„To je bilo slučajno", pokunjeno primeti Met i poguri se.
„Slučajno si se oženio seanšanskom caricom?"
„Imaju neke čudne običaje", reče joj Met i povuče šešir preko lica. „Čudan narod." On natera sebe da se zasmeje.
„Taveren", kaza Moiraina.
Nekako je znao da će ona to reći. Svetlosti. Pa, dobro je što se vratila. Met se iznenadio zbog snage kojom to oseća. Ko bi pomislio da će neka Aes Sedai njemu biti draga?
„Pa", reče ona, „vidim da se mnogo priča mora ispričati. Ali za sada, moraćemo da potražimo Randa."
Takođe je znao da će ona smesta preuzeti vodeću ulogu. „Ti ga nađi, Moiraina, ali ja imam posla u Kaemlinu. Nije mi namera da se raspravljam i sve to, ali tako stoje stvari. I ti bi trebalo da pođeš tamo. Elejna će najverovatnije najviše moći da ti pomogne s Random." Krvave boje. Kao da mu nije dosta što ima samo jedno oko, već mu i one plamene vizije ometaju vid svaki put kada pomisli na Ran...
Plamen spalio te vizije!
Moiraina izvi obrvu kad on odmahnu glavom, pa pocrvene. Verovatno izgleda kao da ima nekakav napad.
„Videćemo Metrime", odgovori mu ona, pa pogleda Toma, koji je stajao držeći kesice s čajem. Metu se činilo kao da je spreman da pokuša da ugreje vodu u sopstvenim šakama, samo da bi skuvao malo toplog čaja za Moirainu. Tom je pogleda, a ona opet pruži ruku.
„Najdraži Tome", reče mu ona. „Volela bih da mi budeš muž, ako bi me ti prihvatio za svoju ženu."
„Šta?“, viknu Met ustajući. Uhvati se za čelo, skoro rušeći šešir sa glave. „Šta si rekla?"
„Ćuti, Mete", reče mu Tom. Nije prihvatio Moiraininu pruženu ruku. „Moiraina, znaš da nikada nisam preterano voleo žene koje usmeravaju Jednu moć. Znaš da me je to sprečavalo u prošlosti."
„Najdraži Tome, ja više nemam mnogo moći. Bez ovog angreala ne bih bila dovoljno snažna ni da postanem Prihvaćena u Beloj kuli. Baciću ga, ako ti to želiš." Diže i drugu ruku, jedva izbegavši da se potpuno otkrije. Skide angreal.
„Ne bih rekao, Moiraina", reče joj Tom, pa kleknu i uze je za ruke. „Ne, ne želim da ti bilo šta oduzmem."
„Ali sa ovim angrealom biću veoma snažna - Moć će mi biti veća nego kada su me zarobili."
„Neka bude", odvrati joj on i vrati joj grivnu na ruku. „Oženiću se tobom, ako tako želiš."
Ona se široko nasmeši.
Met je zgranuto stajao. „A ko će da vas krvavo venča?", ote mu se. „To vala neću biti ja, samo da vam kažem."
Njih dvoje ga pogledaše - Tom bezizražajno, a Moiraina s tračkom osmeha. „Vidim zašto je ta Seanšanka morala da te ima, Mete", primeti ona. „Svakako si romantičan."
„Ja samo..." Skide šešir, nelagodno ga držeći i gledajući čas jedno, čas drugo. „Samo... plamen me spalio! Kako mi je ovo promaklo? Bio sam s vama gotovo sve vreme koje ste proveli zajedno! Kada ste postali dragi jedno drugome?"
„Nisi pomno pratio radnju", odbrusi Tom, pa se okrenu da pogleda Moirainu. „Pretpostavljam da ćeš želeti da ti budem Zaštitnik."
Ona se nasmeši. „Nadam se da je do sada neka druga preuzela mog pređašnjeg Gaidina."
„Prihvatiću taj posao", reče joj Tom, „mada ćeš morati da objasniš Elejni zašto je njen dvorski bard nečiji Zaštitnik." Oklevao je. „Misliš li da možeš da napraviš jedan od onih plaštova što menjaju boje, ali sa zakrpama?"
„Pa, vidim da ste vas dvoje krvavo poludeli", primeti Met. „Tome, zar mi nisi jednom rekao da su dva mesta koja ti najviše nanose bol - Tar Valon i Kaemlin? A ti sada bezglavo juriš nizbrdo putem koji se za tebe završava životom bilo u jednom, bilo u drugom od ta dva mesta!"
Tom slegnu ramenima. „Vremena se menjaju."
„Ja nikada nisam provodila mnogo vremena u Tar Valonu", reče Moiraina. „Tome Meriline, mislim da ćemo uživati u zajedničkim putovanjima - ako preživimo predstojeće mesece." Ona pogleda Meta. „Mete, ne bi trebalo da tek tako odbacuješ zaštitničku vezu. Blagoslovi koje ona pruža u danima pred nama biće od velike koristi za muškarce."
Met vrati šešir na glavu. „To možda jeste tačno, ali nećeš doživeti da mene vidiš krvavo zarobljenog u takvoj vezi. Bez uvrede, Moiraina. Ti mi se dopadaš - ali da budem vezan za ženu? To se Metrimu Kautonu vala neće desiti."
„Ma je li tako?" upita Tom, kao da mu je to smešno. „Zar nismo utvrdili da tvoja Tuon može da usmerava, ako reši da to nauči?"
Met se ukoči. Krvavi pepeo. Tom je u pravu. Ali usmeravanje bi učinilo da ona postane marat’damane. Ona ne bi učinila tako nešto. On ne mora da se brine zbog toga.
Zar ne?
Mora da mu se na licu videlo sve o čemu razmišlja, jer se Tom tiho zasmeja a Moiraina opet nasmeši. Ali njih dvoje ubrzo izgubiše zanimanje da ga zadirkuju, pa počeše da tiho razgovaraju. Ljubav koja im se videla u očima bila je prava. Oni se zaista vole. Svetlosti! Kako li je to Metu samo promaklo? Oseća se kao čovek koji je doveo nerasta na konjsku trku.
Odlučio je da ih ostavi nasamo i da se skloni negde. Pode da izvidi područje gde bi kapija trebalo da se otvori. Bolje bi joj bilo. Nemaju nikakve zalihe, a Metu se baš i ne dopada zamisao da zaustavlja neki brod, pa da plove sve do Kaemlina.
Do obale Arinele dovela ga je kratka šetnja preko livade. Kada je tu došao, podigao je malu humku od kamena za Noela, a onda je pozdravio naherivši šešir i seo da čeka i razmišlja.
Moiraina je bezbedna. Met je preživeo, mada ga ona krvava očna duplja luđački boli. I dalje nije siguran da li Aelfini i Elfini povlače uzice vezane za njega, ali ipak jeste ušao u njihovu jazbinu i izašao odatle neozleđen. Uglavnom.
Ostao je bez oka. Kako će to uticati na njegovo umeće u borbi? To ga brine više od svega. Izigrava hrabrost, ali u sebi drhti. Šta li će Tuon pomisliti o suprugu kojem nedostaje jedno oko? Šta li će misliti o suprugu koji možda nije u stanju da se odbrani?
On izvadi nož iz korica i prevrnu ga u vazduhu tako da mu sečivo pade na dlan. A onda, ponet hirom, baci ga iza sebe i ne gledajući. Začu tihu ciku, pa se okrenu i vide zeca prostrtog po tlu, probodenog nasumice bačenim nožem.
Nasmeši se, pa se opet okrenu da pogleda reku. A onda primeti nešto što se zakačilo između dva velika kamena na obali. Bio je to prevrnuti bakarni kazančić, jedva nešto malo korišćen, već samo gdegde ulubljen sa strane. Mora da je ispao nekom putniku koji je pešačio uz reku.
Da, možda ne može da oceni daljinu i možda više ne vidi onako dobro. Ali sreća svejedno bolje radi svoj posao kada čovek ne gleda.
Nasmeši se još šire, a onda zgrabi zeca - odraće ga i spremiti za večeru - pa uze kazančić s rečne obale.
Moiraina će ipak dobiti čaj.
EPILOG
I posle
Grendal je iz svoje nove palate žurno pokupila šta joj je trebalo. Sa stola je uzela mali angreal koji joj je Mesana dala u zamenu za obaveštenja. Bio je u obliku malog noža izrezbarenog od belokosti; u Al’Torovom napadu ostala je bez svog zlatnog prstena.
Grendal baci angreal u torbu, pa zgrabi hartije s kreveta. Imena očiju i ušiju - sve čega je mogla da se seti od onoga što je bilo uništeno u Natrinovoj humci.
Talasi su se kršili o stenje napolju. Još je mrak. Prošlo je tek nekoliko trenutaka otkad ju je njena poslednja alatka izneverila, a Ajbara preživeo na bojnom polju. To je trebalo da upali!
Nalazila se u svom lepom majuru nekoliko milja od Ebou Dara. Od kada Semirhag više nema, Grendal je počela da postavlja strune oko njihove nove, detinje carice. Sada če morati da prekine te spletke.
Perin Ajbara je pobegao. Bila je zatečena. Svi savršeni planovi savršeno su se sklopili. A onda je on... pobegao. Kako? Proročanstvo... govorilo je...
Ona budala, Isam, pomislila je Grendal, gurajući hartije u torbu. I onaj glupi Beli plašt! Preznojava se. Ona ne bi trebalo da se preznojava.