gardistkinje razmestiše se duž spoljnog hodnika. Elejna duboko udahnu, pa kroči u prestonu dvoranu praćena s njih desetoro. Stubovi od mermera prožetog zlatnim žilama dizali su se uza zidove te odaje prema tavanici, a Sunčev presto bio je na postolju od plavog mermera podignutom u zadnjem delu prostrane dvorane.
Presto je bio od pozlaćenog drveta, ali iznenađujuće nenametljiv. Možda je zato Laman rešio da sebi sazda novi presto, koristeći za njega ni manje ni više nego Avendoralderu. Elejna priđe postolju, a onda se okrenu kada kairhijensko plemstvo uđe u dvoranu - najpre oni koji je podržavaju, a onda ostali, raspoređeni u skladu sa zamršenim pravilima Daes Dae’mara. Ti položaju znaju da se menjaju sa svakim danom, ako ne i sa svakim satom.
Birgita je odmeravala sve koji su ulazili, ali Kairhijenjani su se ponašali uzorno. Niko od njih neće pokazati ništa ni nalik Elorijeninoj drskosti u Andoru. Ona je rodoljub, bez obzira na to što se neprestano protivi Elejni, a nju to dovodi do ludila. U Kairhijenu se takve stvari ne rade.
Kada se gomila primirila, Elejna duboko udahnu. Razmatrala je da održi govor, ali majka ju je naučila da su ponekad najbolji govori zapravo odlučna dela. Elejna krenu da sedne na presto.
Birgita je uhvati za ruku.
Elejna je upitno pogleda, ali Zaštitnica je odmeravala presto. „Sačekaj malo“, reče i sagnu se.
Plemići počeše da žamore, a Lorstrum priđe Elejni. „Veličanstvo?"
„Birgita", upita Elejna crveneći, „je li ovo baš neophodno?"
Birgita nije obraćala pažnju na nju, već je nastavila da ispituje jastuk na prestolu. Svetlosti! Zar je Zaštitnica rešena da je posrami u baš svakoj mogućoj prilici? Zacelo...
„Aha!“, uzviknu Birgita i istrgnu nešto iz mekanog jastuka.
Elejna se lecnu pa priđe bliže, a Lorstrum i Bertam stadoše pored nje. Birgita je držala jednu iglici čiji se vrh crneo. „Bila je sakrivena u jastuku."
Elejna preblede.
„Elejna, ovo je jedino mesto za koje su znali da ćeš biti na njemu", tiho joj kaza Birgita, pa kleknu i stade da traži druge zamke.
Lorstrum se zajapurio. „Veličanstvo, otkriću ko je odgovoran za ovo", tiho kaza. I opasnim glasom. „Spoznaće moj bes."
„Ne ako se pre toga suoče s mojim", reče zdepasti Bertam, gledajući iglu.
„Veličanstvo, ovo je očigledno bio pokušaj ubistva uperen protiv gospodara Zmaja", glasnije kaza Lorstrum, da bi ga čuli okupljeni u dvorani. „Niko se ne bi usudio da pokuša da ubije tebe, našu voljenu sestru iz Andora."
„Dobro je što to čujem", reče mu Elejna odmeravajući ga. Taj njen izraz svima u prostoriji jasno je govorio da će ona ispratiti tu njegovu obmanu, kojoj je cilj da mu sačuva obraz. Pošto je on njen najsnažniji pristalica, sramota zbog pokušaja da joj se oduzme život pašče na njega.
Pristanak da mu dopusti da sačuva obraz njega će koštati. On na tren spusti pogled u znak da razume. Svetlosti, što ona mrzi tu igru. Ali igraće je - i igraće je dobro.
„Je li bezbedno?", upita Birgitu.
Zaštitnica se počeša po bradi. „Postoji samo jedan način da se to sazna", odgovori i samo sede na presto, neuobičajenom i nepriličnom silinom.
Priličnom broju velmoža u dvorani ote se zgranuti uzdah, a Lorstrum preblede još više.
„Baš i nije udoban", primeti Birgita, naslanjajući se u stranu, a onda pribijajući leđa uz drveni naslon. „Očekivala bih da vladarski presto bude mekši, zbog tih vaših nežnih i osetljivih pozadina."
„Birgita!", siknu Elejna, osećajući kako opet crveni. „Ne možeš da sediš na Sunčevom prestolu!“
„Ja sam tvoj telohranitelj", reče joj Birgita. „Ako hoću, mogu da isprobavam tvoju hranu, mogu da prolazim ispred tebe kroz vrata i mogu da krvavo sedim u tvojoj stolici, samo ako mislim da će te to sačuvati." Isceri se. „Sem toga", dodade tiše, „oduvek sam se pitala kako je sedeti na nekom prestolu." Zaštitnica ustade, i dalje oprezna - ali i zadovoljna.
Elejna se okrenu prema okupljenom kairhijenskom plemstvu. „Dugo ste čekali na ovo", reče im. „Neki od vas su nezadovoljni, ali setite se da je pola moje krvi kairhijensko. Zahvaljujući ovom savezništvu, obe zemlje će postati velike. Ne tražim od vas poverenje, ali zahtevam pokornost." Oklevala je, ali ipak dodade: „Setite se i da ovo Ponovorođeni Zmaj želi."
Videla je da je oni razumeju. Rand je već jednom pokorio taj grad, premda da bi ga oslobodio od Šaidoa. Bilo bi pametno da ga ne iskušavaju da se vrati i da ga opet pokori. Kraljica se služi alatkama koje su joj pri ruci. Sama je zadobila Andor; pustiće Randa da joj pomogne sa Kairhijenom.
A onda sede. Tako jednostavna stvar, čije će posledice zaista biti dalekosežne. „Okupite svoje snage i gardiste svojih kuća", zapovedi plemićima. „Poći ćete sa andorskim snagama kroz kapije na mesto poznato kao Merilorsko polje. Sastaćemo se s Ponovorođenim Zmajem."
Velmože su delovale iznenađeno. Zar će ona istog dana da dođe, preuzme presto, pa da naredi njihovim vojskama da napuste grad. Nasmešila se. Najbolje je da dela brzo i odlučno; to će ih navići da joj se pokoravaju. I pripremiće ih za Poslednju bitku.
„Takođe", obznani ona dok su oni počeli da se došaptavaju, „hoću da prikupite sve do jednog čoveka u ovom kraljevstvu koji može da drži mač u rukama i da ga upišete u Kraljičinu vojsku. Neće biti mnogo vremena za obučavanje, ali svi će muškarci biti potrebni u Poslednjoj bici - a i žene koje žele da se bore mogu da se jave na dužnost. Takođe, obavestite sve zvonolivce u svom gradu da za sat vremena želim da se sastanem s njima."
„Ali", zausti Bertam, „proslava krunisanja, veličanstvo..."
„Slavićemo kada Poslednja bitka bude dobijena, a kairhijenska deca bezbedna", odgovori Elejna. Mora im skrenuti misli s njihovih spletki i dati im posla kojim će se zanimati, ako je to ikako moguće. „Mrdajte! Zamislite da vam je Poslednja bitka pred vratima i da će sutra otpočeti!"
Jer, to bi zaista i moglo da se desi.
Met se naslanjao na osušeno drvo i šestario pogledom po svom taboru. Udahnuo je i izdahnuo, sve vreme se smešeći, osećajući prelepu utehu koju mu je darivalo saznanje da ga više ne progone. Zaboravio je koliko je to dobar osećaj. Taj je osećaj lepši nego kada ti na oba kolena sedi po jedna lepa služavka. Pa, makar bolji nego da je jedna služavka.