Ljudi mu klimnuše, pa se njih trojica vratiše prema istoku. Androl izađe iz šumarka. Norli je stajao pored puta i tražio ga pogledom. Oniži gojazni Kairhijenjanin mahnu mu i priđe. Androl ga sačeka na pola puta. Norlijev osmeh bio je otvoren i prijatan. Niko nikada nije posumnjao da ga Norli uhodi, što je Androl dobro koristio.
„Jesi li razgovarao s Mezarom?" upita Androl.
„Vala jesam", odgovori mu Norli. „Ručao sam s njim." Norli mahnu Mišrejlu dok su prolazili pored njega. Bio je zauzet nadzorom odreda boraca koji su uvežbavali tkanja. Zlatokosi čovek nehajno se okrenu od njih.
„I?" napeto upita Androl.
„To zapravo nije Mezar", kaza Norli. „Oh, to jeste Mezarovo lice - ali to nije on. Video sam mu u očima. Muka je u tome što taj stvor - šta god da je - ima Mezarovo pamćenje. Priča kao on. Ali osmeh mu je pogrešan. Potpuno pogrešan."
Androl se naježi. „Norli, to mora da je on."
„Nije. Dajem ti reč."
„Jednostavno nije“, reče mu zdepasti čovek.
Androl duboko uzdahnu. Kada se Mezar vratio pre nekoliko dana - objašnjavajući da je Logan dobro i da će se sve s Taimom ubrzo rešiti - Androl je počeo da se nada da postoji nekakav izlaz iz sveg tog zamešateljstva. Ali bilo mu je nešto čudno u vezi s tim čovekom. Sem toga, M’hejl je napravio veliku predstavu od toga što je prihvatio Mezara kao punog Aša’mana; Zmaj ga je uzdigao. A sada Mezar - nekada iz dna duše odan Loganu - vreme provodi s Koterenom i ostalim Taimovim čankolizima.
„Androle, ovo ide na zlo“, tiho mu reče Norli, smešeći se i mašući još jednom odredu ljudi koji su vežbali. „Rekao bih da je vreme da odemo odavde, bilo to protiv naređenja ili ne.“
„Nećemo proći pored onih stražarskih postaja", odgovori mu Androl. „Taim neće da pusti ni one Aes Sedai da odu; čuo si koliko se ona punačka pre neki dan razbesnela pred kapijama. Taim noću udvostručuje stražu, a kapije ne rade.“
„Pa, nešto moramo da učinimo, zar ne? Mislim... šta ako su uhvatili Logana? Šta onda?“
„Ja...“ Ne znam. „Idi i popričaj sa ostalima koji su odani Loganu. Ja ću nas premestiti u zajedničke barake. Razgovaraj i s njima i s njihovim porodicama. Reći ćemo M’hejlu da želimo da oslobodimo prostor za pridošlice. Onda ćemo noću postavljati stražu."
„To će biti pomalo očigledno."
„Podela je već očigledna", reče Androl. „Idi i uradi šta sam ti rekao."
„Jašta. Ali šta ćeš ti da radiš?"
Androl duboko udahnu. „Ja ću da odem i da nam nađem neke saveznike."
Norh skrenu ulevo, ali Androl nastavi niz stazu koja je vodila kroz selo. Činilo mu se kao da mu sve manje i manje ljudi ukazuje poštovanje. Ili se boje da to čine, ili su prišli Taimu.
Družine ljudi u crnim kaputima stajale su prekrštenih ruku i gledale ga. Androl je pokušavao da ne oseća jezu. Dok je hodao, primetio je Mezara - kose prosede na slepoočnicama, puti domanske bakrene boje - kako stoji sa nekim čankolizima. Čovek mu se nasmeši. Mezar se nikada nije olako smešio. Androl mu klimnu, gledajući ga u oči.
I vide ono što je Norli video. Nešto debelo nije u redu. Iza tih očiju je nešto što nije u potpunosti živo. To kao da nije čovek, već iskrivljena slika čoveka. Senka nagurana u ljudsku kožu.
Svetlost nam svima pomogla, pomislio je Androl i požurio. Otišao je do južne strane sela, do malih koliba od izbeljenog drveta i sa slamnatim krovovima koje treba zameniti.
Androl se pokoleba ispred njih. Šta on to radi? Tu borave žene iz Crvenog ađaha. Rekle su da su došle da bi vezale Aša’mane, ali to još nisu učinile. Očigledno je reč o nekakvoj varci. Možda su došle da bi pokušale da ih sve do jednog smire.
Ali ako je tako, onda makar može da računa na njih da neće stati uz Taima. Kada zuriš ribi-lavu niz ždrelo, gusarska tamnica ne deluje toliko loše. Androl je za tu izreku čuo dok je radio na jednom ribolovačkom brodiću na jugu.
Duboko uzdahnu, pa pokuca. Dežmekasta Crvena otvori mu vrata. Imala je bezvremeno lice jedne Aes Sedai - ne mlado, ali ni staro. Odmerila ga je.
„Čujem da hoćeš da odeš iz Crne kule", reče joj Androl, nadajući se da radi pravu stvar.
„Je li se vaš M’hejl predomislio?", upita ona s nadom u glasu. Čak se i nasmešila. To je retkost za Aes Sedai.
„Ne“, odgovori joj Androl. „Koliko ja znam, i dalje vam je zabranjeno da odete."
Ona se namršti. „Onda..."
Tišim glasom, Androl joj reče: „Aes Sedai, ti nisi jedina koja bi da ode odavde."
Ona ga pogleda, a lice joj postade savršeno spokojno. Ne veruje mi, pomislio je. Baš je čudno kako i nedostatak osećanja može da prenese poruku.
On očajno pođe prema njoj, spuštajući ruku na dovratak. „Ovde nešto nije u redu. Reč je o nečemu gorem nego što shvataš. Nekada - davno - muškarci i žene koji koriste Moć stremili su da zajedno ostvare neke ciljeve. To ih je snažilo. Molim te, saslušaj me."
Ona je na tren samo stajala, a onda otvorila vrata. „Uđi, ali brzo. Tama - žena s kojom delim ovu kolibu - nije ovde. Moramo da završimo pre nego što se ona vrati."
Androl uđe u kolibu. Ne zna ulazi li u gusarsku tamnicu ili ribi-lavu u usta - ali to će morati da posluži.
57
Zec za večeru
Met pade na neravno tle zaslepljen bleskom svetlosti. Psujući, posluži se ašandareijem kako ne bi pao. Osećao je miris rastinja, zemlje i trulog drveta. Bube su zujale u hladu.
Belilo iščile i on vide da stoji ispred kule Gendžei. Delimično je očekivao da će se pojaviti u Ruideanu. Činilo mu se da će ga koplje vratiti u njegov svet na onom mestu odakle je ušao. Tom je sedeo na zemlji i držao Moirainu u sedečem položaju, a ona je treptala i osvrtala se.
Met se okrenu prema kuli i upre prst naviše. „Znam da gledate!" ushićeno uskliknu. Uspeo je. Krvavo je izvukao živu glavu! „Pobedio sam vas, vi otpaci jedni blatnjavi! Ja, Metrim Kauton, preživeo sam vaše zamke! Ha!“ Diže ašandarei iznad glave. „Vi ste mi dali izlaz! Najedite se te gorčine, vi plameni, spaljeni lažovi jedni okopiljeni!“
Met ozareno zari kraj kopljišta u tle ispred sebe. Klimnu. Niko ne može da izradi Metrima Kautona. Lagali su ga, pričali mu neodređena proročanstva i pretili mu, a onda su pokušali da ga obese. Ali Met je na kraju uspeo da ih nadmudri.
„Ko je bio drugi čovek?“, tiho upita Moiraina iza njega. „Onaj kojeg sam videla, a nisam ga poznavala?"
„On nije preživeo", odgovori joj Tom ozbiljnim glasom.
Met se na to malo pokunjio. Njihova pobeda imala je svoju cenu - i to stravičnu. Zar je Met sve to vreme putovao sa živom legendom?
„Bio nam je prijatelj", reče Met, pa se okrenu i iščupa ašandarei iz tla. „Tome, kada budeš pisao baladu o ovome, dobro pazi da istakneš kako je on bio heroj."
Tom pogleda Meta, a onda znalački klimnu glavom. „Svet če želeti da zna šta se dogodilo s tim čovekom." Svetlosti. Kad Met malo bolje razmisli, Tom se uopšte nije iznenadio kada je čuo da je Noel zapravo Džain Lakonogi. On je to znao. Kada li je to prokljuvio? Zašto mu ništa nije rekao? Baš je neki prijatelj.
Met samo odmahnu glavom. „Pa, izvukli smo se odande ovako ili onako. Ali, Tome, sledeči put kada ja budem hteo da krvavo pregovaram, prišunjaj se iza mene i mlatni me po glavi nečim velikim, teškim i tupim. A onda preuzmi pregovore."
„Tvoj zahtev je primljen k znanju."
„Hajde da se malo sklonimo odavde. Neću da se ona krvava kula nadvija nadamnom."
„Da“, potvrdi Moiraina, „moglo bi se reći da se hrane osećanjima. Premda ja to ne bi nazvala hranjenjem koliko ushićivanjem osećanjima. Njima to nije potrebno da bi preživeli, ali ih veoma zadovoljava."